Koliko košta kirija za studente u Beogradu i Novom Sadu?

Kako se bliži oktobar, bliži se i početak nove univerzitetske godine, a oni koji ove godine prvi put kreću na fakultet, pored brojnih drugih toškova, moraju da razmišljaju i o tome gde će biti smešteni tokom studiranja.

Neki studenti dobili su studentske domove, neki imaju rodbinu u gradu u kom studiraju pa mogu da odsedaju kod njih, ali u velikoj meri studenti moraju sami sebi da pronađu privatni smeštaj.

Tu nastaju brojni problemi. Pre svega, cene stanova su često nepristupačne, pogotovo kada studneti iz unutrašnjosti, gde su u proseku plate niže, dolaze u Beograd.

Cene stanova za iznajmljivanje značajno variraju, i kreću se od oko 170 pa do nekoliko hiljada evra.

Ipak, ovu ponudu od 170 evra treba uzeti uslovno. Takve smeštaje moguće je pronaći do 35 kvadrata i na lokacijama koje su daleko od centra grada, a i radi se samo o pojedinačnim slučajevima. I takvi stanovi uglavnom koštaju više od 200 evra mesečno.

Ukoliko studentima treba više mesta, stanovi do 60 kvadrata mogu se pronaći po ceni od oko 300 ili 350 evra, ali je ponovo pitanje lokacije.

S druge strane, ima i stanova od 50 kvadrata koji koštaju 1.200 evra, ali su u blizini centra grada, što im značajno podiže cenu.

Sa specijalizovanog portala 4zida za Danas kažu da postoji značajan porast potražnje za stanovima među studentima u ovom periodu, što je, kako dodaju, očekivano s obzirom na početak priprema za novu akademsku godinu.

Cene kirija se, kako navode, razlikuju u zavisnosti od lokacije, kvadrature i opremljenosti nekretnine.

„Skuplji su stanovi u neposrednoj blizini fakulteta, tražene lokacije u Beogradu su Voždovac, Banovo brdo, okolina Vukovog spomenika kao i Novi Beograd gde se nalazi i nekoliko privatnih fakulteta“, napominju oni.

Studenti, prema njihovim rečima, uglavnom pretražuju oglase ili za garsonjere i jednosobne stanove ili većih struktura, ako se odliče da se udruže i dele troškove kirije i režija i tako smanje pritisak na budžet kojim raspolažu.

„Podaci iz prethodnih godina ukazuju na to da postoji velika verovatnoća da će kirije u septembru dodatno porasti, posebno u Beogradu i Novom Sadu, gde je potražnja za stanovima najizraženija“, ukazuju iz 4zida dodajući da dolazak studenata u septembru dodatno povećava pritisak na tržište nekretnina.

„Tražnja se posebno intenzivira u avgustu, kada studenti aktivno traže smeštaj pre početka predavanja, a trenutno na sajtu ima blizu 10.000 oglasa za izdavanje stanova u celoj Srbiji“, kažu oni.

Od toga je više od polovine oglasa za stanove koji se izdaju u Beogradu, zatim oko 2.500 oglasa za stanove u Novom Sadu i 1.200 u Nišu.

„Studentski život najviše košta u Beogradu gde je prosečno oglašena cena garsonjere oko 300 evra, za jednosoban stan je u proseku potrebno izdvojiti 390 evra, jednoiposoban 470, a za stanove većih struktura cene se kreću od 680 do više od 1.500 evra“, otkrivaju iz 4zida.

Nakon Beograda, studentski život najviše košta u Novom Sadu.

„U ovom gradu za garsonjeru treba da se izdvoji mesečno oko 270 evra, u Nišu oko 220, u Kragujevcu 175 evra, a najmanje će koštati kirija studente u Subotici gde je mesečni zakup garsonjere oko 170 evra“, navode oni.

Miljana Pejić iz Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) za Danas ukazuje da su studenti i studentkinje jedni od najugroženijih društvenih grupa u ovom trenutku.

Ona podseća da se iz godine u godinu smanjuje broj upisanih studenata na fakultete.

„Imajući u vidu da sada skoro svaka druga mlada osoba ne zarađuje uopšte, a da potrošačka korpa raste, pritisci su veliki, pa su mnogi od njih prinuđeni da odustanu od daljeg školovanja da bi zarađivali“, upozorava Pejić.

Ona naglašava da sama cena nije jedini problem sa kojim se studenti suočavaju kada iznajmljuju stan.

„Pored cena zakupa, koje su nestabilne i često rastu, mnogo više od standarda i plata članova porodica, položaj studenata dodatno ugrožava i to što je zakup nekretnine često stvar usmenog dogovora i nije praćen zaključivanjem ugovora, pa samim tim studenti često bivaju u vrlo nepovoljnom položaju i nisu zaštićeni i sigurni“, navodi naša sagovornica.

Kako dodaje, ne vidi se volja da se položaj studenata u društvu poboljša.

„Godinama svedočimo i velikoj potražnji za studentskim domovima i tome da su postojeći smeštajni kapaciteti nedovoljni, ali nema nekih većih promena po ovom pitanju“, smatra Pejić.