Kiše obrale rod

– Tek dve opštine, Valjevo i Nova Crnja, dostavile su podatke o posledicama poplava, i tu je ukupna šteta oko milijardu dinara, dok se u ostalim sredinama još preračunavaju. Iako je sve još uvek u fazi rane procene, već je sada izvesno da će kod pšenice i ječma rod biti manji u proseku za 20 do 30 odsto, tako da se sa zasejanih oko pola miliona hektara ove godine može ubrati tek oko 1,4 do 1,6 miliona tona žitarica. Pri tom, trebalo bi imati u vidu da postoje parcele na kojima su poplava ili grad odneli sav zasad, ali i da su se žitarice na njivama koje nisu bile na udaru, jako dobro oporavile – kaže za Danas Milan Prostran, sekretar udruženja za poljoprivredu u privrednoj komori Srbije.

On dodaje da je i kod ranih voća šteta od nepovoljnih klimatskih uslova ove godine umanjila prinos, pa će jagoda, malina, trešanja, višanja i kajsija biti za 20 do 40 odsto manje od očekivanog, ali da će bilans možda popraviti kulture koje stižu u avgustu i na jesen, naravno, ukoliko vremenske prilike budu stabilne. Praktično, najkritičnija situacija je kod roda koji je dospeo za branje, jer tu nema vremena za „popravni“, ali, kaže prostran, sigurno je da domaća prehrambena sigurnost nije ugrožena, jedino će izvozni rezultati biti nešto slabiji.

– Mi sada još uvek beležimo rast u spoljnoj trgovini od 15 do 16 odsto u odnosu na isti period lane, ali još uvek je u prometu prošlogodišnji rod, dok će prvi parametri ovogodišnjeg prinosa biti poznati u septembru – objašnjava prostran i dodaje da situacija nije tako kritična u proseku, ali da se slike pojedinih područja međusobno i te kako razlikuju.

Primera radi, u poslednja dva meseca na području Srednjeg Banata palo je više od 600 litara kiše, što spada u red nazapamćene nepogode koja je desetkovala useve a preti da seljake dovede do bankrota. Na tom području površine pod pšenicom podsećaju na polja pirinča, a stručnjaci ističu da bi sve bilo drugačije da se kanalska mreža održavala.

– Samo u jedan hektar pod kukuruzom uloženo je 40.000 dinara. Šteta je ogromna. Nadam se da će neko u državi uvideti kakva nam katastrofa preti i da će nešto preduzeti – kaže poljoprivrednik Dragiša Borić.

Zbog svega što je snašlo agrar, ali i zbog nagomilanih dilema oko otkupa pšenice, čija cena za ovogodišnji rod još nije utvrđena, sve je manje zasejanih površina, a banatski ratari protekle nedelje su u znak protesta blokirali sedišta lokalne samouprave u Zrenjaninu, Žitištu, Kikindi i Novoj Crnji. U protestnoj vožnji traktorima pokušali su da skrenu pažnju na činjenicu da je poljoprivredna grana jedina oblast koja donosi suficit zemlji ali da je popuno zanemarena i bez strategije. U opštini Žitište je situacija najkritičnija jer je voda uništila 70 odsto zasejanih površina.

– Tražimo da lokalna samouprava urgira kod „Voda Vojvodine” da njeni radnici hitno intervenišu odgovarajućom mehanizacijom, kako bi očistili i produbili kanalsku mrežu u naseljenim mestima i u poljima – kaže poljoprivrednik Novo Zubac, iz Topolovca.

U zahtevima dostavljenim lokalnoj samoupravi, žitištanski ratari od nadležnih traže da se na područiju ove opštine proglasi elementarna nepogoda pošto je 70 odsto poljoprivrednog zemljišta pod vodom, a dobar deo useva uništio je grad. Od države i njenih robnih rezervi Žitištani traže da otkupe sve tržne viškove pšenice iz Srednjobanatskog okruga i tako obezbede prvi ovogodišnji prihod ratara, kako bi oni mogli da prežive do skidanja jesenjih plodova i njihove prodaje. Od opštine Žitište takođe je zahtevano da cenu zakupa državnog zemljišta za ovu godinu smanji na deset hiljada dinara, kako je to već učinjeno u opštini Nova Crnja. Atar novocrnjanske opštine koji se proteže na 24.400 hektara oraničnih površina liči na ogromnu baru. Prema izveštaju Opštinske komisije za procenu štete od elementarnih nepogoda, ovde je pod vodom oko 60 odsto površina, ili oko 14.600 hektara zasejanih strninama i prolećnim kulturama. Oštećenja na usevima kreću se od 30 do 100 odsto. Novocrnjanska opština će uputiti zahtev za pomoć Republici i Pokrajini, a predsednik Opštine Pera Milankov pokrenuo je inicijativu da se paorima otpiše dvogodišnji vodni doprinos koji iznosi hiljadu dinara po hektaru.

– Na severu Vojvodine najveće štete od prekomernih kiša i podzemnih voda tokom ove sezone pretrpeli su poljoprivrednici u Bačkim Vinogradima i Hajdukovu, naseljima u blizini Subotice. Ostalo zemljište na Telečkoj visoravni, koja obuhvata subotički atar, nije previše pogođeno vlažnim vremenom, mada se zbog kiša ipak očekuju nešto niži prinosi – kaže za Danas Florijan Farkaš, samostalni savetnik za agrar iz Subotice.

Daleko najveću štetu zabeležili su uzgajivači krompira na teritoriji Bačkih Vinograda, koji su izgubili i do 60 odsto ovogodišnjeg roda. Krompir je usled kiša i podzemnih voda počeo da truli još u zemlji, pre nego što je sazreo za vađenje.

Takođe, žetva ječma koja je skoro pri kraju pokazala je da je i ova žitarica definitivno podbacila, a prosečni prinosi, koji se kreću oko četiri tone po hektaru, niži su za više od 20 odsto. Za pšenicu se još ne može sa sigurnošću reći kakav će rod doneti, ali prema procenama pre žetve, ratari će i ovde ubeležiti manji prinos. Stalne kiše i vlaga pogodovali su razvoju nekih žitnih bolesti, što će uticati na kvantitet i kvalitet pšenice.

Velike štete su takođe imali voćari, ili će ih posledice lošeg vremena tek sačekati – kasni mrazevi prouzrokovali su izmrzavanje pojedinih voćki, a kiše koje su padale u vreme zrenja, pre svega kada je reč o breskvama i kajsijama, prouzrokovale su umanjenje roda.

– U protekla dva meseca na teritoriji garad Subotice palo je oko 400 litara kiše, što je skoro tri puta više od prosečnih padavina, i to će se odraziti na rod mnogih useva, mada će šteta ipak biti manja nego što se očekivalo – kaže Farkaš.

U službi za poljoprivredu u gradskoj upravi navode da zvaničnih procena o štetama još nema, a da komisija za odbranu od elementarnih nepogoda tek treba da se sastane. Sa druge strane, nikakvi pozivi iz mesnih zajednica ne stižu povodom toga, mada je zbog prevelikih podzemnih voda od pokrajinaksog inspektorata za poljopruvredu zatraženo još početkom proleća da se proceni šteta koju je naneo taj talas kiša. Rezultati te procene još nisu stigli u lokalnu samoupravu.

I stručnjaci i proizvođači u somborskom kraju saglasni su da nebo nije bilo naklonjeno proizvodnji pšenice. Pre mesec dana procenjivano je da će se prinosi kretati između četiri i šest tona po hektaru, a sada se kalkuliše sa bar po tonu manje po hektaru.

– Poljoprivreda trpi velike štete zbog preobilnih kiša. Bojim se da može da dođe do novog pada prinosa ako nepovoljno vreme bude pratilo žetvu pšenice i ječma, koje su tek na početku – kaže za Biznis Danas Vladimir Sabadoš, direktor Poljoprivredne stručne službe u Somboru.

Direktor Zemljoradničke zadruge “Ravangrad” u Somboru Aleksandar Bošnjak, naglašava da će se prinosi na njivama zadrugara i kooperanata kretati od dve do sedam tona po hektaru, što uveliko zavisi od visine ulaganja.

– Proizvođači pšenice već tri godine nisu zadovoljni cenom, jer ne mogu da pokriju ni troškove proizvodnje. Mnogi su smanjili površine pod ovom kulturom, taj trend će biti nastavljen do nivoa koji zahteva plodosmena. Uz to, biće smanjena ulaganja, a to će dovesti do novog pada prinosa i korišćenja pšenice za stočnu hranu – smatra Bošnjak.

U Somboru procenjuju da je potopljeno oko 4.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. Voda, s obzirom da već dugo stoji na njivama, uništila je useve, najčešće prolećne, a za novu setvu je kasno. Franja Parčetić, zemljoradnik iz salaškog naselja Gradina, nadomak Sombora rezignirano reče da se „ama baš niko ne interesuje za prinos, za učinak proizvođača, koji za državu kao da ne postoje, kao da je svima svejedno da li će i koliko roditi. Nema, zasad, ni prekupaca, niti nakupaca. Svi ćute, niko ništa ne nudi, a seljaci jadikuju da za kilogram neće dobiti više od devet dinara“.

– Seljak retko koristi digitron, ali je i laiku jasno da je bolje prodati kukuruz po 13-14 dinara za kilogram, pa stoku hraniti pšenicom čija je cena tek devet dinara. Mnogi seljaci, a i sam tako radim, dobar deo roda pšenice ostavljaju za ishranu stoke, a seju je tek onoliko koliko moraju, zbog plodoreda – kaže Parčetić.

Čak i na područjima gde nije bilo elemantarnih nepogoda, poput Zlatiborskog okruga, vremenske prilike nisu pogodovale poljoprivrednim kulturama, posebno voćarskoj proizvodnji, po kojoj je poznat ovaj kraj, rekao je Danasu Jovan Mirosavljević, direktor Poljoprivredne stručne službe u Užicu. On dodaje da su posebno nepovoljni efekte u proizvodnji maline, jer je veliki procenat trulih plodova. Berba je ove godine kasnila desetak dana i za sada je obrano oko desetak odsto potencijalnog roda. Ukoliko bude manje padavina i više sunčanih dana, očekivanja su da će se ipak popraviti kvalitet plodova. S druge strane, ova služba procenjuje da će ovogodišnji rod maline biti manji za dvadesetak odsto u odnosu na prošlu sezonu. Manji rod očekuje se i kod druguh voćnih vrsta, pa je procena da će rod šljive biti 60 odsto, a jabuke oko 70 odsto od prošlogodišnjeg roda. Pod strnim žitima posejano je oko 2.500 hektara, ali skoro svakodnevne kiše izazvale su poleganje useva na oko 25 odsto površina, što će otežati žetvu i smanjiti kvalitet zrna.

Ipak, najteža je situacija na jugu Srbije, gde je poplavni talas sredinom maja najveću štetu naneo ekstremno nerazvijenoj opštini Trgovište u kojoj živi oko pet hiljada stanovnika. U ovoj devastiranoj komuni dva lica su izgubila život, porušeno je 13 mostova. Nakon smene vlasti,ovde ne postoji konačni bilans pričinjene štete, ali je registrovano 450 zahteva za pružanje pomoći za nadoknadu štete.

– Poljoprivrednim domaćinstvima koja su prijavila štetu na usevima i voćnjacima biće isplaćeno po 70.000 dinara za svaki hektar koji je poplavama uništen – tvrdi aktuelni predsednik opštine Trgovište Darko Tomić. U oblasti poljoprivrede ipak najveći je problem to što je poplava uništila opremu i hladnjače otkupljivačima lekovitog bilja, pečuraka i sezonskog voća od koga su se u najvećoj meri izdržavala domaćinstva nezaposlenih trgovištanaca. Opština je iz više izvora dobila novčanu pomoć od ukupno 33 miliona dinara, od čega je do sada kako nadležni navode „strogo namenski“ potrošena trećina.

– Zbog štete koju je na teritoriji naše opštine počinio grad koji je prepolovio rod voća i povrća odlučili smo da jednokratno iz lokalnog budžeta svakom poljoprivrednom domaćinstvu isplatimo po 10.000 dinara.To je maksimum koji možemo u ovom trenutku – navodi predsednik Opštine Surdulica Novica Tončev.

Prema procenama Zavoda za poljoprivredu u Vranju, grad je na području bosilegradske opštine, ali i Vranjske Banje i Vladičinog Hana, naneo milionske štete voćarskim i poljoprivrednim kulturama. Prve procene ukazuju da će rod višanja i šljiva biti umanjen za oko 40 odsto, a isto toliko biće manje i količine žita.

Plaše ih i skladištari

Banatske ratare više od pričinjene štete na usevima brinu predstojeći dogovori sa skladištarima, koji su u svoje troškove već ukalkulisali poskupele energenate i devalviran kurs dinara. Praktično, čuvanje pšenice na zalihama biće nedostupno za većinu poljoprivrednika. „Kada smestimo pšenicu u hangare, ne znajući šta ćemo sa njom, postavlja se pitanje kako seljak da dođe do sredstava za golo preživljavanje, kada proizvodnju nije realizovao“ kaže Ištvan Vereš, direktor ZZ „Agrosoj“ iz Neuzine i dodaje da je kukuruz skuplji za 2,5 dinara po kilogramu od pšenice, što znači da hlebno žito definitivno nije isplativa kultura.

Šteta se još sabira

Neke od opština već su izašle sa procenom šteta od poplava ili gradonosnih oluja. Prema prvim podacima, u Valjevu je šteta na usevima 480 miliona dinara, u Kikindi je proglašena elementarna nepogoda dok je zrenjaninski Štab za odbranu od elementarnih nepogoda izneo podatak da je uništeno 2.613 hektara useva, 622 ari plastenika i 300 ari voćnjaka. Voda na njivama u Srednjobanatskom okrugu otežava posao proceniteljima štete i odlaže nastavak žetve ječma zasejanog na 5.500 hektara i početak žetve pšenice, koja je jesenas zasejana na rekordno maloj površini od 35.000 hektara. Zbog štete od nevremena i visokoh podzemnih voda, kombajni neće imati šta da žanju na mnogim parcelama, zbog čega banatski ratari traže i očekuju pomoć od države.