Klimatske krize nose ogromne rizike i potencijalne gubitke života

Ekonomisti nisu uspeli da uzmu u obzir „ogromne rizike i potencijalne gubitke života“ do kojih bi moglo doći kao rezultat klimatske krize, rekao je Stern, čak su potcenili i brzinu kojom su pali troškovi čistih tehnologija, kao što su solarna energija i energija vetra.

Stern je rekao da je ekonomska profesija takođe pogrešno razumela osnove „popusta“, način na koji ekonomski modeli vrednuju buduću imovinu i živote u poređenju sa njihovom vrednošću danas.

„To znači da su ekonomisti grubo potcenili živote mladih ljudi i budućih generacija koje su najviše ugrožene  uticajima klimatskih promena“, rekao je on.

Nedavna istraživanja pokazuju da će ljudi rođeni danas pretrpeti mnogo više ekstremnih toplotnih talasa i drugih klimatskih katastrofa tokom svog života nego njihovi baka i deka, navodi Gardijan.

Međutim, „pomeranje na neto nulu (emisija) može da bude veliki pokretač novog oblika rasta – priče o rastu 21. veka. Taj rast će biti efikasniji, produktivniji i zdraviji i pružiće veću zaštitu našem biodiverzitetu“, objasnio je Stern.

„Ekonomsko pitanje sada je: kako da upravljamo radikalnom transformacijom koju moramo da napravimo u svetskoj ekonomiji u narednih 20 ili 30 godina. Kako da promovišemo dodatne investicije od dva ili tri odsto koje će nam biti potrebne – što je veoma vredna investicija, a ne trošak“, rekao je on.

Potreban je čitav niz politika, kako kaže Stern, uključujući cene ugljenika, propise, standarde proizvoda, ulaganje u istraživanje i reformu tržišta kapitala. Kritičan faktor je obezbeđivanje velikih, niskobudžetnih finansija za finansiranje tranzicije sa niskim ugljenikom, posebno u zemljama u razvoju.