Klubovi: Kako smo mi leglo zaraze, a nisu autobusi?

Broj zaraženih korona virusom poslednjih dana dostiže rekordne brojeve, bolnice su prepune, a prepuni su i noćni klubovi u Beogradu. Tako je barem iz perspektive onih koji se pitaju zbog čega se klubovima i barovima dozvoljava da rade usred epidemije.

S druge strane, oni koji od barova žive udružili su se, traže pomoć države i kažu „Pustite nas da dišemo“.

Često se klubovi označavaju kao legla zaraze. Miša Relić iz Udruženja barova i noćnih klubova je rekao da je sve to čudno.

„Meni je prosto neverovatno da smo mi leglo zaraze gde trenutno radimo sa 25 odsto kapaciteta – lokal koji prima 400 ljudi sada može da primi 85 gostiju i 15 zaposlenih“, rekao je Relić.

„Ja znam da postoje klubovi koji su napravili neku računicu i odlučili da rade van tih mera, da plaćaju kazne jer je logično da sa 25 odsto kapaciteta ne mogu da opstanu. Ali nije mi jasno kako smo mi leglo zaraze, a nisu leglo zaraze autobusi koji imaju 31 kvadratni metar u kojima se vozi 60 ljudi“, upitao je Relić.

Takođe je upitao kako leglo zaraze nisu šoping centri gde bude i 15.000 posetilaca koji su jedni drugima za vratom i to, kako kaže, država dozvoljava.

U 400 kvadrata imate 85 ljudi

Govoreći o poređenju autobusa i klubova, Relić kaže da u 400 kvadrata imate 85 ljudi, to je po čoveku 4 kvadrata.

Kaže da on nije sinoć radio i da je veliki broj kolega zatvorio lokale. „Imamo dve opcije, da radimo normlano i da ih država zatvori i da pomoć“.

„Prvi smo zatvoreni 12. marta, vanredno stanje je prestalo 6. maja a mi smo i dalje bili zatvoreni, počeli smo da radimo 4. juna, a 15. juna smo proglašeni za najveće leglo zaraze u državi i onda smo 27. opet zatvoreni – radili smo tri nedelje u junu“, istakao je Relić.

Ukazao je da su dobili neko pravo na rad krajem avgusta, radili su septembar i prvi deo oktobra dok su bašte mogle da funkcionišu.

Koliki je pazar

Od početka oktobra, 30 posto kolega nije otvorilo zimske prostore, a 70 posto je počelo nešto da radi, istakao je on. „Vi imate pazar od 100 posto koji ostvarujete na 400 ljudi, od tih 100 posto vi zarađujete na 150 ili 180 ljudi – ostalo su troškovi, nabavka, rente, obezbeđenje, kaže Relić.

Ako ste sa 400 došli na 100 ljudi – odnosno 85 da biste ispoštovali mere u potpunosti, vi ste u minusu – ne može tako da se radi, objasnio je Relić presek stanja.

Govoreći o predlozima, kaže da ih je saslušala premijerka u junu kada su uspeli o nekim stvarima da se dogovore, da se lokali ne zatvaraju pre 23 časa.

Prema njegovim rečima, klubovima to malo znači, oni ne mogu da rade do 11 sati jer oni počinju da rade od 11 sati pa do 5 ili 6 ujutru, tako je radno vreme.

„Restorane ako zatvorite do 21 sat – vi ste restorane zatvorili. Ono što smo se sa Anom Brnabić dogovorili to je da makar restorani ostanu da rade do 11 sati“, kaže Relić.

Traže da se smanji renta

Imali su sastanak sa predstavbnicima Grada Beograda gde su tražili da se renta shodno situaciji na terenu prilagodi na računima.

„Dobili smo popust od 50 odsto za 45 dana kada nam je zabranjen rad u poptunosti – država nam je iznajmila objekat, zabranila nam da koristimo taj objekat koji s mo prethodno renovirali i poslala nam 50 odsto vrednosti fakture za period kada nam je zabranjen rad“, kaže Relić.

Upitao je zašto je poslat račun. „Ja sam rentirao stan i renovirao ga, došli ste da mi ga zaključate, evo vam račun ali ne možete da ga koristite“, kaže Relić.

Navodi da je Novi Sad za vreme vanrednog stanja imao 80 odsto popusta na rente svih ugostiteljskih objekata, a u Beogradu je to 50 odsto.

Novi Sad od 1. jula do Nove godine ima popust od 50 posto na sve rente a Beograd je samo dva meseca svojim ugostiteljima dao 50 popusta na rente, ukazuje Relić.

Očekuju pomoć države

Predlaže da država pomogne noćne barove i klubove. „Prvo očekujemo od grada da se shodno koliko nam je smanjen kapacitet smanji renta i od toga nećemo odustati, čekamo sastanak sa gradonačelnikom i sa zamenikom gradonačelnika, imali sm već jedna razgovor sa gospodinom Vesićem – dogovorili so se da će biti još jedan sastanak“, rekao je on.

Relić kaže da imaju 17 taksi koje plaćaju gradu Beogradu za period kada je zabranjen rad, odnosno smanjen za 80 ili 90 odsto, a takse se plaćaju „u fulu“, pa se pita na osnovu čega.

Predlažu sastanak sa državnim vrhom da vide kako je država pomogla klubovima. „Pomoć su dobili zaposleni, nama su ostali samo računi za doprinose, za naše zaposlene koji u proteklih osam meseci – šest meseci nisu mogli da obavljaju svoj posao“, istakao je Relić.

„Imam 20 zaposlenih i prihvatio sam pomoć, mnoge moje kolege otpustili su te radnike, dali im pomoć, ali ja sam ušao u program države, čeka me dug državi od 6,6 miliona dinara na ime doprinoisa za radnike koji nisu mogli da rade, na ime rente, na ime firmarine“, rekao je Relić.

Relić je ukazao da je od 85 klubova u Udruženju samo jedan dobio kredit.