Ko će pomoći Evropi?

U te svrhe biće korišćeni bilateralni krediti ili specijalna prava vučenja te međunarodne finansijske institucije, odlučeno je na sastanku ministara finansija evrozone u utorak uveče. Jer, pritisak finansijskih tržišta na države evrozone i dalje raste, „znakovi koji najavljuju skori gubitak najvišeg rejtinga i za Francusku umnožavaju se“, a i sastanak je, tvrde takođe francuski mediji, održan na direktan pritisak SAD i posle vašingtonskog prijema za prve ljude Evropske unije.

Nevolja je, međutim, u tome što ni Međunarodni monetarni fond nema trenutno na raspolaganju mnogo više para nego Evropski fond za finansijsku stabilizaciju. Radi se o sumama od 286 milijardi evra (MMF) i oko 250 milijardi evra (EFSF). Evrozona nije odustala od namere da svoj fond poveća novcem privatnih investitora, samo je ambicije snizila na uvećanje od dva do tri puta umesto uvećanja za četiri do pet puta. Ali, to je dugoročan proces, rekao je Klaus Regling, direktor tog fonda, a intervencija je potrebna odmah. Kina i Rusija su ranije izrazile spremnost da u pomoć priskoče svojim parama, ali uz uslov da u finansiranju fonda učestvuju i MMF odnosno Evropska centralna banka. Kako podsećaju evropski mediji, Nemačka je još na samitu u Kanu odbacila uvećanje i korišćenje specijalnih prava vučenja MMF-a, pa kao metod pomoći još ostaju bilateralni krediti članicama evrozone. U utorak uveče nije rečeno koje bi to države MMF-u mogle da se obrate. Iako je Kristin Legard demantovala da je Italija od te institucije već tražila pomoć, nemački mediji se na tu informaciju ne obaziru i ostaju na tvrdnji da pregovori o pomoći od 400 milijardi evra traju već nekoliko nedelja. Fond kojim raspolaže MMF morao bi da bude uvećan, o čemu evrozona navodno vodi pregovore sa više zemalja u usponu, koje pokazuju otvorenu mrzovolju prema ovom angažmanu MMF-a. I što je još gore, pomoć bi, kako izveštavaju evropski mediji, išla preko centralnih banaka, što znači da bi one štampale dodatni novac i tako rizikovale sa inflacijom u evrozoni, što je opasnost na koju se najčešće poziva nemačka kancelarka Angela Merkel. U toku sastanka ministara finansija evrozone u utorak pominjana je i mogućnost da Evropska centralna banka, ako već ne može da kreditira države evrozone, kreditira Međunarodni monetarni fond, ali , tvrdi Frankfurter algemajne cajtung, ta ideja nije dugo ostala na stolu.

Nemačka i Francuska nisu odustale od dogovorenog preuređenja Evropske unije u pravcu jačanja centralnih ingerencija u budžetskoj i poreskoj politici. Još se ne zna ni da li bi ovo preuređenje trebalo da obuhvati sve države EU ili samo evrozonu, a ni kolikog bi obima trebalo da bude federalizacija. Francuski mediji ogorčeni zbog popuštanja francuskog predsednika Nikole Sarkozija, podsećaju da je Francuska bila kategorično za direktno učešće Evropske centralne banke u spasavanju evrozone i da se samo iz pragmatičnih razloga priključila nemačkoj privrednoj lokomotivi. Za Francuze je sada bitno da li će federalizacija biti obavljena po francuskom ili nemačkom modelu. Evropski komesar Oli Ren, očito aludirajući na ključnu ulogu Nemačke u ovom dvojcu, upozorio je Berlin da ne može sam menjati Evropu, a pomenuti francuski list tvrdi da se razmatra nekoliko varijanti za njeno preuređenje. Među njima je i varijanta da se ključni ugovori EU ne menjaju nego da samo 17 članica evrozone potpišu međuvladin sporazum, a pominje se čak i stabilizacioni sporazum koji bi se odnosio samo na deo evrozone. Ovim ograničenim operacijama naročito se i izričito protivi Velika Britanije.

I najzad, kadrovska pitanja. Izgledalo je da je važno mesto glavnog ekonomiste Evropske centralne banke rezervisano za nemačkog državnog sekretara Jerga Asmunsena. Ali nije. Imajući u vidu francusko-nemačke razlike u gledanju na ulogu Evropske centralne banke, kandidaturu za to mesto objavila je iznenada i Francuska.

Solidarnost centralnih banaka

Frankfurt – Centralne banke najvećih država na svetu juče su iznenadnom koordiniranom akcijom iskazale neku vrstu solidarnosti sa državama evrozone i stavile na raspolaganje finansijskim tržištima nove količine tekućeg novca, kako bi se rastuće tržišne tenzije smirile. U akciji su učestvovale Američke rezerve (Fed), Evropska centralna banka, kao i centralne banke Velike Britanije, Japana, Kanade i Švajcarske. Kineska državna novinska agencija je, kako prenosi Frankfurter algemajne cajtung, objavila da je smanjena obavezna rezerva kineskim bankama.