Ko daje 700.000 dinara za hektar državnih oranica

Zakon o poljoprivrednom zemljištu usvojen 2006. godine pobudio je od samog početka brojne kontroverze, osobito kada je reč o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Među onima koje je njegova primena najviše pogodila našli su se i brojni zaposleni u poljoprivrednim preduzećima i kombinatima. Aktuelna dešavanja u PIK Bečej predstavljaju u tom pogledu jedan od najslikovitijih primera – saopšteno je juče na konferenciji za novinare u Odboru za poljoprivredu Samostalnog sindikata Srbije. Sindikat PIK Bečeja, naime, protestovao je što će po sudskoj presudi, za tri dana taj kombinat morati da preda 1244 hektara državnog zemljišta, zbog čega će oko 200 radnika ostati bez posla. Reč je o državnom zemljištu u opštini Srbobran, koje je PIK koristio a koje je sada, prema odredbama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, izdato u zakup na licitaciji.

Pripremljene izmene Zakona

Zoran Malenović, predsednik tog odbora podseća da je od tri miliona hektara obradivog zemljišta u Srbiji, sedam odsto, ili 240.000 hektara, u državnoj svojini, ali da taj mali udeo izaziva nesrazmerno velike probleme.
– I kada je pre nekoliko godina usvojen sadašnji Zakon o poljoprivrednom zemljištu, mi smo ukazivali na njegove manjkavosti. Da smo bili u pravu, svedoče i brojni sudski sporovi nastali povodom licitacija koje su, svaka na svoj način, organizovale lokalne samouprave rukovodeći se, nažalost, uskim, često i stranačkim interesima. Kao sindikat bili smo nezadovoljni i zbog odsustva bilo kakve državne zaštite zaposlenih u poljoprivrednim preduzećima, koji su bili prepušteni na milost i nemilost novim zakupcima. Prethodni ministar poljoprivrede delio je naše mišljenje da su nužne određene izmene ovog zakona, a nadamo se da ćemo biti u prilici da i novog ministra upoznamo sa našim predlozima – kaže Malenović.
Zemljišta koje se još vodi kao svojina države ima najviše u Vojvodini, zbog toga što su ga uglavnom obrađivali veliki poljoprivredni kombinati.
Jelena Češljević, predsednica Pokrajinskog odbora samostalnog sindikata poljoprivrede, podseća da cene državnog poljoprivrednog zemljišta koje se daje u zakup na pojedinim licitacijama dostižu basnoslovne iznose. Nažalost, ima i zloupotreba, pa ne čudi da se za hektar državnog zemljišta ponekad nudi i 700.000 dinara (licitacija na kojoj se to desilo ipak je, na kraju, poništena ).
– Mi smo odlučno protiv dvokružnog sistema davanja u zakup, iako ima onih koji se za njega zalažu, po kojem bi u prvom krugu mogla učestvovati samo individualna gazdinstva, a tek ako ne bude interesa u drugom krugu i poljoprivredna preduzeća. Za nas je to vid diskriminacije zaposlenih u tim firmama, koji uz to posle dugogodišnjeg rada mogu ostati i bez posla i bez otpremnina. Po jednoj računici, hektar državnog zemljišta u posedu preduzeća, 11 puta više je opterećen porezima i drugim davanjima državi nego kod individualnih poljoprivrednih gazdinstava – navodi Češljević i dodaje da je na osnovu svega navedenog formulisano nekoliko sasvim jasnih sindikalnih zahteva.
– Tražimo pre svega da oni koji su do sada koristili državno zemljište u proizvodne svrhe i kao dobri domaćini dobiju pravo prečeg zakupa. Takođe i da se zakupcima definišu uslovi pod kojima mogu koristiti zemljište, da na njemu organizuju poljoprivrednu proizvodnju i tako zaposle određeni broj radnika. Veoma je bitno i da predstavnici zaposlenih budu zastupljeni u telima koja na lokalnom nivou organizuju zakup državnog zemljišta – precizna je predsednica Samostalnog sindikata poljoprivrede u Vojvodini.
Branislav Šekerović, čelni čovek sindikata u PIK Bečej, naglašava da će PIK Bečej ispoštovati sudsku odluku da zakupcima u narednih nekoliko dana preda 1244 hektara državnog zemljišta u opštini Srbobran, ali i da će nastojati i da učešćem na licitacijama po isteku trogodišnjeg zakupa ponovo dobije tu zemlju.
– Na licitaciji kojom je decembra 2006. godine zemljište dato zakupcima iz Temerina i Bečeja i zadruzi iz Turije mi po preporuci tadašnjeg ministarstva poljoprivrede i Agencije za privatizaciju nismo učestvovali. Tu zemlju nismo „raubovali“ , kako neki kažu, već smo je i pre i posle toga obrađivali i u poljoprivrednoj 2007- 08 godini platili zakup u iznosu od 28 miliona dinara, što odgovara ceni zakupa u iznosu od 23.000 dinara po hektaru ostvarenoj na licitaciji iz 2006. Nikako nije logično što je izvršna presuda usledila u julu ove godine, u jeku poljoprivredne sezone, ali ćemo mi nastojati da u dogovoru sa zakupcima ipak okončamo žetvu jesenjih kultura. I da zaboravimo upade u januaru 2007. godine i zaoravanje zasada lucerke, čak i fizičke okršaje na njivama. PIK Bečej, čiji je većinski vlasnik Đorđije Nicović, trenutno obrađuje 13.000 hektara zemlje, od čega 2.800 u sopstvenoj svojini i više od 10.000 državnog zemljišta i zapošljava 1.800 radnika. Sve što se dešavalo u vezi sa primenom Zakona o poljoprivrednom zemljištu samo ometa poslovanje firme i ulaganja u njen dalji razvoj – ističe Šekerović.