Ko i gde najviše kopa litijum: U prvih 10 nema nijedne kompanije iz Evrope (INFOGRAFIKA)

S obzirom da se ovaj metal koristi u industriji, a pre svega, za baterije mobilnih telefona i električne automobile, njegov značaj je veliki, a prema prognozama, biće još veći u budućnosti.

Iako iskopavanje litijuma nije ništa novo, poslednjih godina su se pokrenula brojna pitanja oko njegove, pre svega, ekološke opravdanosti.

U Srbiji je ovaj problem došao na mapu od pojave kompanije Rio Tinto i ideje da se otvori rudnik litijuma u dolini Jadra kod Loznice.

Od tada traju previranja ekoloških aktivista i meštana iz ovog regiona sa kompanijom, kao i stručne javnosti oko toga da li bi rudnik ugrozio životnu sredinu i da li je moguće ovaj projekat sprovesti bezbedno.

Pored ekološke opravdanosti, tu je i finansijski aspekt ovakvog projekta.

Prema najavama kompanije Rio Tinto o kojima je Danas ranije pisao, godišnji doprinos BDP-u od Projekta Jadar bio bi oko 695 miliona evra.

Takođe, prema proceni, bilo bi otvoreno skoro 5.000 radnih mesta.

Rio Tinto najavaljuje i da bi ovaj projekat privkukao i druge investicije.

Slično tvrde i zvaničnici iz vrha vlasti, koji najavljuju da će pored rudnika biti otvorena cela linija proizvodnje, što bi povuklo i fabriku električnih automobila.

Ministar finansija Siniša Mali nedavno je izjavio da bi litijum doprineo oko 16 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Gde se litijum najviše rudari?

Ova sirovina ubedljivo najviše se proizvodi u Australiji. Pored nje, sledeća zemlja je Čile, a nakon nje i Kina.

Australijski litijum dobija se iz rudnika tvrdih stena, kao što se planira i u Srbiji, dok se u Čileu litijum dobija iz slanih rastvora, što je slučaj i u Kini.

Prema podacima portala Elements za 2023. godinu, ove tri zemlje činile su 88 odsto svetske proizvodnje litijuma.

Australija je zabeležila veliki skok proizvodnje od 2013. godine, kada je proizvela 13.000 metričkih tona litijuma, do 2023. godine kada je proizvela 86.000 tona.

Čile, iako druga zemlja po proizvodnji, iskopala je gotovo upola manje litijuma.

Međutim, proizvodnja i u ovoj zemlji skočila je sa 13.500 metričkih tona litijuma u 2013. godini na 44.000 metričkih tona u prošloj godini.

Kina se poslednjih godina približava Čileu, iako je njihova proizvodnja još uvek niža.

U 2013. godini, ova zemlja proizvela je 4.000 metričkih tona, a prošle godine 33.000 tona.

Prema listi istog ovog sajta, posle ove tri zemlje sledeća na listi je Argentina sa 9.600 metričkih tona litijuma. Zatim slede Brazil sa 4.900, kao i Kanada i Zimbabve sa po 3.400.

Poslednja na listi najvećih proizvođača, a ujedno i jedina zemlja sa tla Evrope jeste Portugalija. Međutim, ova zemlja je proizvela svega 380 metričkih tona litijuma prošle godine.

Prema pisanju svetskih medija, svi najveći proizvođači značajno su uvećali proizvodnju u poslednjoj deceniji, pa je to dovelo do pada cene ove sirovine prošle godine i to za čak više od 80 odsto.

Kakva je situacija u Evropi?

U Evropi je trenutno, u različitim fazama razvoja, više od 15 projekata koji se tiču eksploatacije litijuma u preko deset zemalja, pisao je Demostat.

Ti projekti predviđeni su u Španiji, Portugalu, Finskoj, Francuskoj, Austriji, Nemačkoj, Češkoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji i još nekim zemljama.

Iako je Evropa među najvećim potrošačima litijuma, ne proizvodi ga puno.

Prema pisanju Juronjuza, Brisel planira da do kraja 2030. godine 10 odsto ne samo ove, već i drugih ključnih sirovina proizvodi u Evropi.

Pored Portugalije, trenutno se litijum dobija iz geotermalnih voda u Nemačkoj, a počeo je da radi i manji rudnik u Finskoj.

Od svih zemalja starog kontinenta, Nemačka raspolaže najvećim rezervama litijuma. Najveće evropsko nalazište litijuma nalazi se u dolini Gornje Rajne.

Na tom području dugom oko 300 kilometara i dubokom do 40 kilometara, litijum je rastvoren u vrućoj dubokoj ili termalnoj vodi.

Kompanija „Vulkan GmbH“ ima za cilj da pokrene komercijalnu proizvodnju litijuma u ​​Nemačkoj, a očekuje se da će od 2025. ukupno pet fabrika proizvoditi oko 40.000 tona litijuma godišnje, što bi ovu zemlju izguralo u sam vrh proizvodnje litijuma u svetu.

U Nemačkoj je i drugo po veličini nalazište litijuma u steni, Zinvald koje namerava da eksploatiše kompanija Zinvald litijum, u vlasništvu uglavnom evropskih kompanija.

Najveće nalazište litijuma u steni je u Češkoj, Cinovec. To je nalazište Češka proglasila da je od strateške važnosti, što obezbeđuje više novca iz evropskih fondova. Prava na kopanje ovde imaju kompanija European Metals Holdings i češka državna energetska kompanija ČEZ koja ima 51 odsto u zajedničkom projektu.

Koje kompanije stoje iza proizvodnje litijuma?

Rio Tinto, iako jedna do dve najveće globalne rudarske kompanije, nema projekata kopanja litijuma osim onog koji pokušava da razvije kod Loznice.

Najveći svetski proizvođač litijuma je kompanija „Albemarl“.

Ova američka kompanija radi sa ovom rudom, pre svega, u Čileu i Australiji, ali i u matičnoj Americi.

Pored nje, sledeća je kompanija „SQM“ iz Čilea. Prema njihovom opisu, to je globalna rudarska kompanija koja posluje u severnom Čileu, a prisutna je u industrijama koje su strateške za održivi razvoj, kao što su zdravlje, hrana, tehnologija i čista energija koja pokreće svet.

Pored Čilea, prema pisanju medija, ova kompanija razvija projekat iskopavanja litijuma i u Australiji.

Sledeća je kompanija „Mineral Resources“ (MinRes) sa sedištem u Australiji.

To je kompanija koja, takođe, iskopava litijum i rudu gvožđa u Australiji.

Međutim, oba rudnika u kojima ova kompanija posluje, zajednički su projekti sa drugim velikim kompanijama koje se bave kopanjem litijuma.

Dalje tu je kineska kompanija „Tianqi Lithium“, a slede i „Arcadium Lithium“, „Ganfeng Lithium“, „Pilbara Minerals“, „Allkem“, „Sichuan Yahua Industrial“ i „Lithium Americas“, pokazuju podaci sajta „Visual Capitalist“.