Ko gradi gigafabriku baterija za električne automobile u Srbiji i kakve veze ima sa Rio Tintom?

Ova vest je prošla prilično nezapaženo, bez objave na sajtu Vlade iako se na sajtu Inobata navodi i izjava premijerke Ane Brnabić prilikom potpisivanja, niti na sajtu Ministarstva finansija koje je supotpisnik Memoranduma, iako se radi o potencijalno najvećoj investiciji u srpskoj industriji do sada.

U objavi Inobata navodi se da će država podržati gradnju fabrike sa 419 miliona evra podsticaja. Ne računajući Fijatovu fabriku u Kragujevcu koja je zajedničko preduzeće države i italijanske kompanije, ovo bi bila najveća subvencija za neku investiciju.

Mada kod nas nema puno informacija o celom projektu, razbacane informacije i izjave po domaćim i stranim sajtovima prethodnih godina daju sliku o projektu kodnog imena „Lion“.

U novembru prošle godine Inobat je potpisao sa Vladom Srbije izjavu o nameri da ovde izgradi gigafabriku.

Tada je u medijima objavljeno da se planira izgradnja fabrike sa kapacitetom proizvodnje baterija do 32 gigavatsata godišnje. U prvoj fazi planira se izgradnja postrojenja kapaciteta četiri gigavatsata do 2025. godine.

Prema pisanju Rojtersa, svaka faza koštaće po 350 miliona evra.

Ministarstvo privrede je u odgovoru na pitanje Danasa odgovorilo da je planirana vrednost ulaganja preko 2,3 milijarde evra, sa zapošljavanjem više od 2.100 radnika.

„Procena je da je potrebno 74 ha zemljišta za izgradnju proizvodnih objekata“, naveli su oni dodajući da Memorandum nije obavezujuće prirode, već se njime izražava spremnost strana za realizaciju predloženog projekta.

Takođe, ističu da se pitanje finansijske podrške, „kao i drugih oblika podsticaja ne uređuju se Memorandumom kao vrstom akta, te nisu uređena ni ovim Memorandumom. Oni će se definisati budućim Ugovorom ukoliko se steknu svi uslovi za njegovo potpisivanje“.

Inobat namerava da gradi fabriku i u Španiji gde je potpisao Memorandum o razumevanju, nakon čega je tamošnji ministar ekonomije izjavio da će investicija koštati oko tri milijarde evra i zapošljavaće oko 2.000 ljudi.

Inače, u svetu vlada prava trka u gradnji fabrika za baterije za električne automobile u kojoj Evropa zaostaje za Amerikom i Kinom. U Evropi je u planu izgradnja kapaciteta od 1,2 teravatsati baterija, mada su investitori uglavnom neevropske kompanije, poput američkog Tesle, kineskog CATL ili korejskog LG-a.

Možda se u vlasništvu investitora i krije razlog zašto ovaj posao nije dobio veću promociju od strane vlasti.

Inobat je mlada kompanija, osnovana u septembru 2019. godine, ali je doživela meteorski uspon za kratko vreme. Još dok je bila startap u nju su uložili novac veliki fondovi poput IPM grupe iz SAD.

Jedan od ranih investitora u Inobat je i Rio Tinto koji je 2021. godine investirao u izgradnju prve „mini giga-fabrike“ Inobata i razvojnog centra u Slovačkoj. U saopštenju koje je Rio Tinto tada izdao navodi se da je investicija „nastavak memoranduma o razumevanju iz maja (2021. godine), kojim se potcrtava namera da rade zajedno na uspostavljanju „cradle to cradle“ (dizajn koji buhvata kompletan proces od proizvodnje do reciklaže proizvoda) lanca vrednosti baterija za električne automobile u Srbiji“.

Dalje u istom saopštenju Rio Tinto navodi svoj projekat Jadar vredan 2,4 milijarde dolara koji bi sa 58.000 tona litijuma godišnje bio najveći evropski proizvođač ovog minerala neophodnog za baterije u narednih 15 godina.

Inače, najveći pojedinačni vlasnik Rio Tinta je kineska kompanija Aluminijum korporejšn of Čajna sa oko 15 odsto.

Iako struktura vlasništva Inobata nije javno dostupna, poznato je da je pored ranih investitora, jedan od najvećih, ako ne i najveći akcionar od 1. septembra kineska kompanija Gotion Hajtek. Ovaj kineski proizvođač baterija je ušao u strateško partnerstvo sa Inobatom kako bi izgradili giga-fabriku u Evropi. Zanimljivo je da je ova firma ekskluzivni snabdevač baterijama Folksvagena, koji je vlasnik blizu 25 odsto Gotiona.

Prilikom obznanjivanja investicije, Gotion je izjavio da će snabdevati Inobat sirovinom, kao i da će deliti istraživanje i razvoj, proizvodnju ćelija za baterije i reciklažu baterija.
Prema pisanju specijalizovanih medija, Folksvagen ima ugovor sa Gotionom o ekskluzivnom snabdevanju baterijama van Kine.

Takođe je zanimljivo i da su potpisivanju Memoranduma između Inobata i Srbije prisustvovali i predstavnici kineske kompanije koja proizvodi spojne delove automobila Mint koja već duže vreme radi u Srbiji, ima osam objekata, a između ostalih i fabriku u Loznici.

Prema rečima Tare Lindštet, članice Upravnog odbora, Inobat je ranije ove godine potpisao Memorandum o razumevanju sa Mint grupom o saradnji širom Evrope, počevši od Srbije.
„Na odluku da gradimo našu drugu fabriku u CIE u Srbiji delom je uticalo i pozitivno iskustvo Minta ovde“, rekla je ona.

Pre dve godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da ćemo „od Evrope da tražimo da dođe jedan od velikih proizvođača koji će ovde da gradi fabriku i električna vozila u Srbiji. Oko 450.000 vozila godišnje. To bi bio prihod od 19,7 milijardi godišnje“.

On je i prošle godine na sajmu automobila izjavio da će Srbija uspeti da napravi „ceo lanac u proizvodnji električnih automobila“, ali i da „za sada nema ništa od projekta Jadar“.

Inače, Stelantis čiji je Fijat deo, najavio je da će sklapanje električnog automobila u Kragujevcu početi krajem naredne godine.

Najveća fabrika baterija za električne automobile u Evropi trebalo je da bude Teslina giga-fabrika kod Berlina sa kapacitetom baterija 105 gigavatsati za koju je Nemačka izdvojila subvencije vredne više od milijardu evra. Međutim, Tesla je čini se odložila gradnju ove fabrike da bi gradila novu fabriku u Nevadi za koju je od države dobila podsticaje od 1,3 milijardi dolara.

Druga po veličini je giga-fabrika koju kineska kompanija CATL pravi u Debrecinu u Mađarskoj veličine 100 gigavatsati i vrednosti oko sedam milijardi evra. Od Mađarske će dobiti podsticaje, što poreske, što infrastrukturne u vrednosti od 800 miliona evra. Inače, u jednom tekstu Fajnanšl tajmsa navodi se da su konkurenti Mađarskoj za ovu fabriku bili Poljska i – Srbija.