Da su eksplozije na podvodnim gasovodima Severni tok 1 i Severni tok 2 plod sabotaže a ne tehničkih problema slažu se i Evropska unija i Ruska Federacija a stručna javnost ističe da je istu mogao da izvrši samo neko ko od toga ima korist, ali da to nije Moskva.
Do pada pritiska, koji je doveo do havarije prvo je došlo u ponedeljak na Severnom toku 2 zbog čega je Danska ograničila plovidbu u radijusu od pet nautičkih milja da bi ubrzo potom na pad pritiska i curenje gasa na Severnom toku 1 upozorila i švedska pomorska uprava.
Reagujući na incident, portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov istakao je da je reč o “nekakvim oštećenjima cevi” i da se ne može isključiti da je do toga došlo usled sabotaže. Portparol Kremlja je dodao da je Moskva veoma zabrinuta zbog te situacije, koja zahteva hitnu istragu jer je to pitanje “energetske bezbednosti celog kontinenta”.
Nord strim AG, operater Severnog toka 1 čiji je većinski vlasnik Gasprom dok paket od 49 odsto akcija drže kompanije iz Nemačke, Francuske i Holandije, saopštio je da je vreme popravke u ovom trenutku nemoguće proceniti, naglasivši da je reč o “oštećenjima bez presedana”.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je curenje gasovoda Severni tok izazvano sabotažom i najavila „najsnažniji mogući odgovor“ ako bude napadnuta evropska energetska infrastruktura.
Da je reč o činu sabotaže ukazala je i danska premijerka Mate Frederiksen u Poljskoj, gde je prisustvovala otvaranju gasovoda koji će povezati norvešku gasnu mrežu sa Poljskom, naglasivši “da je teško zamisliti da je ovo slučajnost”.
Portparol generalnog seketara Ujedinjenih nacija Stefan Dižarik izjavio je da ta organizacija nema načina da proveri tvrdnje da su gasovodi Severni tok 1 i Severni tok 2 bili predmet sabotaže i izrazio je nadu će curenje gasa biti zaustavljeno.
Zanimljivo je da je evropski parlamentarac i bivši ministar spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorski „zahvalio“ Sjedinjenim Američkim Državama što su oštetile gasovod Severni tok.
– Mala stvar, ali toliko radosti. Hvala, SAD – objavio je Sikorski na svom Tviter nalogu i postavio fotografiju mesta havarije na gasovodu Severni tok.
Sikorski je pri tome citirao američkog predsednika Džoa Bajdena koji je 7. februara zapretio da će “SAD oboriti Severni tok ukoliko ruske trupe budu prešle ukrajinsku granicu”.
Britanski list Gardijan pak, ima potpuno drugačiji stav od bivšeg poljskog ministra i prenosi da “postoji verovatnoća da se neće utvrditi da su podvodne eksplozije deo ruske sabotaže, ali je upravo o tome reč”.
Zapadni mediji dovode u vezu otvaranje novog gasovoda između Norveške i Poljske koji se nalazi u blizini Severnog toka 2, podsećajući da Poljska namerava da do kraja godine u potpunosti prestane da koristi ruski gas. Prema komentarima koje prenosi zapadna štampa misteriozne podvodne eksplozije mogle bi da budu upozorenje šta bi Rusija mogla da učini gasovodu iz Norveške ako joj bude konkurencija kada je reč o snabdevanju “plavim energentom”.
Ipak, ekspert za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da Rusiji nije u interesu da vrši sabotaže na Severnom toku 1 i 2 i da nema smisla tražiti onog ko ih je počinio na toj strani.
– Gasprom, koji je u državnom vlasništvu suvlasnik je ta dva gasovoda i zbog čega bi Moskva činila štetu sama sebi uništavajući infrastrukturu koja joj donosi profit. Isto tako potpuno je besmisleno tvrditi da su tehnički problemi razlozi za eksplozije. Nelogično je da do kvara dođe gotovo istovremeno na oba gasovoda. Teorija da je došlo do slabljenja pritiska, usled toga što kroz ta dva gasovoda ne protiče gas, te da je to izazvalo eksploziju takođe nije osnovana. Ako je to tačno, zbog čega onda takav kvar nije usledio dosad na Severnom toku 2 koji iako je izgrađen uopšte nije ni pušten u funkciju -navodi naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, sasvim je jasno da se radi o sabotaži koju je mogao da izvede neko kome odgovara da zaustavi te gasovode kako bi mogao da ukloni konkurenciju sopstvenoj trgovini gasom.
– Pored Moskve gas Evropskoj uniji prodaju Sjedinjene Američke Države, Norveška i Alžir. Apsolutno je jasno da Alžir nema tu vojnu moć da bi neprimećeno izveo tako sofisticiranu sabotažu na dnu mora. Teško je pomisliti da je takvu akciju mogla da izvede i Norveška koja jeste članica NATO ali ne spada u red onih koji vode glavnu reč u toj alijansi. Tako da jedina zemlja koja je proizvođač gasa a definitivno ima veliku moć i mogućnost za akcije sabotaže na ovom nivou a ostaje u igri kao mogući organizator napada su SAD – navodi Gavrilović.
Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić takođe ističe da Moskva nije ta koja je izvela sabotažu i da je definitivno reč o diverziji a ne kvaru.
– Zašto bi Rusija sabotirala Severni tok 1 i 2 kada od oba gasovoda može da ostvari korist. O tome da je ovde reč o tehničkom problemu nema ni govora. Jasno je da je reč o sabotaži koju je mogao da izvede samo neko ko je potpuno nerazuman. Ta sabotaža naime predstavlja veliku katastrofu za zemlje Evropske unije koje se u značajnoj meri snabdevaju ruskim gasom – objašnjava Vuletić.
Eksplozije na gasovodu Severni tok izazvale su i skok cene “plavog energenta” na berzama. Tako je cena gasa za isporuku u oktobru (fjučers ugovori) na holandskoj berzi porasla za 11 evra na 184,5 evra po megavat-satu.
Takođe, porasla je i cena novembarskih fjučersa gasa u Holandiji za 13,85 evra na 203,10 evra po megavat satu, dok je britanska cena gasa za novembarsku isporuku porasla za 24 penija na 4,08 funti po britanskoj termalnoj jedinici.
Gasovod Severni tok 1, koji se sastoji od dva paralelna kraka pojedinačnog kapaciteta od po 27,5 milijardi kubnih metara godišnje, počeo je da isporučuje gas direktno iz Rusije u Nemačku 2011. godine. Protok gasa tim cevovodom, koji je od jula radio sa samo 20 odsto kapaciteta, zaustavljen je krajem avgusta i nije ponovo pokrenut nakon redovnog remonta. Za to što Severni tok 1 nije ponovo pokrenut Rusija krivi neispravnu opremu na ključnoj kompresorskoj stanici i sankcije Zapada prema Moskvi zbog rata u Ukrajini.
Severni tok 2, koji se proteže skoro paralelno sa Severnim tokom 1 po dnu Baltičkog mora, izgrađen je u septembru 2021. godine, ali dosad nije pokrenut jer je Nemačka odbila da ga sertifikuje nakon početka ruske vojne intervencije u Ukrajini.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.