Marže proizvođača hrane i trgovaca: Ko je kriv za visoke cene prehrambenih proizvoda?

Stopa bruto marže koju su trgovci na malo ostvarili prošle godine na prehrambenim proizvodima iznosila je 14,9 odsto, pokazao je novi izveštaj Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Međutim, prema tim podacima, stopa koju su ostvarili proizvođači iznosila je 54,1 odsto, što je za 3,6 puta više od one koju su ostvarili trgovci.

Proizvođači pekarskih proizvoda i testenine imali su najveću stopu bruto marže od čak 98,8 odsto.

Na drugom mestu našli su se proizvođači ulja i masti sa 93,5 odsto, a na trećem prerađivači voća i povrća sa 67,09 odsto.

Ekonomista Saša Đogović navodi da nam ovo istraživanje RZS pokazuje da postoje određeni „karteli“.

„Postoji dogovaranje oko cena, što se posebno odnosi na proizvođače određenih sektora“, ukazuje naš sagovornik.

On naglašava da je uloga regulatornih tela da to spreče.

„To je posledica neefikasnosti regulatornih tela i nezavisnih institucija u ovoj zemlji, kao što je Komisija za zaštitu konkurencije, koja ima ulogu da otklanja takve stvari na tržištu i mogućnosti da se ostvaruju dodatne dobiti u odnosu na ono što bi regularna tržišna utakmica dozvoljavala“, objašnjava Đogović.

Ta tela, kako dodaje, izgleda postoje samo na papiru.

„Ona umesto da sankcionišu takva delovanja, mi imamo muk sa njihove strane, čak i posle ovih istraživanja“, navodi Đogović.

On naglašava da se ovaj problem posebno ističe u uslovima pojačanih inflatornih tokova.

„Kada je pojačan inflacija i kada se dodatno povećavaju cene, onda se sami proizvođači dogovaraju o dodatnom podizanju cena i ako za to nema relevantne opravdanosti“, smatra Đogović.

On ukazuje na to da imamo i problem sa trgovcima koji menjaju svoje ulsove.

„Oni podižu troškove za ulazak na njihove police i to onda povećava troškove poslovanja samih proizvođača, koji tu žele da plasiraju svoje proizvode“, objašnjava on.

Đogović dodaje da to ne sme da ide preko leđa potrošača.

„Neko sedi i ima određene prihode i ne vrši funkciju koja je od opšteg interesa, dok visoke krajnje cene pogađaju potrošače“, naglašava on.

S obzirom da su u sektoru peksarskih proizvoda marže najviše, predstavnik Unije pekara Srbije Zoran Pralica naglašava da to nema nikakve veze sa zaradom u pekarstvu koja, prema njegovim rečima, izađe od šest do osam odsto maksimalno.

„Do te marže, u koju je uračunat materijal, dolazi se i zbog zakupa prostora i plata i zbog knjigovodstva, firmarina i mnogo drugih troškova koji ulaze u to kada otvorite samostalnu zanatsku trgovinsku radnju (SZTR) kao što je pekara“, objašnjava on.

Pralica smatra da je zato normalno da imaju velike marže, da bi mogli da isplate sve što su im obaveze.

„Za jednu malu zanatsku pekaru trenutno mora da se napravi promet između 50 i 60 hiljada dinara prosečno dnevno, da bi ona bila na nuli, da bi bukvalno samo isplatila razlike i mogla da pokrije troškove. Ne možemo da uzimamo to kolika je marža na bazi samo sirovina, to je blaga zamena teza“, navodi naš sagovornik.

On se osvrnuo i na probleme sa trgovcima, objašnjavajući da trgovine najviše zarađuju na pekarskim i mlečnim proizvodima i svim onim koji se prodaju u roku od jednog do tri dana i koji se svaki dan koriste.

„Tu je njima veliki obrt, to čini 64 odsto njihovog prometa. Sa njima ne možete da izađete na kraj, jer vas veliki trgovinski lanci ucenjuju. Ako hoćete da budete prisutni kod njih na policama, morate da igrate po njihovim pravilima, a oni da bi imali što veću maržu i da bi bolje poslovali jednostavno postupaju tako, a proizvođači tu ne mogu ništa“, ukazuje Pralica.

On dodaje da i mali i veliki pekarski proizvođači imaju problema.

„Mnogo ljudi danas zatvara male pekare. U narednih pet do sedam godina će se veliki broj pekara zatvoriti, a taj talas će možda preživeti samo oni koji se porodično bave tim poslom“, kaže Pralica.

On objašnjava da je prosečna marža u trgovinama na pekarske proizvode oko 80 odsto, ali da to proizvođač nije dobio.

I predsednik Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga Goran Vasić ukazuje na problem trgovaca, ali i na to da mlekare gledaju samo profit.

„Mlekara treba da plati sirovinu, tačnije mleko, energiju, radnike, ambalažu… nisu one toliko krive, ali su iskoristile priliku da kada je nama država povećala premiju za mleko, oni su nam skinuli cenu mleka. Iskoristili su to da se finansijski ovajde. To što nama država nešto da ne znači ništa, jer nam neko drugi onda to otme“, navodi on.

Vasić objašnjava da je u Srbija u četvrtom kvartalu prošle godine imala 21,3 odsto manje proizvedenog mleka, ali da se nijedna mlekara nije zatvorila zbog toga.

„Njih ne brine mnogo što mlekarstvo u Srbiji propada. Oni nama obore cenu i pravdaju to navodno lošijim kvalitetom mleka, ali to nije tako. Oni su videli svoju šansu da zarade i nemaju društvenu svest i odgovornost“, kaže on.

Vasić ponavlja da se se mlekare ne gase, a da manji proizvođači mleka jedva opstaju.

„Oni misle da su nam sve krave pale sa Marsa, kao i svi objekti, kao da nam je neko poklonio traktore, zemljište… Ispada da nama država pokriva kompletnju proizvodnju, a onda imate tu informaciju da je za petinu opala proizvodnja. Neka neko objasni zašto je to tako“, poziva on.