Ko je smeo da se žali na dampinške cene?

Informacija da se na javnim tenderima u Srbiji pobeđuje dampinškim cenama, koje su kao što znamo povod mnogim velikim političkim ratovima u svetu, nije nova. Ipak kad je izgovori praktično državni službenik sa čela javnog preduzeća kroz koji prođe velika državna para, kao što je ove nedelje bio slučaj, onda stvar postaje skroz ozbiljna. Direktor Koridora Srbije Dmitar Đurović potvrdio je ranije žalbe građevinara da se posao gradnje velikih infrastrukturnih objekata, koje finansira Srbija, dobija cenama i ispod troškova gradnje, koje su kasnije u mnogo slučajeva korigovane na razne načine isposlovanim aneksima ugovora.

„Komisiji za zaštitu konkurencije nisu podnošeni „prigovori na dampinške cene“ na tenderima za izgradnju infrastrukturnih objekata, bilo da je reč o finansiranju od strane države ili bilo kog drugog investitora“, rečeno je listu Danas u Komisiji za zaštitu konkurencije. „Isto tako Komisija nije pokretala postupke u kojima bi ispitivala praksu da ponuđači, kojima se na tenderima koje objavljuje i sprovodi država dodele ugovori , kasnije u toku izvršenja ugovora koriguju ugovorene cene putem aneksa tih ugovora“, takođe kažu u Komisiji za zaštitu konkurencije i dodaju da Komisija sve to nije činila jer nije ni nadležna.

„Pitanja kao što su: dampinške cene, izmena ugovorenih cena u toku realizacije ugovora, izmene drugih komercijalnih uslova iz ponude po kojoj je ugovor dodeljen, naknadno angažovanje podizvođača koji nije bio imenovan u ponudi i tome slično“, u nadležnosti su, smatra Komisija za zaštitu konkurencije, naručilaca posla i organa koji ih kontrolišu – Uprave za javne nabavke i Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, pa sve do policijskih i pravosudnih organa.

„Nama se povodom dampinških cena na tenderima za izgradnju infrastrukturnih objekata nije obraćao niko, mada treba videti i u Komisiji za zaštitu prava ponuđača“, kaže za danas direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović. Po njegovom rečima, da su takvi zahtevi podnošeni, ponuđač bi morao, po zakonu, da obrazloži strukturu cene i dokaže da je stvarno u stanju da po toj ceni izvede radove. „Ali ja mislim da bi bilo jako važno da se ubuduće u to uključi i Komisija za zaštitu konkurencije, koja je dosad bila dosta nevidljiva“, dodaje direktor Uprave za javne nabavke.

Goran Rodić iz Građevinske komore u osnivanju podseća da su domaći građevinari, a pogotovo on sam, nebrojeno puta upozoravali na to koliko su dampinške cene opasne.

„U ozbiljnim zemljama cena je samo jedan od činilaca na tenderima, nikad odlučujući. Kad smo mi nekad radili po svetu, najviša i najniža cena je na tenderima odmah eliminisana i investitor je gađao realnu cenu. I nikad dampinšku cenu nije uzimao u obzir jer dampinška cena je, 90 odsto, unapred smišljena prevara“, kaže Rodić za Danas. On ne bi očekivao da su podnošene mnoge žalbe na dampinške cene na tenderima.

„Niko nije smeo da podnese žalbu jer bi žalbom uništio svaku svoju šansu da bilo kad dobije bilo kakav posao. Zato sam se ja prethodnih godina namerno sa takvim informacijama eksponirao umesto građevinara, a bavio se time više puta i Odbor za građevinarstvo Privredne komore“.

Koridori Srbije u utorak su obavestili građevinsku firmu Alpina u stečaju o raskidu sva četiri ugovora koja sa njom imaju o izgradnji deonica istočnog kraka Koridora 10 i pokrenuli postupak naplate garancija za taj posao. Alpina je početkom ove godine bankrotirala, a kao jedan od razloga njenog bankrotstva navodi se i u njenoj matičnoj državi Austriji to što je gajila poslovnu praksu dobijanja poslova po svaku, a naročito dampinšku, cenu. I naročito na istoku Evrope.