Ko je tužio banku za naplatu troškova obrade kredita i dobio – ostaje bez 1.000 evra

Ovo pitanje muči veliki broj građana budući da je do sada u oko 30.000 slučajeva pravosnažno presuđeno da banke moraju da vrate naplaćene naknade, plus zatezne kamate, plus da plate troškove suđenja.

Međutim, nakon dopune stava Vrhovnog kasacionog suda (VKS) u septembru prošle godine, ovih dana počela su da im stižu rešenja o revizijama presuda prema kojima sada sve što su naplatili od banaka moraju da vrate.

Prema rečima Dejana Gavrilovića iz udruženja Efektiva, u procesu je još oko 200.000 do 250.000 tužbi koje nisu rešene.

„Građanima ne preostaje ništa drugo nego da plate to što im je naloženo, a onda im preostaje ustavna žalba, a na kraju i žalba Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Takođe, građani treba da tuže i državu. Nakon prvog stava VKS iz 2018. godine, njegov predsednik je javno izjavio da će predmeti koji dođu pred VKS u najvećoj meri biti presuđeni u korist građana. Od tada je krenula navala na tužbe. Sada pokušavaju da prebace odgovornost na Efektivu ili advokate, ali taj stav VKS je otvorio vrata masovnim tužbama protiv banaka. I sada odjednom više nije tako“, ističe Gavrilović.

Građani kojima stigne revizija već pravosnažno dobijene presude, moraju da banci vrate troškove obrade kredite, moraju da plate reviziju koja je prema rečima Gavrilovića oko 300 evra, moraju da plate advokatima banaka i na kraju i svojim advokatima.

„To je više od 1.000 evra“, ističe Gavrilović.

U tom slučaju, ako se nastavi ovaj proces revizija sudskih presuda – a prema saopštenju Udruženja banaka Srbije, banke su za skoro sve presude podnele zahteve za reviziju – iz džepova građana, sadašnjih ili bivših dužnika, otići će oko 30 miliona evra. Ovde se ne računaju postupci koji su u toku i za koje bi, ako se sudovi budu pridržavali stava VKS, građani morali da plate sudske troškove.

Gavrilović podseća da je od 2018. do kraja prošle godine isti taj Vrhovni kasacioni sud doneo nekoliko stotina revizija u korist dužnika, a protiv banaka, da bi u septembru odjednom doneo dopunu stava kojim se ustanovljena sudska praksa potpuno menja.

„Prvo su pokušali promenom Zakona o parničnom postupku, pa to nije prošlo. Pa su onda probali autentičnim tumačenjem Skupštine na inicijativu tri poslanika SNS-a, ali su se podigli i dužnici i avokati, pa je i to povučeno. Na kraju, postoji sumnja da je država odlučila to da uradi preko VKS, a onda da tvrde kako je to nezavisan sud odlučio. Bojim se da se VKS stavio u službu nekih interesa, a to nisu interesi građana. Ako vlast tako postupa prema građanima, oni bi trebalo da imaju to na umu na izborima“, poručuje Gavrilović dodajući da osim pravnih poteza kao što je ustavna žalba u obzir dolaze i protesti dužnika i advokata.

On ističe da se u nekim revizijama ne primenjuje ni taj dopunjeni stav VKS, jer su prema njemu banke morale da dokažu da su klijentima pre potpisivanja ugovora predstavile uslove kredita, dok se prema nekim revizijima plan otplate kredita smatra predugovornim informisanjem, mada se plan otplate dobija u trenutku potpisivanja ugovora.

Međutim, advokati ne misle da je borba protiv banaka gotova. Beogradski advokat Miroslav Živković kaže da ima informacije da je i dalje više od 80 odsto prakse u korist građana i da se mali broj revizija sada koristi da se građani zastraše i povuku tužbe.

„Postoje i slučajevi revizije u korist građana. Neka sudska veća štancaju te revizije preko reda, ali to su sporovi male vrednosti. Nije još gotovo i ako se građani odreknu tužbe više nikada ne mogu da potražuju taj novac. Ostaje i mogućnost žalbe Ustavnom sudu, a on već od ranije ima jednu odluku u korist građana. Na kraju, tu je i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu“, kaže Živković dodajući da su advokati već podneli zahtev za ocenu ustavnosti ovog dopunjenog stava VKS od 16. septembra 2021.

Ipak, kome stigne revizija taj mora da plati. Živković objašnjava da to podrazumeva troškove prvostepenog, drugostepenog postupka, reviziju i troškove obrade kredita ako su ih naplatili od banke.
Ali s obzirom da su advokati reklamirali i pozivali građane da tuže banke jer je zagarantovan uspeh, a oni će se naplatiti od banke, postavlja se pitanje šta će sada biti sa njihovim honorarima.
Živković kaže da sve zavisi kako su se građani dogovorili sa advokatima.

„Neki advokati će vratiti novac, neki neće. Ako građani odustanu od daljih tužbi, Ustavnom sudu ili Strazburu, oni faktički onemogućavaju advokate da zarade svoj novac i mislim da advokati onda nisu dužni da ga vrate“, smatra Živković.

Banke su krajem prošle godine ponudile svim klijentima koji su ih tužili da ako odustanu od tužbe one im neće naplatiti sudske troškove. Pre nekoliko dana Udruženje banaka je saopštilo da su banke „u svim ili skoro svim predmetima, koje su pravosnažno izgubile, ulagale vanredni pravni lek, reviziju, pa je Vrhovni kasacioni sud zbog argumenata iznetih u tim revizijama i zbog njihovog velikog broja, odlučio da dopuni svoj Pravni stav iz 2018. godine po istom pitanju na način da razjasni jednu rečenicu, koja nije bila dovoljno jasna, a dovodila je do presuđenja protiv banaka, tako da je sada nedvosmisleno jasno da su banke zakonito naplaćivale naknadu koja je bila predmet svih ovih sporova“.

UBS: Umesto suda, klijenti da se jave banci
Banke su 29. septembra prošle godine pozvale sve korisnike kredita koji su tužili banke da se odreknu tužbenih zahteva, posle čega one neće zahtevati naplatu svojih sudskih troškova. „Jedan značajan broj korisnika kredita se već odazvao tom pozivu i odrekao se tužbenih zahteva. Udruženje banaka Srbije insistira da je jedini pravi put za sve koji imaju bilo kakvu dilemu o svom odnosu sa bankom, da se toj banci i obrate radi iznalaženja obostrano prihvatljivog rešenja“, naveo je tada UBS. Juče od njih nismo dobili odgovor koliko je takvih klijenata, kao ni da li i dalje važi ponuda banaka.