Ko je zlonameran, a ko nesposoban?

 U pismu kritikuje menadžment fabrike, ali i ministra privrede Željka Sertića. Kamaraš je u otvorenom pismu javnosti rekao kako su rezultati Železare pod rukovodstvom predsednika Nadzornog odbora Bojana Bojkovića i Ivana Miloševića, a pod kontrolom Skupštine Železare Smederevo, na čijem je čelu Sertić, bili potpuna katastrofa uprkos, kako kaže, tako povoljnoj situaciji na tržištu.

Povodom pisma Kamaraša, Ministarstvo privrede je Danasu umesto odgovora na konkretna pitanja prosledilo saopštenje u kom navode dojučerašnjeg saradnika smatraju „zlonamernim“ i „tendencioznim“.

Nešto kasnije na prozivke je odgovorio i Bojan Bojković, koji je smenjenom menadžeru Železare poručio da treba da kaže zašto nije ispunio ugovorne obaveze, kako je zloupotrebio Nadzorni odbor, po kojoj je ceni nabavljao sirovine u Ukrajini a zatim prodavao Železari.
Bojković je, prenose mediji, upitao i zašto je Železara bila primorana da u periodu dok je njome upravljao HPK menadžment, ima samo jednog kupca i dobavljača, Kamarošovu firmu Picaro.

Vlada je potpisala sa kompanijom HPK menadžment aprila prošle godine ugovor o profesionalnom upravljanju, međutim, sada već bivši menadžer Peter Kamaraš tvrdi da gotovo ništa u fabrici nije moglo da se uradi bez odobrenja KPMG i Vlade.

– U najgoroj finansijskoj situaciji Železare, HPK je održao fabriku operativnom do 25. juna 2016. kada smo, protiv pravila MSA, smenjeni kao menadžeri i kada je trio KPMG tima za nadgledanje u sastavu Ivana Miloševića, Bojana Bojkovića i Borisa Miloševića, preuzeo Železaru. Sporazum ne sadrži odredbu kojom je takvo preuzimanje moguće. Ovakva aktivnost je sprovedena samo od strane Železare, a ne Vlade, koja je odobrila i potpisala MSA i s toga je sve to u potpunosti nevažeće – navodi u pismu izvršni direktor HPK-a Kamaraš.

On tvrdi da su u roku od 48 sati „novi KPMG“ menadžeri doveli Železaru do zastoja stvarajući državi velike finansijske gubitke i potres na tržištu. On dalje optužuje Bojkovića da je kupovao rudu gvozđa od dobavljača kod kojih su cene rasle, iako su cene te rude na tržištu padale.

Kamaraš kaže da je HPK je pokrenuo krivičnu istragu protiv nemačkog dobavljača sa vlasnikom iz Rusije, kome je isplaćeno avansno više od 100.000 dolara za dostavu sirovina, koje ova kompanija nije nikada nikome dostavila. Avansna uplata nije vraćena, ističe Kamaraš, a ugovor su potpisali Milošević i Bojković. Kamaraš kaže da je HPK odbio i da obnovi ugovore sa tri reprezentativna sindikata, jer oni, kako tvrdi, omogućavaju beneficije iznad i izvan zakona Republike Srbije uključujući i plate dvostruko veće od onih koje bi po zakonu trebalo da imaju.
Na poslednje dve optužbe Ministarstvo privrede nam danas nije dalo odgovor, ali su nam rekli da iza pisma javnosti gospodina Petera Kamaraša direktora i vlasnika HPK Menadžmenta stoji pokušaj da, pred poslovnim krugovima, domaćom i međunarodnom javnošću, sa sebe skine odgovornost za raskid ugovora sa HPK menadžmentom.

– Navode gospodina Kamaraša ocenjuje kao zlonamerne i tendenciozne. Na žalost, ovo nije prvi pokušaj zamene teza gospodina Kamaraša. Sasvim suprotno takvoj praksi, Ministarastvo privrede sledi zakonom definisanu obavezu da štiti integritet i ekonomske interese Srbije i njenih građana. Zato se nećemo upuštati u dalje polemike već se okrećemo budućnosti i novim poslovnim perspektivama – navodi se u odgovoru Ministarstva privrede.

U Ministarstvu tvrde da je njihov glavni cilj očuvanje proizvodnih kapaciteta Železare Smederevo u najvećoj mogućoj meri, i ostvarivanje pretpostavki za dugoročno zapošljavanje radne snage.

Hvala svima
„Mene mogu svi da mrze, ali ovu grupa ponosnih i profesionalnih menadžera Železare, bilo da su Srbi, Slovaci, Česi, Amerikanci ili Mađari, treba pohvaliti i zahvaliti im se za pomoć koju su pružili Aleksandru Vučiću u njegovim naporima da obezbedi budućnost za Železaru u Smederevu. Mi nismo našli kupca. On ga je našao. Ali smo mu mi pomogli da dođe do zaključenja. Oni, premijer Vučić, menadžeri HPK i svi vredni zaposleni Železare Smederevo, svi oni imaju moju zahvalnost i divljenje za način na koji su se borili za ovu malu fabriku i za njihov izuzetno obavljen posao“, rekao je Peter Kamaraš u pismu javnosti.