„Do porodičnog stana teško i za 100.000 evra“: Ko uopšte kupuje nekretnine u Srbiji?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Nikada neću razumeti da neko da 100 hiljada evra za stan od 40-50 kvadrata, a da za te pare može da napravi kuću od 150 kvadrata i da ima svoje dvorište i svoj mali raj!? Ludo, brate, ludo, a i glupo!!!

2. radi istine molim vas da od notara (od komore notara) uzmete broj overenih KUPOPRODAJNIH ugovora (na to imate pravo). Svi drugi podaci koje daju agencije su irelevantni i garantujem netacni.

3. @Dragana N
   Ne kupuje time samo stambene kvadrate već i sadržaje dostupne samo u gradovima, više mogućnost za rad, i sl. Da nije tako ne bi Beograd zaposele hiljade raznoraznih likova koji baš i ne znaju da se prilagode životu u gradu. Konkretno Beograd nema razvijena predgrađa, nema razvijene infrastrukture, tako da se porodičan život van grada, a kad se želi da se deci obezbefi dovoljno dobro obrazovanje i npr sport, svodi na taksiranje.

4. Niko normalan ne bi digao kredit pod trenutnim uslovima i cenama. Verujem da se sve veštački održava jer odgovara investitorima i svima oslonjenim na njih.

5. Cene stanova jesu visoke za nas standard,ali pogledajmo realno: Ako je prosecna plata u Nemackoj npr. prekeo 2000 eura onda se zran od 100,000 eura moze kupiti za 50 mesecnih plata a to je 4 godine a ako se taj stan izda npr.za 500 eura onda se on isplati za 16-17 godina, znaci par koji radi tamo vredi da 5 godina zrtvuje jednu platu ali zato obezbedjuje dozivotnu nadprosecnu penziju sebi i pokoljenju. (ako izdaje stan vec nakon kupovine ima prihod od 500 eura mesecno tako da je i to pogodnost). Ko ima i zna ulaze ne cuva u slamaricu ili banku.