Ko nasledi besplatne akcije, jeftinije mu je da ih se odrekne

Kada krenete od šaltera do šaltera, ispostavi se da će vas prenos koštati više nego paket koji ste nasledili. To je, bar, iskustvo jednog građanina koji je redakciji Danasa opisao svoj neuspešan put do nasledstva.

– Na sajtu banke Poštanska štedionica piše da se prenos besplatnih akcija i promena podataka može obaviti u svakoj ekspozituri, ali to nije tačno. Prvo sam otišao u poslovnicu na Bulevaru Kralja Aleksandra broj 64 u Beogradu, ali su mi tamo rekli da oni nemaju pristup tim podacima i da se javim njihovoj ispostavi u istoj ulici na broju 158. Uzgred su mi napomenuli da će prenos koštati 1.000 dinara, odnosno 250 dinara po svakom od ukupno četiri paketa akcija i da mi je potrebno samo ostavinsko rešenje i umrlica osobe na koju su akcije bile upisane – priča građanin.

Međutim, ispostavilo se da je postupak mnogo složeniji. Na šalteru naznačene poslovnice službenica nije mogla da izvrši prenos nego je stranku uputila na kolegu u kancelariji, koji se nije predstavio a pretpostavka je da se radi o šefu ili savetniku klijenata.

– Prvo mi je rečeno da moram do Centralnog registra hartija od vrednosti po potvrdu o pravu na besplatne akcije koje treba da se prenesu, iako je logično da Poštanska štedionica ima sve te podatke jer je njoj poveren taj posao. Sledeća informacija koja mi nije bila jasna je da moram da menjam ostavinsko rešenje. Naime, po mišljenju tog službenika, formulacija da nasledniku pripadaju „sva prava po osnovu potvrde o upisu u evidenciju nosilaca prava Agencije za privatizaciju RS“ nije dovoljna. Potrebno je da mi sud upiše račun na kome su evidentirane akcije. Rekao sam da to nemam, akcije je trebalo da se upišu na račun koji je osoba imala upravo kod te banke, ali kako je u međuvremenu preminula, i račun je odmah ugašen.

„Ne može bez računa, to sve morate kroz novi ostavinski postupak da rešite“, rekao mi je službenik i dodao kako bi to morali pravnici da rastumače – priča naš sagovornik.

On naglašava da ni cena prenosa više nije bila ista, jer mu je u toj ekspozituri rečeno da će ga prebacivanje, kada svu papirologiju sredi, koštati 2.200 dinara, odnosno 550 po paketu.

„Razmislite da li vam se to isplati“, posavetovao ga je službenik banke.

Uz to, i za potvrdu iz Akcionarskog fonda, odnosno Centralnog registra, potrebno je platiti taksu koja iznosi 500 dinara.

Inače, na sajtu Poštanske štedionice navodi se da ukoliko je klijent akcije upisao kod druge banke, pa je taj račun ugasio, novac se vraća Poštanskoj i evidentira na posebnom računu za besplatne akcije.

Ministarstvo privrede nije bilo raspoloženo da nam razjasni nelogičnosti oko besplatnih akcija, čak ni da nam da osnovne podatke. Pitali smo ih koliko je, tačno, građana upisano za paket besplatnih akcija, koliko ih je sada u evidenciji Akcionarskog fonda, pitali smo i koliko je građana do sada izvršilo prenos po ostavinskom postupku, koliko ih je zbog visine taksi i bankarskih provizija odustalo.

Interesovalo nas je šta se dešava kada nema naslednika ili se oni ne javljaju, da li Akcionarski fond to utvrđuje i kako, koliko sada vredi paket akcija i uplaćenih dividendi. Najzad, pitali smo i šta se dešava sa novcem koji se po tom osnovu nalazi na računu bankem, a nije dostupan klijentima. Na odgovor čekamo već duže od deset dana. Jedino što smo saznali je da su „pitanja u proceduri“.

Bezbedno, na računu je

Prva evidencija, 2010. godine, pokazala je da je besplatne akcije steklo 4,8 miliona građana. Među njima, bili su državni činovnici i penzioneri koji nisu imali pravo na udele u svojim firmama, kao i mladi sa navršenih 18 godina koji nisu ni mogli da ih steknu. U međuvremenu, populacija penzionera je smanjena, veliki broj mladih otišao je u inostranstvo a novac od njihovih besplatnih akcija „bezbedan“ je na računu banke.