Ko ne uzme 100 evra je tajkun, a ko uzme nije patriota

Ova mera je ubedljivo najkritikovanija ili bolje rečeno jedina iz paketa koja je skoro konsenzusom stručne javnosti proglašena populističkom, ekonomski nepotrebnom i skupom s obzirom da ćemo se zaduživati za isplatu tih 100 evra.

Da li su vlasti to konačno shvatile, ali ne mogu da je povuku ili bi da iskoriste njen populistički kapacitet, a da pri tome što manje para iz budžeta izdvoje, tek sve češće imao istupe u javnosti kako funkcioneri neće uzeti tih 100 evra.

Naravno, prethodno je promenjena odluka pa umesto automatske isplate svim punoletnim građanima, ovaj iznos (indikativno od početka iskazan u evrima a ne u zvaničnoj valuti dinaru) će biti automatski isplaćen penzionerima i socijalno ugroženima koji već primaju neku vrstu socijalne pomoći, dok će svi ostali morate da traže ovaj novac.

Tako je pre nekoliko dana premijerka Ana Brnabić saopštila da članovi vlade neće uzimati tih 100 evra „oni nisu obični građani“, već su tu da „obezbede tih 100 evra svim građanima koji žele da ih uzmu“.

Pre toga je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je promena uvedena „jer su se brojni tajkuni izjašnjavali i oni koji su u politici i oni koji nisu u politici da oni ne žele tih 100 evra, da je to za njih ponižavajuće“ da bi u sledećoj rečenici rekao da ni on taj novac ne želi, dodavši: „ja sam običan čovek, ali smatram da je u ovom trenutku državi potrebnije da tih 100 evra ostavim državi, nego da ih uzmem i zato se ja neću prijaviti za ovu pomoć“.

Još je dodao i da pare ostavlja za investicije. U istom nastupu predsednik je objasnio i da je cilj mere da se podstakne potrošnja.

Dakle, ne prvi, a verovatno ni poslednji put s vrha vlasti stižu potpuno kontradiktorne poruke. Da li su pare potrebne za potrošnju ili za investicije (koje su rebalansom smanjene za četvrtinu)? Da li ćemo biti odgovorni ako uzmemo tih 100 evra ili ako ih ne uzmemo? Ako ih ne uzmemo da li smo stali uz „mrske“ tajkune ili uz državni vrh?

Ono što je sigurno je da je prilikom predstavljanja paketa pomoći za oporavak od efekata kovida 19 ministar finansija Siniša Mali najavio kao četvrtu meru izdvajanje 70 milijardi dinara iz budžeta za isplatu 100 evra svakom punoletnom građaninu Srbije.

U rebalansu budžeta, navodi se u analizi Fiskalnog saveta, planirano je 60 milijardi dinara za te potrebe, što je za desetak milijardi ili oko 14 odsto manje od prvobitnih najava.

„Vlada je donela uredbu kojom je predviđeno da pravo na isplatu imaju građani sa važećom ličnom kartom i prebivalištem na teritoriji Srbije, kao i da se uplate neće vršiti automatski, nego će se građani prijavljivati putem telefona ili interneta. Računa se s tim da se neće svi građani kvalifikovati ili prijaviti za jednokratna davanja, pa je ukupan obim sredstava umanjen u odnosu na iznos s kojim se prvobitno računalo“, zaključuju u Savetu.

Da se ne računa samo na lenjost građana kod prijavljivanja već da država i proaktivno radi na smanjenju zainteresovanih svedoči i saznanje NIN-a da je svim pripadnicima Bezbednosno-informativne agencije (BIA) „poslata poruka kojom se pozivaju da se odreknu obećanih 100 evra u ime patriotizma“.

Goran Radosavljević, profesor na FEFA, ističe da su od početka ekonomske mere bile populističke i spremane za izbore, a ne da odgovore potrebama privrede i to se najbolje vidi što se već privreda otvara, a niko još nije dobio nikakvu pomoć od države, osim odlaganja plaćanja poreza i doprinosa.

„Tu meru je u javnost izneo predsednik pre nego što je struka smislila kako se to tehnički može izvesti. Ova pomoć građanima je bila potrebna mnogo ranije i fokusirana na socijalno ugrožene. Sada kada su videli koliko je to novca pokušavaju da ublaže negativne efekte na budžet. I to rade još populističkim izjavama u kojima se odriču tih para“, ocenjuje Radosavljević, dodajući da isplata po 100 evra neće suštinski nikome popraviti život, a mnogo će koštati budžet.

Sličnu ocenu ima i ekonomista Milan Kovačević, koji tvrdi da je ova mera od početka predizborni akt i nerazumno raspolaganje novcem poreskih obveznika.

„Nisam čuo ni jednog ekonomistu koji je podržao tu meru davanja novca, ja više volim da kažem biračima, nego punoletnim građanima. To da se svima linearno uplaćuje da bi se podstakla tražnja je neodrživo objašnjenje. Neće svi potrošiti na hranu. Pitanje je koliko će uticati na tražnju za uvoznim proizvodima. Ekonomskog opravdanja za tu meru nema, ali je perfektna za jačanje vlasti“, zaključuje Kovačević dodajući da će ovo biti zgodan način ne samo da se napravi baza za ove izbore, već i za buduće političke akcije.