Ko putuje u biznis klasi, a ko u vagonima drugog razreda

U isto vreme razmišlja se i o mogućem privremenom statusu država koje ispune uslove za prijem u članstvo, pre nego što EU sagleda da li su se stekli uslovi za proširenje. Posle rasprave lidera EU na zasedanju u Valeti (3. februara), planove o preustrojstvu predočili su i lideri Nemačke, Francuske, Holandije i Belgije. Sličan stav je zauzela i vlada Italije, koja smatra da kruta politika „stezanja kaiša“ mora da ustupi mesto podsticanju privrednog rasta i zapošljavanja, jer je to, uz terorizam i nekontrolisanu imigraciju, glavni uzrok nezadovoljstva građana. Zajednički stav ovih članica EU je da je zbog spoljnih i unutrašnjih potresa, poput izlaska Velike Britanije iz članstva, znakova da nova vlast SAD ne želi jaku Uniju i podela na one zemlje koje se zalažu za viši nivo integracije i one koje traže vraćanje ovlašćenja na nacionalnu ravan, ozbiljno doveden u pitanje opstanak Evropske unije.

Nove strateške odluke, ciljevi i planovi preustrojstva i delovanja „EU u dve brzine“ u narednih desetak godina biće obelodanjeni 25. marta na proslavi 60. godišnjice osnivanja Unije u Rimu. Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da buduća integracija EU neće biti jednaka za sve. „Izvukli smo pouke se iz događaja u prethodnih osam godina što znači da nam i te kako može biti nužna Evropa u dve brzine“, poručila je nemačka kancelarka i naglasila da ta nova strategija mora biti ugrađena u Rimsku izjavu koju članice EU treba da usvoje. Francuski predsednik Fransoa Oland konstatovao je, ciljajući na članice na Istoku Evrope koje osporavaju neke zajedničke politike i stav prema migrantima, da je „evropsko jedinstvo ključno“ i dodao da „Evropa nije kasa iz koje se samo uzima“. U nekim medijima pojavile su se spekulacije da usvajanje nove strategije o „EU u dve brzine“ znači i to da se nekim članicama evrozone, suočenim sa ogromnim problemima, omogući napuštanje evra. Prema pisanju italijanskog lista Republika, Grčka bi taj postupak mogla da pokrene već na leto.

Zemlje Beneluksa podržavaju dalju integraciju EU u bar dva različita bloka, a u zajedničkoj poruci Holandije, Belgije i Luksemburga predočeno je da je „Evropska unija više nego prost zbir članica i utemeljena je na zajedničkim vrednostima“. Lideri država Beneluksa istakli su da buduća integracija Unije mora biti zasnovana na demokratiji, ljudskim pravima, slobodi kretanja ljudi, robe, kapitala, kao i socijalnoj dimenziji, a to znači socijalnoj tržišnoj privredi i konkurentnoj zoni evra.

Nova integracija „čvrstog jezgra“ EU nagoveštava da će biti pružena pomoć članicama koje nisu u stanju da same obezbede boljitak svojih građana, ali zajednički novac će se koristiti za „delovanje na područjima gde je jasna dodata vrednost EU“. Rimski list Republika procenjuje da je ovo viđenje Nemačke, i još nekih bogatih članica EU, samo prihvatanje stvarnosti, s obzirom na to da još od uvođenja evra (u Mastrihtu 1992. godine), članice na severu Evrope, koje vuče Nemačka, „putuju u biznis klasi, dok jug – poznati Klub Mediterane, putuje vagonima drugog razreda“. Francuski predsednik Oland tvrdi da je snažnija integracija na nekim područjima potrebna i da je sasvim moguće napredovati u više brzina. „Ali to nije kasa iz koje se po volji uzima, ili se izvlače sredstva iz strukturnih fondova i ima pristup jedinstvenom tržištu, a da pritom nema nikakve solidarnosti. Evropa je stvorena da zajedno budemo jači“, poručio je Oland. Prema oceni belgijskog premijera Šarla Mišela, „Evropa u više brzina znači da će postojati čvrsto jezgro, što je zona evra, zato što je to pokretačka snaga reformi i ekonomskog rasta“. I bivši predsednik Evropske komisije, Romano Prodi, veliki je pobornik preustrojstva EU u „dve brzine“ i kaže da je „potres“ zvani Tramp dao zamah promenama u svetskoj politici. „Ranije je Amerika bila veliki brat, a Nemačka najveći od mlađe evropske braće koja su slušala starijeg. Dolaskom Trampa Amerika više nije veliki brat, već rođak koga ne vole, pa evropska braća moraju da reaguju“, zaključio je Prodi.

Privremeni status umesto punopravnog članstva

Nova strategija preustrojstva „EU u dve brzine“ znači, između ostalog, da će se temeljito razmotriti i uslovi prijema novih članica kojima bi mogao da bude ponuđen privremeni status. I ranije je bilo predloga da se nekim zemljama koje pregovaraju o članstvu ponudi „privilegovano partnerstvo“. To se najviše odnosilo na Tursku jer su neke moćne članice EU smatrale da ta država ne može postati punopravan član. S druge strane EU, bar zvanično, iskazuje spremnost da ispuni obećanje i otvori vrata zemljama Zapadnog Balkana, iako se nezvanično ukazuje na činjenicu da među građanima, ali i nekim političkim krugovima Unije, postoji odbojan stav prema proširenju.