Ko reskira, profitira

Svaki punoletni građanin Srbije, koji do sada nije ostvario pravo na akcije nekog preduzeća, u narednih nekoliko godina postaće akcionar Naftne industrije Srbije, Jat ervejza, Elektroprivrede, Telekoma, Aerodroma Beograd, Galenike i drugih javnih preduzeća jer će besplatno dobiti akcije svih ovih preduzeća i moći njima slobodno da raspolaže – da ih proda ili ostavi naslednicima…
Strategijom privatizacije šest velikih javnih preduzeća koju je ponudilo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja predviđena je i besplatna podela akcija (ta mogućnost inače je bila ugrađena i u Zakon o privatizaciji iz 2001. godine). Predviđeno je da 15 odsto akcija tih preduzeća bude besplatno podeljeno svim punoletnim građanima koji u dosadašnjem procesu privatizacije nisu dobili akcije nekog preduzeća. To su zaposleni u zdravstvu, prosveti, policiji, vojsci, privatnici, radnici javnih preduzeća, državna administracija, novinari, penzioneri u svim ovim sektorima, oni koji nigde nisu radili, osuđenici odnosno ukupno oko četiri miliona građana.

Izlazak na berzu

Ministarstvo ekonomije predložilo je da u NIS i Jatu budu prodati većinski udeli dok bi, kada je reč o EPS, Telekomu, Aerodromu i Galenici bilo prodato samo 15 odsto akcija. Te akcije država bi ponudila na berzi putem takozvane inicijalne javne ponude (prvo emitovanje akcija nekog preduzeća na berzi). Veći deo paketa od 15 odsto moći će da kupe samo građani, a manji deo institucionalni investitori (investicione banke, investicioni i penzijski fondovi…). Pravo kupovine akcija iz inicijalne javne ponude imaju svi građani Srbije bez obzira da li su do sada dobili akcije nekog preduzeća. Građani će moći da kupe akcije svakog od ta četiri preduzeća u maksimalnom iznosu do 5.000 evra po preduzeću odnosno za najviše 20.000 evra. Iznošenje paketa javnih preduzeća putem inicijalne javne ponude takođe će se odvijati sukcesivno, a najverovatnije po jedno preduzeće godišnje jer većina građana Srbije ne bi imala sredstva da kupi akcije više preduzeća istovremeno.

Pitanje koje su potencijalni akcionari odmah postavili glasilo je: „A koliko to vredi?“. Neoprezni komentari i paušalne računice izbacile su cifru od 1.000 evra po čoveku, koliko bi, navodno, trebalo da dobije svaki građanin. Međutim, pitanje je da li taj iznos uopšte može, makar i približno, da se izračuna. Ono što je izvesno jeste da će akcije koje dobiju, građani moći da prodaju samo na berzi. Onima kojima je novac preko potreban, to će i učiniti čim prođe period zabrane trgovanja besplatnim akcijama koji odredi država, a koji neće biti duži od šest meseci od prodaje preduzeća. Realno je očekivati da investitori iskoriste glad građana za novcem i odmah otkupe njihove akcije po najnižim mogućim cenama. S druge strane, strpljenje bi moglo da se isplati. Ukoliko, recimo, NIS ili Jat nađu dobrog kupca, koji će unaprediti poslovanje kompanija, i vrednost njihovih akcija mogla bi da poraste, pa bi oni strpljivi za nekoliko godina mogli za svoje akcije da dobiju i nekoliko hiljada evra. Imajući u vidu stalni rast cene nafte, zatim stope rasta koje mobilna telefonija ostvaruje širom sveta, sve veći promet putnika na beogradskom aerodromu (uz gradnju kargo terminala) nije nerealno očekivati da akcije NIS, Telekoma i Aerodroma ostvare značajan rast u budućnosti.
Država će ipak pokušati da utvrdi što precizniju tržišnu cenu akcija svakog preduzeća koju bi preporučila građanima kao limit ispod kojeg ne bi trebali da prodaju svoje akcije kako ne bi bile obezvređene. U slučaju NIS, objašnjavaju u Ministarstvu, prodaja većinskog paketa pokazala bi koliko vredi cela kompanija, a zatim i koliko vredi jedna akcija. I prodaja manjinskog paketa Telekoma, EPS, Aerodroma ili Galenike pokazala bi koliko investitori vrednuju akcije tih preduzeća. Ono što bi moglo da naljuti deo onih koji računaju na besplatne akcije jeste predlog Ministarstva da svi dobiju jednak broj akcija odnosno da se u obzir ne uzimaju godine radnog staža. U Ministarstvu smatraju da je to najmanje loš način da se dođe do što pravednije podele akcija. Jedina pogodnost data je radnicima u javnim preduzećima, koji su, inače, tražili da dobiju i 30 odsto akcija svojih preduzeća. Njima će, pored besplatnih akcija, biti data mogućnost da, uz popust, kupe akcije preduzeća u kojem rade. Za te namene trebalo bi da bude izdvojeno između dva i četiri odsto akcija.
Problem predstavlja i to što država još nije rešila na koji način će evidentirati građane koji treba da dobiju akcije. U Ministarstvu ekonomije procenjuju da bi najbolje bilo osloniti se na spiskove punoletnih građana, kakve recimo ima MUP, koji bi bili objavljeni u svakoj opštini kako bi građani mogli da provere da li su evidentirani. Sporost države u ovom segmentu i neinformisanost građana već nekoliko godina koriste razna „udruženja“ koja građanima nude da za njih obave posao upisa besplatnih akcija javnih preduzeća i za to uzimaju naknadu i proviziju od nekoliko procenata od vrednosti akcija. Ipak, vlasti upozoravaju građane da u takva udruženja ne treba ići jer će i sami besplatno moći da upišu akcije.
Nepoznanica je, takođe, i da li će građani u svakom javnom preduzeću dobiti isti broj akcija i da li će dobiti samo jednu, dve, pet ili više akcija nekog preduzeća. U vezi s tim čeka se predlog savetnika koji će biti angažovani za svako preduzeće pojedinačno, a predložiće i rok posle kojeg će građani moći da iznesu besplatne akcije na berzu. Pravo na akcije imaće punoletni građani i oni koji će postati punoletni do 31. decembra ove godine. Uslov je i da su do 30. juna ove godine stekli državljanstvo Srbije, kao i da u dosadašnjem procesu privatizacije nisu dobili akcije. Podela akcija neće uslediti istovremeno u svim preduzećima već kako budu dolazila na red za privatizaciju. Za privatizaciju svakog preduzeća biće donošen poseban zakon u kojem će biti precizirano koliki paket ide u besplatnu podelu. Već sledeće godine građani će dobiti prve besplatne akcije, a najbliže podeli su akcije Telekoma i NIS. Zanimljivo je da, čak i ako akcije nekog preduzeća budu deljene tek 2009. godine važiće spisak punoletnih lica do kraja ove godine, tako da će oni koji u međuvremenu postanu punoletni ipak ostati „kratkih rukava“. Slično će proći i oni koji žive u inostranstvu i imaju dvojno državljanstvo. U Ministarstvu smatraju da većina tih osoba sva svoja prava ostvaruje u državi u kojoj živi i da ne bi bilo pravedno da dobiju besplatne akcije preduzeća u Srbiji. Pravo na besplatne akcije imaju oni koji su na privremenom radu u inostranstvu, a imaju samo srpsko državljanstvo.
Osim što će se građani koliko-toliko „opariti“ od podele besplatnih akcija javnih preduzeća, javnost će imati još jednu važnu korist od tog poteza države. S obzirom na to da će javna preduzeća morati da izađu na berzu i za njih će važiti obaveza da dostavljaju finansijske izveštaje iz kojih će javnost imati precizan uvid kako ta preduzeća posluju, na šta troše novac i koliko zarađuju (ako zarađuju).