Ko se i po čemu seća splitske Jugoplastike: Umesto fabrike, tržni centar

Prvima će ostati u sećanju košarkaška ekipa iz Splita koja je tri godine za redom od 1988. do 1991. osvajala evropski Kup šampiona, a drugima kao kombinat koji je decenijama hranio Split i okolinu.

Jugoplastika je osnovana 1952. godine i donela je ne samo proizvodnju i poslove, već i emancipaciju žena u tradicionalnoj Dalmaciji. Na hiljade žena dobilo je posao, svoju platu i postalo ekonomski nezavisno.

Šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka Jugoplastika je proizvodila plastične delove, ratkapne, volane, plastične oplate na vratima za proizvođače automobila kao što je Zastava, francuski Citroen i Reno, italijanski Fiat, rusku Ladu, rumunsku Dačiju i nemački Folksvagen. Jugoplastika je za Adidas godišnje proizvodila 4,5 miliona sportskih torbi, a izvozilo se od Vladivostoka do Vankuvera.

Pravila je jakne, lutke i sve što bi jednom domaćinstvu moglo zatrebati a da je od plastike. Čak je pravila i male brodove-pasare dužine 5,8 metara.

Prihodi od prodaje u 1990. godini iznosili su 350 miliona dolara.

Na vrhuncu svog postojanja Jugoplastika je zapošljavala 13.000 radnika, uglavnom žena.

A onda je nestala Jugoslavija, a sa njom i sve što je podsećalo na nju, pa i ime Jugoplastika. Ovaj kombinat promenio je ime u Diokom 1993. godine.

Možda su političari novopečene države hteli da raskinu sa Jugoslavijom, ali su raskinuli i sa svetski poznatim brendom. Poslednji direktor Jugoplastike Zoran Milas je u jednom intervjuu Slobodnoj Evropi pre desetak godina rekao:

„Rat su vodili i psihološkim sredstvima. Jedno od tih sredstava je bilo i promena imena. To ime ih je asociralo na bivšu državu. Snaga brenda je nesumnjiva.“

On je tada ocenio da je Jugoplastika mogla opstati, možda u nešto manjem obimu, ali je imala budućnost.
“Tu treba izuzetne energije, znanja i umeća. Trebalo je osvojiti nova tržišta, trebalo je prilagoditi proizvodnju novim tržištima. To je sve mukotrpno. Najlakši je šverc-komerc,“ rekao je Zoran Milas.

Stečaj nad ovim „socijalističkim mastodontom“, kako su ga zvali opravdavajući njegovo gašenje, otvoren je 2000. godine.

Jugoplastika je imala pet proizvodnih celina Obuću, Konfekciju, Galanteriju, Termoplastiku i Autodelove.

Četiri od njih su likvidirane, a preživeli su jedino Autodelovi i nastavili prilično uspešno da rade kao AD Plastik, sa oko 1.000 radnika.

U novembru 2006. godine Diokom je brisan iz sudskog registra.

Pre toga imovina, a pre svega nekretnine kompanije su rasprodate, a najveću i najvažniju zgradu na splitskoj Brodarici „osvojio“ je trgovac i političar Željko Kerum.

On je na zaprepašćenje Splićana minirao zgradu Jugoplastike i na tom mestu podigao stambene zgrade i tržni centar DŽoker.

Ipak, Sretenović, Perasović, Pavićević, Ivanović, Kukoč, Rađa, Tabak ostaće zapamćeni kao jedna od najboljih evropskih klupskih ekipa pod imenom Jugoplastika.