Ko se u regionu zadužuje jeftinije, a ko skuplje u odnosu na Srbiju

Kada FED, američka centralna banka, poveća kamatne stope na dolar, a prinosi na desetogodišnje američke obveznice već su preskočili 3,5 odsto, investitori povlače svoje dolare iz ulaganja širom sveta, pa i iz državnih obveznica zemalja u razvoju i vraćaju ih u Ameriku s obzirom da se američke obveznice smatraju bezrizičnim.

Zbog toga zemlje u razvoju moraju da nude investitorima veće prinose da bi ih sprečili da povuku novac u Ameriku, što podiže kamatne stope na njihov dug.

U ekonomiji postoji nešto što se zove samouispunjujuće proročanstvo. Što je dužnik u većem ekonomskom problemu on je rizičniji i investitori traže veću kamatu da mu pozajme pare. Zemlja koja već nema jaku ekonomiju ne može da izdrži tako visoke kamate i onda zaista upada u probleme i dužničku krizu.

Stručnjaci sve češće pominju moguće teškoće u otplati javnog duga zemalja u razvoju, a uostalom to potvrđuju problemi u Gani, Šri Lanki ili Argentini.

Zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope u koje spada i Srbija za sada nisu u riziku od dužničke krize, ali se i za njih situacija ubrzano usložnjava.

Od početka godine prinosi na dužničke hartije od vrednosti značajno su porasli, a zemlje oklevaju da izađu na međunarodno tržište i zaduže se.

Među njima je i Srbija koja ove godine uopšte nije emitovala evroobveznice, već se samo zaduživala na domaćem tržištu.

Ipak, koliko je situacija dramatična pokazuje i podatak da je za samo godinu dana prinos na desetogodišnje dinarske obveznice povećan sa 3,43 odsto na 7,55 odsto. Ovome je doprinelo kako povećanje bazne kamate, tako i rast rizika koji se vidi po odstupanju dinarske od američke desetogodišnje obveznice.

U prethodnih godinu dana najveći je pritisak na mađarske hartije od vrednosti pošto je prinos povećan sa tri na čak 9,237 odsto.

Investitori za rumunske desetogodišnje obveznice u lokalnoj valuti traže za 4,23 procentna poena više nego pre godinu dana, za poljske četiri procentna poena, a za češke 2,56 procentnih poena.

Koliko su inflacija i rat u Ukrajini dramatično promenili finansijska tržišta najbolje pokazuje slučaj Bugarske.

Pre dve godine emitovali su 10-godišnje evroobveznice sa prinosom od 0,389 odsto, da bi 15. septembra za sedmogodišnje evroobveznice morali da plate prinos od 4,33 odsto. To je jedanaest puta skuplje zaduživanje nego pre samo dve godine. Za dvanaestogodišnje obveznice Bugari su morali da plate prinos od 4,81 odsto.

Pre četiri dana se i Rumunija zadužila, doduše na domaćem tržištu, ali u evrima.

Na semdogodišnje obveznice morali su da plate prinos od 6,7 odsto, a na četvorogodišnje 5,1 odsto.

Istog dana je i Slovenija emitovala 10-godišnje obveznice sa prinosom od 3,1 odsto.

Zanimljivo je da su obe zemlje organizovale aukcije dan pre najavljenog sastanka saveta guvernera FED-a na kome je prema očekivanjima povećana kamatna stopa za 0,75 procentnih poena, treći put od juna.

Nešto ranije, u julu, Hrvatska je uspela da na domaćem tržištu proda desetogodišnje obveznice u evrima sa prinosom od 3,47 odsto i četvorogodišnje sa prinosom od 2,17 odsto.

Čini se da je Mađarima najskuplje zaduživanje jer su još u junu, pre podizanja kamatnih stopa i FED-a i ECB-a morali da za devetogodišnje obveznice u evrima plate 4,5 odsto, za semdogodišnje dolarske hartije 5,46 odsto, a za 12-godišnje dolarske 5,83 odsto.

Srbija nije emitovala ove godine evroobveznice, ali se po sekundarnom trgovanju našim evroobveznicama može zaključiti koliko bi nas koštalo da se sada zadužimo na međunarodnom finansijskom tržištu.

Na zatvaranju trgovačkog dana 22. septembra, zahtevani prinos na obveznice koje dospevaju 2027. godine bio je 6,58 odsto.

Na obveznice koje dospevaju za šest godina prinos je 6,8 odsto, a na one koje dospevaju za sedam godina 6,9 odsto.

Na dolarske evroobveznice sa dospećem 2030. godine prinos je 6,65 odsto.

Na evroobveznice koje dospevaju za 11 godina prinos je na 6,96 odsto. A na najdugoročnije, obveznice koje dospevaju 2036. zahteva se prinos od 6,7 odsto.

Prinos na dugoročne obveznice u dinarima je znatno viši, pa je na poslednjem trgovanju dvanaestogodišnjim obveznicama koje dospevaju 2032. poslednji traženi prinos bio 7,6 odsto.

Za nedavno emitovane šestogodišnje dinarske obveznice (reotvorena emisija desetogodišnjih obveznica iz 2018. godine) investitori su tražili 6,8 odsto i po toj stopi prodata je tek polovina ponuđenih hartija.