Hroničan nedostatak drvne sirovine u Vojvodini doveo je deo privatnih drvoprerađivača u klinč sa Vojvodinašumama. S jedne strane, novoosnovano udruženje Drvoprerađivači, na čijem je čelu Velibor Miletić, bivši direktor gazdinstva „Novi Sad“ koje posluje u okviru Vojvodinašuma.
On je okupio nekoliko preduzeća, koja traže pravo upravljanja sečom državnih šuma, dok je većina ostalih prerađivača nezainteresovana ili nastavlja saradnju sa Vojvodinašumama. U središtu konflikta je lager vredan šest milijardi dinara, na koliko se procenjuje vrednost drvne građe koja se svake godine poseče u pokrajini.
– Njihova ideja je da se količina koju isporučuju Vojvodinašume određuje prema broju radnika zaposlenih u firmama koje se bave preradom drveta. Predložili su da se uvede princip: što više radnika to veća kvota. Međutim, problem je što je nedostatak sirovina konstantan. Mi možemo da preradimo 35.000 kubika, a radimo 25.000. Zato sam poziv Miletića odbio jer s Vojvodinašumama imam dobru saradnju. Tačno je da nama treba udruženje, ali ne zasnovano na ličnim interesima pojedinaca – kaže tehnički direktor firme Novi drvni kombinat iz Sremske Mitrovice Đorđe Ostojić.
Da je dobio ponudu od udruženja Drvoprerađivači, potvrdio je i zamenik direktora Eko-furnira iz Kovina Milorad Babić, ali ni ta firma nije pristala na uslove Udruženja.
– Dobio sam poziv da prisustvujem sastanku s tim udruženjem, ali se nisam odazvao. Sarađivao sam s Miletićem dok je bio u Vojvodinašumama, ali sertifikovan sam da građu kupujem samo od tog javnog preduzeća i nikad nisam pregovarao ni s kim drugim – kaže Babić.
Privrednici potvrđuju da ih je Miletić pozivao da na tendere ne idu samostalno nego preko udruženja, nudeći im privilegije. Inače, Udruženje Drvoprerađivači registrovano je u Agenciji za privredne registre 26. novembra prošle godine, a jedan od glavnih ciljeva u Statutu je „ekonomično i plansko korišćenje i raspodela sirovine drveta“. Kao ovlašćeno lice naveden je Miletić, koji je pre otkaza u Vojvodinašumama, bez dozvole Direkcije za imovinu, zemlju manastira Kovilj, koja je predmet restitucije, za devet miliona dinara dao „Putevima Srbije“ da na njoj naprave rezervoar za otpadne vode. Manastir Kovilj traže poništaj ugovora i odštetu.
Predsednik Skupštine udruženje Drvoprerađivači Marinko Gavrić kaže da se oni bore za prava i interese firmi iz te grane.
– Vojvodinašume daju sirovine neselektivno i bez ikakvih kriterijuma. Kako bismo to sprečili osnovali smo udruženje i ponudili prerađivačima da se učlane. Problem je što se ne poštuju standardi, što veliki broj kupaca ne dobija sirovina koliko zaslužuje. Borićemo se protiv toga i nećemo odustati – kaže Gavrić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
