Ko stoji iza firme koja gradi Prokop

To je izjavio pre nekih mesec dana novi ministar saobraćaja, građevine i infrastrukture Tomislav Momirović, obilazeći radove na glavnoj železničkoj stanici Prokop, dodajući da će u avgustu biti završena trenutna faza radova čija je vrednost oko 11 miliona evra, a da će uskoro biti završeni pregovori sa Svetskom bankom za narednu fazu koja će koštati između 25 i 30 miliona evra.

Međutim, kako su primetile nevladine organizacije Transparentnost Srbija i Koalicija za nadzor javnih finansija, ovo partnerstvo iako suštinski javno-privatno, nije sprovedeno u skladu sa Zakonom o JPP i koncesijama, te da je potpisani ugovor između Republike Srbije, odnosno Direkcije za imovinu i preduzeća „Reilvej siti“ ostao nedostupan javnosti.

Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija kaže za Danas da ovakvo partnerstvo gde država daje zemljište i omogućava gradnju na već izgrađenim objektima i na svim parcelama koje su u vlasništvu države, a gde privatni partner pribavlja dokumentaciju neophodnu za izdavanje građevinske dozvole i upotrebne dozvole i finansira izgradnju zgrade železničke stanice, parkinga i komercijalnih sadržaja je suštinski javno-privatno partnerstvo.

„U tom slučaju je trebalo da se postupak izbora partnera sprovede po zakonu, da se podnese elaborat komisiji za JPP, pa da se od nje dobije odobrenje i što je važno tada bi se primenjivao Zakon o javnim nabavkama. Imali bismo transparentan postupak u kom bi bilo takmičenje ponuđača i sve bi bilo u redu. Sam model da privatni investitor gradi zgradu železničke stanice, a zauzvrat dobije pravo da gradi i komercijalne objekte nije sporan“, ocenjuje Dobrašinović, dodajući da je u stvari sporna procedura koja nije poštovana.

On ističe da je iz poznatih podataka, kojih nema puno zbog netransparentnosti postupka, bez ikakvih konkretnih i javno dostupnih dokumenata, jasno da je država Srbija klasičan model javno-privatnog partnerstva i koncesija zaobišla i odlučila da dobije „očigledno unapred poznatog privatnog partnera. Firma koja je izabrana je osnovana u aprilu 2019. sa malo više od 5.000 dinara osnivačkog kapitala, a u junu je raspisan poziv. Jasno je da je osnovana baš za ovu namenu i deluje da je teren pripremljen za nju“, ocenjuje Dobrašinović.

Juče smo poslali zahtev Direkciji za imovinu i Ministarstvu građevine sa pitanjima zbog čega je zaobiđena procedura koju predviđa Zakon o javno-privatnim partnerstvima, kao i koje su obaveze, a koja prava privatnog investitora u ovom projektu, ali odgovor nismo dobili do zaključenja broja.

Inače, u javnom pozivu za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za zajedničku izgradnju zgrade železničke stanice „Beograd Centar“, parkinga i pratećih sadržaja koji je raspisala Direkcija 2019. godine predviđa se da država da zemlju i omogućava gradnju na već izgrađenim objektima, dok partner pribavlja svu dokumentaciju neophodnu za izdavanje građevinske i upotrebne dozvole i finansira izgradnju zgrade železničke stanice, parkinga i komercijalnih sadržaja, što je po svoj prilici tržni centar.

Zanimljivo je i da privatni partner treba da da i idejno rešenje za zgradu stanice, pa je moguće i da se menja urbanistički projekat.

Inače urbanistički projekat je ovih dana izložen u Ministarstvu građevine (do 25. januara).

Privatni partner koji će graditi po svoj prilici zgradu železničke stanice je firma bez zaposlenih.

Iako je vlasnik firme kiparsko preduzeće istog imena, nekoliko članova nadzornog odbora su direktori u preduzećima iz holdinga PSP Farman, koji se nalazi u vlasništvu biznismena Branislava Grujića poznatog po građevinskim projektima u Rusiji, ali i izgradnji bloka Vest 65 na Novom Beogradu.

Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore, ističe da već dugo država pokušava da nađe rešenje za finansiranje gradnje stanice Prokop i da je pronalazak investitora dobra stvar.

„To se može ostvariti samo javno-privatnim partnerstvom, gde će privatnik finansirati izgradnju, a deo prostora će pripasti državi, a komercijalni deo njemu da ostvaruje prihode. Inače, koliko znam bilo je teško naći nekog da finansira projekat, jer je Prokop udaljen od centra grada, slabo je povezan saobraćajno i deluje da će jedini posetioci biti putnici koji tuda budu putovali. Da podsetimo da Prokop nema rampu za utovar automobila na autovoz i da je stanica za Bar na Topčideru. Inače mislim da je jako loše rešenje izmeštanje glavne železničke stanice i da svako ko je putovao po Evropi mogao da vidi da se železničke stanice nalaze u centru grada. Sada ljudi ne znaju ni gde je stanica, ni odakle treba da putuju“, ocenjuje Rodić, dodajući da nema informacije da li je izbor ponuđača sproveden po zakonu.

Gradi se od 1977.

Zgrada stanice Prokop trebalo je da bude gotova još 2018. godine, bar prema izjavama tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića s početka 2016. godine, kada je puštena u saobraćaj nakon završetka prve faze. Ipak, šta reći za projekat čiji kamen temeljac je postavljen još 1977. godine, a još nije završen. Novi rok je kraj 2022. godine. Da bi se u radove na izgradnji krenulo na jesen kako se najavljuje, prvo treba završiti betonsku ploču, na kojoj će se dalje graditi, a prema izjavama za medije biće potrebno ojačati i ranije izgrađenu betonsku konstrukciju.

Ceo projekat sa staničnom zgradom, parkingom i komercijalnim sadržajem trebalo bi da bude na 50.000 kvadrata.