Predsednik Koalicije za održivo rudarstvo u Srbiji Zvezdan Kalmar i predstavnici udruženja „Zaštitimo Jadar i Rađevinu“ predali su prekjuče pismo Republičkoj direkciji za vode kojim traže stavljanje van snage Prostornog plana područja posebne namene „Jadar“ zbog opasnosti od zagađenja vodoizvorišta i netačno prikazanih bilansa vode koja će se, otvaranjem rudnika, koristiti.
Kalmar je povodom Svetskog dana voda 22. marta, posle predaje zahteva, rekao da je kompanija „Rio Tinto“ sa kojom je potpisan Memorandum o saradnji na otvaranju rudnika litijuma kod Loznice u planu korišćenja voda navela deset do 20 puta manju količinu vode koja će joj biti neophodna u slučaju da se otvori rudnik.
„Rudnik će, kako je planirano, trošiti više vode nego cela Mačva“, rekao je Kalmar.
Dodao je da je realizacija projekta eksploatacije i prerade minerala jadarit koji predviđa crpljenje vode iz aluvijona Drine, a koji je regionalno izvorište vodosnabdevanja Mačve, u „najdirektnijoj suprotnosti sa Prostornim planom Srbije“.
Projekat je, prema njegovim rečima, u suprotnosti i sa Strategijom upravljanja vodama i vodnim uslovima koji su dati za projekat rudnika „Jadar“.
Osim dovođenja vodoizvorišta u opasnost, kako je rekao, sporan je i kriterijum vezan za planirani stepen prečišćenja i ispuštanja otpadnih voda u reku Jadar i Drinu.
Kalmar je rekao da se ne sme tolerisati izgovor da će se štetne materije nakon ulivanja u reku Drinu „razblažiti, te će tako biti u okviru propisanih graničnih vrednosti“.
Istakao je da „skoro nigde na svetu ne postoje dopuštene granične vrednosti za sadržaj litijuma u vodama, osim na Mauricijusu“.
„To se ne sme dozvoliti ni u međunarodnoj reci kakva je Drina“, rekao je Kalmar i dodao da „Rio Tinto“ nije uradio studiju uticaja na životnu sredinu kao ni na prekograničnu teritoriju.
Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da je u projektu „Jadar“, kojim se predviđa dobijanje litijuma iz rude jadarit, zaštita životne sredine tema broj jedan, pa tek onda novac i razvoj koji ovaj projekat donosi.
– Ništa se neće uraditi ukoliko se ne ispoštuju svaka odluka i procedura u oblasti zaštite životne sredine i dok se ne izradi studija o proceni uticaja na životnu sredinu. Poruka građanima Loznice i cele Srbije je da nećemo napraviti nijedan korak dok se ne ispitaju svi standardi – kazala je ona prilikom posete Loznici, gde je sa gradonačelnikom Vidojem Petrovićem i načelnikom Mačvanskog okruga Vladanom Krasavcem razgovarala o nekoliko tema iz resora rudarstva i energetike. Istakla je da tim projektom Srbija postaje jedna od vodećih zemalja za proizvodnju baterija neophodnih za električne automobile, jer je 10 odsto svetskih rezervi litijuma u tom kraju.
– To je i korak ka zelenom održivom razvoju. Sve što se bude radilo, svaki dokument, neće se raditi a da to ne delimo zajedno i da ne razgovaramo svi zajedno i to činjenicama, a ne da se vodimo poluistinama i neproverenim informacijama – rekla je Mihajlović.
Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da u ovom trenutku ne postoji dovoljno validnih podataka na osnovu kojih bi se moglo reći da je izgradnja rudnika litijuma u okolini Loznice dobra ili loša stvar za zdravlje ljudi i životnu okolinu tog kraja.
– Kada je reč o tako velikom projektu potrebno je uraditi niz raznovrsnih istraživačkih studija o tome da li je on bezbedan za zdravlje ljudi i ekologiju. Mi još uvek nismo videli ništa od tih ispitivanja i shodno tome iz te situacije se ne može reći da li rudnik treba da se gradi ili ne. Takođe, ono što ne znamo je da li je naša država dogovorila sa „Rio Tintom“ određene obaveze u vezi tog rudnika i šta bi se desilo u slučaju da Srbija odustane od toga da se ruda litijuma eksploatiše na njenoj teritoriji – ističe naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.