Kocijančič: Dijalog o investicijama Kine na Zapadnom Balkanu

Kocijančič objašnjava da finansiranje Evropske Unije za infrastrukturu obuhvata bespovratna sredstva koja su pomešana sa kreditima sa atraktivnim kamatama.

„To je u suprotnosti sa kineskim finansiranjem, koje dolazi gotovo isključivo u obliku zajmova sa značajnim finansijskim konacima. Stoga vlade treba da budu oprezne da ove investicije ne stavljaju ekonomiju u visoke nivoe zaduženosti što bi moglo rezultirati kontrolom transfera strateške imovine i resursa u budućnosti“, upozorila je portparolka EU.

Ona podvlači da region Zapadnog Balkana ima jasnu evropsku perspektivu i da deo ovog procesa podrazumeva i neophodnosti da se nadoknadi modernizacija infrastrukture u ovim zemljama.

Prema evropskim zvaničnicima, investicije u regionu moraju biti u skladu sa visokim standardima javnih nabavki i transparentnosti. Takođe se navodi da Evropska Unija očekuje da partneri sa Zapadnog Balkana ispune svoje obaveze u skladu sa njihovim Sporazumima o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), „posebno u pogledu državne pomoći i javnih nabavki i da zaštite fiskalnu održivost svojih ekonomija i investicija“.

Maja Kocijančič sa druge strane podseća da je EU daleko glavni partner regiona za trgovinu i investicije tako što 70 odsto trgovine Zapadnog Balkana je sa EU, a 60 odsto direktnih stranih investicija u regionu je iz EU.

„Suprotno tome, manje od 6 odsto trgovinske i strane investicije u regionu potiče iz Kine“, rekla je ona.

Problemom kineskog finansijskog uticaja u zemljama regiona se bavila i strategija Evropske Komisije o proširenju, koja je objavljena u februaru 2018. godine. U tom dokumentu se upozorava da je Kina povećala poslovanje i investicione aktivnosti u regionu koje mogu u principu ponuditi nove mogućnosti.

„Međutim te investicije često zanemaruju socijalno-ekonomsku i finansijsku održivost“, podvlači se u Strategiji Evropske Komisije.

Sa druge strane prema zvaničnima podacima, EU je dala preko 11 milijardi evra za razvoj saobraćajne i energetske infrastrukture na Zapadnom Balkanu.

Od 2015. godine, Evropska Unija je pojačala svoju podršku razvoju povezanosti regiona sa preko 3,2 milijarde evra investicija koje su, kako se kaže, stvorile radna mesta i integrisale infrastrukturu regiona u panevropske mreže kako bi se maksimizirao ekonomski potencijal regiona i njegova konkurentnost, dodao je RSE.