„Kocke ispred Moskve i dan-danas stoje“: Zašto kaldrma na Trgu tone i koliko miliona nas to košta?

Ovog puta, nakon brojnih prepakivanja kocki ispred Narodnog pozorišta, umesto kaldrme nasut je asfalt, a da li je to konačno rešenje – nadležni ne daju odgovor.

Nije objavljeno ni koliko će najnovije rekonstruisanje da košta, niti ko je odlučio da asfaltiranje problematične zone bude način da se problemi prevaziđu.

Bez obzira na to što je domaća stručna javnost još 2019. upozoravala da je za projekat stavljanja kocki izdvojeno previše sredstava, te da vrednost kompletnih radova objektivno ne bi trebalo da pređe 4,2 miliona evra, cena rekonstrukcije konstantno je rasla, a do danas nije poznato ni kada će biti kraj, ni koliko će nas sve to naposletku koštati.

Za glavnog izvođača radova izabrana je austrijska firma „Štrabag“, dok su im pomagači bili Vojvodinaput Pančevo i PZP Beograd.

Prvobitna cena izgradnje koja je stajala u ugovoru (768.262.900 dinara bez PDV-a) već u seprembru 2019. uvećana je za 33,8 miliona dinara „zbog dodatnih, nepredviđenih radova“ Štrabaga. Tako se, uz uračunat PDV, trošak popeo na više od 960 miliona dinara.

Projektant rekonstrukcije Trga republike bio je Saobraćajni institut CIP, a za stručni nadzor je bila je nadležna Direkcija za izgradnju i građevinsko zemljište Beograda.

„Kocke ispred Moskve u odličnom stanju“

Zašto su se problemi, pored ovolike svote novca javljali iz godine u godinu, za Danas pojašnjava Milan Savić, nekadašnji direktor JKP Beograd put, koji ističe da se uzrok može tražiti u dve istance – lošem projektu i firmi koja je izvodila radove.

„Ova firma, Invest gradnja je nekada bila mali podizvođač JKP Beograd put. Bez inženjera, iskusnih radnika, nije moguće uraditi ovako složen posao. JKP Beograd put je 2004. uradio kompletnu rekonstrukciju Kralja Milana, od Kolarčeve do Slavije. Kolovoz i betonski pločnici, kao i granitne kocke ispred hotela Moskva su i dan danas u odličnom stanju. Sve to je koštalo tri miliona evra. Rekonstrukcija Trga je bila više od osam miliona evra. Po sredi je epska pljačka za koju treba da odgovaraju tadašnji čelnici grada, kao i izvođač radova i onaj koji je vršio nadzor nad kvalitetom istih“, upozorava Savić.

Sličnog viđenja je i arhitekta Đorđe Bobić, koji upozorava da je pomenuti scenario posledica radova koji nisu izvedeni u skladu sa prvobitnim projektom, van stručnih uzusa i pravila igre.

„CIP je uradio projekat koji je bio korektan u inženjerskom i građevinskom smislu i na osnovu toga je raspisan tender i izabran izvođač. Podloga za kocke koje prave problem prema tom projektu je bila betonska, baš onako kako inžinjerija zahteva. Ipak, na početku radova izvođač je predložio izmenu, te umesto betonske, napravio je asfaltnu bazu. Stručnjaci su još tada upozoravali da je to neprimeren i neprikladan potez, jer asfaltna podloga ne može izdržati saobraćaj koji se datom ulicom odvija. Na sve to, glavni projektant iz CIP-a je odbio da potpiše izmenu projekta, pa je potpisao direktor koji nije nadležan za to. Izvođenje je bilo u toku, pa je veliko pitanje šta je radio nadzorni organ koji je dužan da prati realizaciju i koji je naposletku prihvatio na ovaj način izvedene radove“, podvlači Bobić.

Naš sagovornik ističe da je reč o granitnim kockama, kvalitetno izrađenim, sa kojima je sve u redu, ali da problem izaziva isljučivo način njihovog postavljanja.

„Pored neadekvatne podloge za kocke koje asfalt ne može da izdrži, nije predviđeno ni odvođenje vode. Tako da je ona ostajala ispod kocki, omekšavala podlogu, pa su tonule. Najveću odgovornost za to snosi gradska uprava, koja je dozvolila da se sve to desi, uz staru priču da je cena radova neprekidno rasla, dostižući oko 8,5 miliona evra. Time su građani Beograda izuzetno oštećeni, jer je to javni novac svih stanovnika. S tim u vezi, sve što se dešavalo trebalo bi da u svoju nadležnost uzme tužilaštvo, i da ustanovi celu proceduru, ko je krivac, i da sankcioniše. Ne može jedan tako skup projekat u centru metropole da bude izveden na način kao da se deca igraju, a da pritom građani sve to plate“, dodaje on.

To potvrđuju i uputstva za postavljanje kaldrme na specijalizovanim portalima, gde se navodi da ovaj poduhvat zahteva dobru podlogu.

„Veoma je bitno napraviti ravan teren gde se neće zadržavati voda od kišnice i praviti bare. Takođe, dobro urađena podloga podrazumeva i dugotrajnost i postojanost kaldrme koja se postavlja“, piše u objašnjenju.

Na sve to, kaže Bobić, osim utilitarne svrhe, oštećen je i likovni aspekt Trga, jer se ispred Narodnog pozorišta umesto kocki sada nalazi asfalt.

„To je sada ad hoc divlja radnja, bez ikakve uloge projektanata koji su na konkursu dobili prava da projektuju. Niti je pitana struka, niti javnost. Neko je ovo rešenje smislio, jer mu se učinilo da je to najbrži i najjednostavniji način da se reši problem. Da bi se ozbiljno pristupilo celoj situaciji, trebalo bi sve porušiti i staviti novu podlogu. Oni to ništa nisu uradili, a pošto će i dalje dolaziti do toga da delovi tonu, asfalt je lakše popraviti – doda se još asfalta pa nekako funkcioniše“, zaljučuje arhitekta.

S tim u vezi, Milutin Ignjatović, tadašnji generalni direktor CIP-a, kaže za Danas da ovaj institut sve po pitanju rekonstrukcije Trga uradio po zahtevima investitora.

„CIP je 2018. dobio projektni zadatak za izradu projekta sa kamenim kockama. U aprilu 2019. dobio je i zahtev za izmenu projektne dokumentacije, verovatno zbog rokova koje izvođač nije mogao da postigne i tehničkih rešenja. Tako da je sve urđeno u skladu sa projektnim zadacima i zahtevima investitora. Direkcija za grđevinsko zemljište je investitor, a mi smo morali da ispunimo zahtev arhitekte koji je dobio konkursno rešenje“, kaže naš sagovornik.

On podvlači da ni jedan inžinjer u CIP-u nije bez licence, te da onaj ko je potpisao projektnu dokumentaciju mora biti licenciran.

„CIP nema nikakve krivice za propuste i rokove, jer je sve radio u skladu sa dogovorom i projektnim zadacima“, ističe Ignjatović.

Sa druge strane, nekadašnji predsednik opštine Stari grad Marko Bastać pojašnjava da je problem nastao u startu, jer je tadašnja gradska vlast, kako kaže, planirala potpuno da ukine saobraćaj preko centralnog gradskog trga bez konsultacija sa strukom i građanima.

„Sva sreća pa smo upornim odbranama i akcijama uspeli da ih odgovorimo od te ideje i odbranimo Trg republike. Ono što tadašnja gradska vlast nije uradila je promena podloge preko koje će ići saobraćaj i taj problem upravo sada dolazi na naplatu. Kocke koje su postavljane ne mogu da podnesu teret vozila i zbog toga će biti još radova na centralnom gradskom trgu. Niko im izgleda nije rekao da kocke nisu večne kada preko njih prelaze trolejbusi i autobusi“, dodaje Bastać.

Kocke na delu Trga republike odlaze u prošlost, stiže asfalt!

ASFALT UMESTO KOCKI
U Vasinoj ulici, u centru Beograda, na kolovozu ispred Narodnog pozorišta u toku je asfaltiranje kolovoza, umesto kocki koje su izvađene jutros.https://t.co/Q0NmJZe1k1 pic.twitter.com/7FWCAGfFJX

— Marko M. Dragoslavic (@DragoslavicM) February 10, 2024

Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu podseća da cena rekonstruisanja stalno raste, te da ne znamo ni šta će biti finalno rešenje, niti da li će neko snositi odgovornost za loše izveden projekat.

„Iako je još 2019. godine izjavljivano da će dodatni troškovi pasti na teret izvođača, to se nikad nije dogodilo. Zato bi nadležno tužilaštvo iz Beograda trebalo da pozove sve nadležne iz gradske uprave iz tih godina, kao i predstavnike izvođača, pa da se utvrdi odgovornost i eventualna krivična odgovornost“, poručuje Jovanović.

Podsećamo, ovo nisu jedini radovi koji su u više navrata popravljani, iznova ilustrujući scene rugla koje podsećaju na bojište.

Još krajem 2017. godine, tadašnji gradski menadžer Goran Vesić govorio je da Skadarliji, kada budu završeni radovi “desetinama godina neće biti potrebna bilo kakva rekonstrukcija”. Tako se i mislilo kada su 2019. mašine konačno sklonjene, ali već 2021. bageri su se ponovo našli na terenu i cela ulica iznova je bila blatnjava i raskopana.

Osim toga, za 229.500.050 dinara 2019. godine rekonstruisan je i bazen na Tašmajdanu, ali je već 2023. iz budžeta izdvojeno još 240 miliona dinara, kako bi se njegova dubina povećala. To je bilo potrebno uraditi, kako su nadležni objasnili, da bi se stekli uslovi za održavanje velikih takmičenja.

Popucale kocke u više navrata bile su problem i u Knez Mihailovoj, pa je tako 2018. najavljena njihova popravka i zamena od Sremske ulice prema Kalemegdanu. Ipak, samo dva meseca od završetka radova, ploče na ulazu u Knez Mihailovu ponovo su bile razvaljene, što je početkom 2019. uslovilo nove radove.

Konstantne rekonstrukcije rekonstrukcija usledile su i za Dom omladine, Hercegovačku ulicu, Valjevsku ulicu, Trg Slavija i razne druge lokacije.

Naposletku, do zaključenja ovog teksta na pitanja Danasa nisu odgovorili iz Grada Beograda, Ministarstva saobraćaja niti iz kompanije Štrabag.