foto FoNet/Slobodan MiljevićPo ko zna koji put predsednik Srbije je poručio da EPS nije na prodaju. Ne samo da država neće prodavati zlatnu koku nego će gledati da preuzme elektroprivrede po regionu.
On je ovo izjavio u Lazarevcu na predizbornom skupu. Ali ova ideja o širenju EPS-a na region traje najmanje od 2019. godine.
Vučić se još tada žalio da je to i „političko pitanje, pa, iako imamo novac, neki u okruženju ne žele nama da prodaju svoje elektroprivrede“.
Od tada se svašta izdešavalo u EPS-u. Imali smo neslavnu epizodu sa loženjem blata i kolapsom proizvodnje struje s kraja 2021. i u prvoj polovini 2022. godine pa je gubitak ove dve godine bio preko 730 miliona evra.
Onda je došla 2023. godina u kojoj je EPS ostvario dobit od skoro milijardu evra, doduše uz pomoć države od skoro 300 miliona evra po osnovu obaveze koju je država nametnula da ograniči cenu struje prethodnih godina.
U svakom slučaju, verovatno najvažnija kompanija u Srbiji, čak i nakon što je iz nje izdvojena distribucija, imala je na kraju godine više od 300 milijardi dinara akumuliranog gubitka.
Recimo, kada je prošle godine EPS transformisan iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, knjigovodstvena vrednost preduzeća je procenjena na 365 milijardi dinara. Treba reći da knjigovodstvena vrednost ne mora biti jednaka tržišnoj vrednosti.
Takođe, EPS planira ogromna ulaganja u narednim godinama, u RHE Bsitrica, solarne i vetroelektrane. Radi se o milijardama evra.
Dakle osim političke volje drugih zemalja, postavlja se pitanje i ekonomske snage EPS-a da preuzme neku od elektroprivreda. Ako bi država obezbedila pare za akviziciju, recimo garantovanjem kredita, to bi verovatno isključilo zemlje kompanije iz članica EU, zbog pravila o državnoj pomoći.
Kada se podvuče crta, EPS bi mogao da postane suvlasnik u Elektroprivredi Republike Srpske ili EP Crne Gore, u oba slučaja većinski državnim kompanijama.
I mada javnost, i stručna i opšta, veruju da nema mnogo šansi da EPS postane (su)vlasnik neke od reginalnih elektroprivede, čini se da državni vrh ima ideju da sa EPS-om pokuša nešto slično sa Telekomom. Naime, nakon neuspele prodaje 2015. godine i pogoršanja poslovnih rezultata, Telekom je krenuo u ogromnu ekspanziju, doduše ne regionalnu, sa kupovinama kablovskih distributera, kupovinama televizijskih prava i ogromnom proizvodnjom medijskih sadržaja.
U Telekomu tvrde da je plan uspeo i da kompanija beleži ogroman rast prihoda i tržišnog učešća, ali kritičari ukazuju i da je dug kompanije eksplodirao. Na kraju 2022. godine iznosio je 1,5 milijardu evra, a finansijske izveštaje za prošlu godinu još čekamo.
Tako, da moguća je ekspanzija i EPS-a, ali pitanje je samo – po koju cenu.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
