Koja zemlja EU ima najveći, a koja najmanji javni dug

Na nivou cele Evropske unije dug je znatno manji i na kraju juna iznosio je 86,4 odsto BDP-a.

I na nivou evrozone i na nivou EU razlog za smanjenje odnosa duga i BDP-a je brži rast ekonomije u drugom kvartalu od tempa zaduživanja.

U javnom dugu i evrozone i EU dominirale su dužničke hartije od vrednosti sa učešćem 82,7 odnosno 82,2 odsto. Zajmovi su činili 14,1 odsto javnog duga u evrozoni i 14,7 odsto u EU, a ostatak su činili depoziti.

Najzaduženija članica EU na kraju drugog tromesečja bila je Grčka sa dugom koji je iznosio 182 odsto BDP-a zemlje.
Javni dug Italije je bio na takođe visokih 150,2 odsto BDP-a, Portugal 123,4 odsto, Španija 116,1 odsto, Francuska 113,1 odsto i Belgija sa 108,3 odsto BDP-a.

Naspram zapadnoevropskih zemalja stajale su istočnoevropske sa daleko manjim učešćem duga u BDP-u.
Javni dug Estonije je bio na svega 16,7 odsto BDP-a, Bugarske 21,3 odsto, a među niskozadužene zemlje svrstao se u Luksemburg sa 25,4 odsto odnosom duga prema BDP-u.

U odnosu na kraj drugog kvartala prošle godine najveći rast zaduženosti u odnosu na BDP je zabeležila Rumunija 1,4 procentna poena i Češka 0,9 procentnih poena. Obe ove zemlje imali su na kraju juna javni dug ispod 50 odsto BDP-a.

Najveće smanjenje u prethodnih godinu zabeležile su Grčka, čak 25,4 procentna poena, Kipar 14,4 poena i Hrvatska 12 procentnih poena.

Kod većine zemalja poboljšanje racio zaduženosti nije posledica smanjenja dugova, već privrednog oporavka nakon korone.