Koje ciljeve vezane za reciklažu Srbija treba da ispuni do 2030. i kako bi depozitni sistem pomogao u tome?

Alijansa koju čine kompanije koje su lideri u proizvodnji ambalažnog pakovanja, kompanije „Alpla“, „Srpska fabrika stakla“, „Greiner Packaging“, „Tetra Pak“, „Ball Packaging“ i „Smurfit-Kappa“, predstavljena je juče u Beogradu.

Kako je rečeno, zajednički ciljevi svih kompanija iz Alijanse odnose se na upravljanje ambalažnim otpadom i efikasne modele prikupljanja iskorišćene ambalaže.

Cilj svega toga je, kako su objasnili, povećanje cirkularnosti i stope reciklaže u Srbiji.

Na predstavljanju Alijanse bilo je govora i o mogućnosti uvođenja depozitnog sistema, koji bi trebalo da omogući ostvarivanje ciljeva na koje se Srbija obavezala Evropskoj uniji (EU) da će ih ispuniti do 2030. godine.

Ti ciljevi podrazumevaju da Srbija reciklira 85 odsto otpada od kartona i papira, 75 odsto od stakla, 60 odsto od aluminijuma i 55 odsto plastičnog otpada.

Deo ove Alijanse su kompanije koje proizvode pakovanja uglavnom od jednog ambalažnog materijala (staklo, aluminijum, kartonska i papirna ambalaža, višeslojna kartonska ambalaža, PET i ostala plastična ambalaža).

Kako su izneli, procena je da te kompanije pokrivaju 65 odsto celokupnog tržišta ambalažnih pakovanja u Srbiji.

Kako su iz Alijanse ukazali, kompanije u industriji hrane i pića u Srbiji mogu ostati konkurentne samo sa visokim sadržajem recikliranog materijala u ambalažnim materijalima koji omogućavaju fer igru na lokalnom i tržištu EU.

Ono što članovi Alijanse planiraju, kako je objašnjeno, jeste da obezbede najbolje prakse u dizajnu pakovanja za reciklažu, reciklabilnost i punu cirkularnost sa najvećom mogućom iskorišćenosti prilikom reciklaže.

„Neophodno je da se materijalima prikupljenim u Srbiji trguje na transparentan i konkurentan način sa krajnjim ciljem, a to je visoka cirkularnost materijala“, jedan je od zaključaka Alijanse.

Regionalni Direktor prodaje JI Evropa i Turska Ball Packaging Beograd Nenad Đurđević istakao je da je zaštita životne sredine jedna od ključnih tema u našem društvu.

On je objasnio da Srbija trenutno razmatra promenu legislative, vezano za odlaganje ambalažnog otpada.

„Nova zakonska rešenja ne smeju nikako biti mrtvo slovo na papiru ili lista želja koju nije moguće sprovesti u delo. Upravo iz tog razloga Alijansa želi sa nadležnima, pre svega Ministarstvom za zaštitu životne sredine, da podeli svoje znanje po ovom pitanju, bogato iskustvo kada je reč o reciklaži i cirkularnosti koje, kompanije koje čine Alijansu, imaju. Isto tako želimo da ukažemo na moguće rizike, ali i da ponudimo efikasna rešenja i mehanizme koji će omogućiti povećanje stope cirkularnosti i reciklaže. Želimo da se izbegne mogućnost donošenja neadekvatnih zakonskih rešenja koja bila imala dugoročne negativne efekte na životnu sredinu kao i na ekonomiju“, rekao je on.

Kada je reč o samim kompanijama i njihovom poslovanju, on je istakao da je procenjeni godišnji obrt kompanija iz Alijanse preko 660 miliona evra.

Izvršni direktor „Srpska Fabrika Stakla AD“ Šašo Djajp naveo je da ta kopmanija ima dva cilja, a to je izgradnja reciklažnog centra, a drugo da sa zelenom energijom budu nezavisni od električne eneregije, čime bi pomogli i samom Gradu Paraćinu.

Prema podacima ove kompanije, u EU se trenutno reciklira 77 odsto stakla, dok se u Srbiji reciklira samo 46 odsto.

Kako je rečeno, staklo može 100 odsto da se reciklira i ono nikad ne gubi svoja suštinska svojstva, što znači da može uvek iznova da se reciklira.

Direktor društva „General Manager Smurfit Kappa d.o.o. Beograd“ Milan Marković objasnio je da ideje koje već postoje u ostalim zemljama Evrope i sveta treba prilagoditi i implementirati u Srbiji.

„U domaćinstvima se ne bavimo reciklažom. Zbog toga smo prinuđeni da 60 odsto osnovne sirovine za proizvodnju papira uvozimo“, pojasnio je on.

Depozitni sistem

„Uvođenje depozitnog sistema za prikupljanje ambalažnog otpada u okviru kojeg bi građani za svaku vraćenu flašu, limenku ili višeslojnu kartonsku ambalažu dobili natrag na primer pet dinara, pomoglo bi da se prikupi oko 90 odsto ove vrste otpada i udvostruči trenutna stopa reciklaže, što je oko 40 odsto ukupnog otpada od posmatranih materijala“, naveli su iz Alijanse.

Kako se doaje, pored depozitnog sistema članice Alijanse podržavaju stav Eunomija studije, koja je preporučila prikupljanje ambalaže u dva toka.

„Jedan tok prikuplja plastiku, metal, staklo i kartonsku ambalažu koja nije obuhvaćena depozitom, dok je drugi tok za papir i karton“, navodi se.

Taj sistem, kako je objašnjeno, ne predviđa kazne, već je cilj podizanje svesti građana o važnosti reciklaže.