Koje sve firme su u igri za postavljanje elektropunjača duž auto-puteva u Srbiji?

Broj električnih vozila u Srbiji je skoro zanemarljiv, tačno ih je 2.700 i čine tek deseti deo jednog procenta registrovanih četvorotočkaša. Sasvim je moguće da je nešto više onih sa stranim tablicima, koji domaćim koridorima samo prolaze na putu za neku drugu destinaciju, pa je država rešila da glavne saobraćajnice, pre svega auto-puteve, opremi dovoljnim brojem električnih punjača i traži finansijera još od jeseni.

Javni poziv je raspisan 10. oktobra prošle godine. Prvo je rok za zainteresovane trebalo da otkuca 24. novembra, ali je odlagan nekoliko puta.

Izuzev izjave medijima ministra saobraćaja Gorana Vesića da su pristigle ponude četiri kompanije, javnost o ovom poslu u međuvremenu ništa drugo nije saznala. I Putevi Srbije su potvrdili da još nema podataka o izboru ponuđača i da će sve biti objavljeno na njihovom sajtu. Zelene stanice se, međutim, više ne pominju ni u rubrici vesti, niti među zapisnicima sa otvaranja javnih nabavki, niti u delu gde je poziv objavljen.

Kako Forbes nezvanično saznaje, očekivalo se da će konkurisati Čardž & Go, Orion eMobiliti, OMR grupa i Spektra iz Novog Sada. Iza prve, kroz 49 odsto suvlasništva se nalazi firma Koefik, u vlasništvu Nenada Kovača, poznatog i pod nadimkom Neša Roming, koji je i stvarni vlasnik 50 odsto Čardž & Go.

Iza druge, Orion telekom, u vlasništvu Slobodana Đinovića, kao stvarni vlasnik eMobilitija se vodi Mile Đinović, a u trećoj grupi su, između ostalih i Britiš motors i „ćerke“ firme Globos osiguranje, Krosroads Adria i LED pej. Britiš motors je u vlasništvu Ostoje Mijailovića, predsednika KK Partizan. Vlasnik Spektre je Živko Zlokolica.

Kako stvari sada stoje, podjednako nezvanično, posao bi mogao da dobije konzorcijum šest velikih domaćih firmi, a među njima su, navodno, Milenijum tim i OMR grupa. Objavljivanje pobednika se očekuje narednih nedelja.

Putevi Srbije traže finansijera koji je spreman da uloži, prema njihovoj proceni, 786 miliona dinara u postavljanje ukupno 16 zelenih stanica. Reč je o odmorištima duž auto-puteva na kojima će biti najmanje po pet, a najviše po 10 punjača za električna vozila.

Da bi se finansijeru isplatilo ulaganje, može u kompleksu da otvori i prateći sadržaj, prodavnice, restorane, ostale usluge, ali maksimalne bruto površine do 100 kvadrata.

„Predmet Javnog poziva je izbor finansijera u cilju realizacije projekta ‘Zelene stanice’, koji podrazumeva finansiranje izrade Idejnog projekta i pratećih sadržaja na postojećim odmorištima i parkiralištima, najmanje pet elektro-punjača sa minimalnom snagom 150 kW po punjaču, sa minimalno dva priključka za istovremeno punjenje, restorana, servisa, prodavnica i drugih objekata za pružanje usluga, bruto razvijene građevinske površine objekta do 100 kvadrata, na državnim putevima IA reda u i Srbiji“, navedeno je u javnom pozivu.

Osim ulaganja u izgradnju pratećih objekata i postavljanje električnih punjača, finansijer će morati da plaća i godišnju naknadu i to u iznosu od 1,2 miliona dinara.

„Iznos najviše godišnje naknade za korišćenje delova putnog zemljišta i drugog zemljišta koje koristi upravljač državnog puta, a koje obveznik naknade koristi za pristup i izgradnju objekta, koja za državni put IA reda godišnje iznosi 1.233.816 dinara. Naknada će se plaćati u 12 jednakih mesečnih rata do 15. u mesecu za prethodni mesec“, navedeno je u konkursu.

Ideja je, dok su planirani nešto kraći konkursni rokovi, bila da do kraja ove godine bude završeno najmanje 80 punjača. Cilj je da putnici za Grčku i Tursku nastave da idu kroz Srbiju, da ne bi zbog manjka punjača skrenuli preko Bugarske.

„Zna se da ima više zainteresovanih strana, ali igrači nisu samo iz oblasti punjača. Ove stanice se grade zbog tranzitnih putnika, one neće pomoći razvoju elektromobilnosti građana u Srbiji. Da ljudi koji putuju za Grčku i Tursku ne zaobilaze Srbiju. Opasnost je izgradnja koridora preko Bugarske“, objasnio je konsultant za e-mobilnost Filip Mitrović.

Dodao je da je EU zakonski regulisala to pitanje i stanice dobro funkcionišu. Glavni evropski proizvođači automobila, prema njgovim rečima, konkurišu kompaniji „Tesla“.

„Uređeno je tako da ‘Tesla’ ima konkurenciju. Ta kompanija ima sistem punjača čak i u Srbiji na dva mesta. Procenjuju da je toliko dovoljno za njihove automobile. Evropski konzorcijum je Ioniti i čine ga BMW, Mercedes, Folksvagen, i KIA. Napravili su zajedničku firmu i dogovorili više od 600 stanica u Evropi. Ti punjači su mahom prešli 150 kilovata, pričaju o jačini od 300 i 400 kilovata. Hoće da dobiju klijente, jer uz automobil nude i druge pogodnosti“, rekao je Mitrović.

Kao primer, Mitrović navodi cenu punjenja. U Sloveniji na Ioniti punjaču kilovat formalno košta 2,2 evra, ali za njihove članove ona nije više od 70 centi. U Srbiji se, međutim, punjenje sada naplaćuje po vremenu na punjaču.

„Tako zakon trenutno reguliše, može da se naplaćuje samo vreme provedeno na punjaču. Procena je, nije pravilo, da minut košta između 60 i 80 dinara. Zavisi od automobila, ali najčešće za 20-tak minuta dobije 200 kilometara dometa. To je kalkulacija. Nikada se ne računa da se puni skroz prazna baterija, najbolje je da se puni kada je između 20 i 80 odsto“, rekao je Mitrović.

Većina baterijskih sistema je, kako je rekao od 50 kilovata, znači da ako se puni na punjaču od 50 kilovata, potreban je sat, a ako je punjač od 150 kilovata, onda 20 minuta.

Dodao je da se baterijski sistemi drugačije ponašaju leti i zimi, leti se pune brže i za isto vreme će dobiti više eneregije.

Kada je reč o građanima Srbije koji koriste električne automoibile, manjina koristi javne punjače.

„Svega pet odsto puni na javnim punjačima. Svi ostali koriste neke druge sisteme, osmišljene prema potrebama klijenata. Svako može da ugradi punjač, on puni četiri do pet sati i to košta 300 do 400 dinara. Ti punjači, sve sa ugradnjom, koštaju oko 1.500 evra. Mogu svuda da se ugrade, jer je to struja do 11 kilovata“, rekao je Mitrović.