Koje zaduživanje kod banaka je najskuplje

Kada zafali novca građani imaju nekoliko mogućnosti da brzo i lako popune rupe zaduživanjem. Što brže i lakše, to je usluga skuplja.

Najjednostavniji način da, kada je već plata potrošena, nađete novac za kupovinu je dozvoljeni minus po tekućem računu.

Jednom godišnje se potpiše ugovor sa bankom i čak i kada nemate više para možete da potrošite još nešto malo preko. To je obično visina jedne plate, ali sve zavisi od banke i od klijenta.

Međutim, kamatna stopa na dozvoljeni minus je najskuplja od svih načina zaduživanja na tržištu.

Kod naših banaka, prema pregledu kamatnih stopa NBS, nominalne kamatne stope na dozvoljeni minus kreću se od 20 do 34 odsto na godišnjem nivou, osim u slučaju jedne banke kod koje je kamatna stopa 9,7 odsto.

Najvišu kamatnu stopu na dozvoljeni minus imala je Eurobanka Direktna 34,2 odsto, RBA banka 34 odsto, a preko 30 odsto kamatu imaju i Adiko (33,4 odsto), Erste (31,3 odsto), Naša AIK banka 31,2 odsto.

Ako upadnete u minus do maksimalno dozvoljenog iznosa i nastavite da trošite, odnosno uđete u nedozvoljeni minus, kamatna stopa na godišnjem nivou može da ode i do 50 odsto.

Kada na sajtu Narodne banke Srbije nađete bilten u kome se objašnjava šta je to dozvoljeni minus, prvi savet koji možete da pročitate je “dozvoljeni minus po tekućem računu koristite samo u krajnjoj nuždi”.

Drugi savet je da, ako se već mora, minus se koristi samo na kraći vremenski period, pošto banke obračunavaju kamatu na iznos i za broj dana u minusu.

Objašnjenje bankara zašto je ulazak u minus tako skupo je da je taj novac uvek na raspolaganju klijentima koji oni mogu a i ne moraju da pozajme, a ta raspoloživost košta.

Prema podacima Udruženja banaka Srbije na kraju septembra ove godine 5,68 miliona korisnika imalo je 8,45 miliona tekućih računa, a iznos dozvoljenog prekoračenja iznosio je oko 360,5 miliona evra, naravno u dinarima.
Od ovog iznosa čak 11,3 odsto je u docnji.

Na kraju savet Narodne banke je da ako duže vremena provodite u minusu pitajte bankara za neki drugi proizvod, na primer gotovinski kredit kojim možete da otplatite minus.

Gotovinski krediti su najbrojniji krediti građanima i na kraju septembra smo po tom osnovu bankama dugovali čak 5,67 milijardi evra.
Od početka godine obim ovih kredita je povećan za 9,5 odsto.

Ako se već mora dugovati, razlog zašto je bolje za keš kredit nego po minusu je dvostruko niža kamatna stopa.

Prema evidenciji Narodne banke prosečna kamatna stopa na dinarske keš kredite, a najveći deo njih se odobrava u dinarima, na novoodobrene kredite u avgustu iznosio je 11,2 odsto.

Najjeftiniji su oni dročnosti do jedne godine u proseku devet odsto, a najskupji od jedne do pet godina-sa prosečnom kamatnom stopom od 12,1 odsto.

Građani mogu da biraju između dve vrste kredita, sa varijabilnom i fiksnom kamatnom stopom.

Krediti sa varijabilnom kamatnom stopom se sastoje iz marže banke i Belibora (međubankarska dinarska kamatna stopa) koji može biti tromesečni ili šestomesečni.

Sa rastom inflacije i povećanjem referentne kamatne stope raste i Belibor.

U prethodnih mesec dana tromesečni Belibor je skočio sa 3,35 na 3,81 odsto, a šestomesečni sa 3,48 na 3,93 odsto.

Krediti sa fiksnom kamatnom stopom se ne menjaju, ali su u startu skuplji.

Prema ponudama na sajtovima najvećih poslovnih banaka nominalne kamatne varijabilne stope kreću se od devet do 12 odsto, a na kredite sa fiksnom kamatnom stopom od 12 odsto pa na više.

Kod skoro svih banaka je niža kamatna stopa na kredit ako primate platu preko te banke, a treba obratiti pažnju i na druge troškove. Neke banke naplaćuju obradu kredita i do 1,8 odsto visine kredita, dok neke druge ne naplaćuju obradu kredita.

Za poređenje je zato korisno gledati efektivnu kamatnu stopu koja agregira sve troškove vezane za odobravanje kredita.