Koji su izazovi dualnog obrazovanja u Srbiji i regionu i koji profili radnika su najtraženiji?

Dualno obrazovanje je oblik stručnog obrazovanja u kom učenici teorijski deo znanja stiču u školi, a praktični deo kod poslodavca kroz rad.

Kako su iz Privredne komore Srbije naveli, dualno obrazovanje u Srbiji najzasupljenije je u sektorima metalske i mašinske industrije (posebno auto industrije), prehrambene, tekstilne, drvne, zatim u sektorima građevinarstva, turizma i ugostiteljstva, trgovine i saobraćaja.

Prema njihovim podacima, najtraženiji profili radnika u Srbiji su bravar-zavarivač, industrijski mehaničar, operater mašinske obrade, ali i trgovci, kuvari i konobari. Kako su dodali, traženi su i tehničari mehatronike, tehničari za kompjutersko upravljanje CNC mašinama, kao i mehaničari motornih vozila.

Kako su rekli, u regionu Zapadnog Balkana, gde postoji potreba za unapređenjem zapošljavanja i produktivnosti radne snage, naročito mladih, WBL može da igra primarnu ulogu u promociji ekonomskog razvoja i socijalne inkluzije.

Viši savetnik za razvoj ljudskog kapitala u Evropskoj fondaciji za obuku (ETF) Stefan Tomas rekao je da je 2015. godine u Evropi doneta deklaracija vezana za učenje kroz rad.

„Tada je dogovoreno da se države članice Evropske unije, države kandidati, socijalni partneri i ostali dogovore o novom skupu rezultata koje treba postići do 2022. godine u učenju kroz rad. Cilj je bio da se učenje kroz rad što više promoviše. Sve zemlje kandidati su prihvatile ove ciljeve“, poručio je on.

Kada se radi o Srbiji, PKS se snažno uključila u ovu akciju, naveo je Tomas i dodao da je bila potrebna i politička volja i solidan pravni okvir da se to realizuje.

„Ovi pravni okviri su sada prisutni u svim zemljama Zapadnog Balkana, a u Srbiji je 2019. godine Narodna Skupština usvojila Zakon o dualnom obrazovanju, što je jedna alternativa formalnom obrazovanju“, rekao je Tomas.

On je ukazao i na neka od pitanja sa kojima su se suočavali prilikom osmišljavanja samog programa dualnog obrazovanja, ali koja su aktuelna i danas.

„Da li obuka u školi u dovoljnoj meri pripremi mlade za rad u kompanijama, to je veliko pitanje. Koliko vremena treba provesti na radnom mestu, a koliko u školi i kakav je odnos između ta dva? Da li je to vreme učenja kroz rad suviše kratko ili dugačko? S vremena na vreme treba ispitati da li to sve dobro funkcioniše i treba biti fleksibilan“, naglasio je on.

Direktor projekta „Znanjem do posla“ Oliver Streit naveo je da postoji veliki potencijal koji nije iskorišten i da dobar deo mladih ljudi ne napreduje u nalaženju posla.

On je istakao da je u sklopu projekta „Znanjem do posla“ obučeno 1.600 mladih ljudi u saradnji sa preko 200 kompanija.

„Kompanije prepoznaju potencijal tih mladih ljudi, ali moramo da ih opremimo potrebnim veštinama“, rekao je Streit.

On je naglasio da pažnja mlade osobe traje od šest do 10 sekundi.

Šta kažu brojke?

Prema podacima PKS, dualnim modelom obrazovanja u Srbiji do sada je obuhvaćeno oko 12.900 učenika u 65 obrazovnih profila, koja pokrivaju sve privredne sektore.

Ovi profili se realizuju u 165 škola, koje sarađuju sa oko 850 kompanija.

Više od 3.000 učenika je već zavrišlo školovanje, od kojih se 50 odsto po završetku svog obrazovanja zaposlili u struci, dok je 25 odsto njih ostalo da radi upravo u kompanijama u kojima je i realizovano učenje kroz rad.