Koji vid zagrevanja stanova i kuća je najisplativiji?

Prema podacima Agencije za energetiku Srbije, za grejanje prosečno izolovanog prostora od 60 kvadratnih metara na 20 stepeni po 16 sati dnevno 180 dana u grejnoj sezoni potrebno je 9.000 kilovat sati energije.

Ono što je problematično za struku jeste to što struja ne bi trebalo da bude korišćena da greje domove jer joj to nije predviđena namena. U ovoj zimskoj sezoni poseban problem je što će upaljene grejalice povećati potrošnju električne energije i to u uslovima energetske krize koja stvara bojazan da neće biti dovoljno dostupne struje na tržištu.

Struja ipak nije u svim slučajevima jeftin izvor zagrevanja domaćinstava već isključivo u kada se TA peći pune u u noćnim satima. Tada, račun u toku šestomesečne grejne sezone iznosi 64.400 dinara.

Međutim, ako se TA peći pale preko dana, onda će ta domaćinstva za plaćanje računa morati da izdvoje znatno veću sumu u iznosu od 88.500 dinara.

Zagrevanje stanova TA pećima u noćnim satima nije najjeftiniji način da domaćinstva budu topla već je to korišćenje prirodnog gasa u te svrhe za koji je porebno platiti 45.500 dinara. Osnovni razlog za to je relativno niska veleprodajna cena gasa koji Javno preduzeće “Srbijagas” kupuje od Rusa, što omogućava da njegova cena bude niska i u maloprodaji.

Međutim, problem je taj što u Srbiji proces gasifikacije nije uzeo maha i “plavim energentom” se zagreva svega oko 300 hiljada domaćinstava.

Na neznatno nižu cenu od grejanja na struju mogu da računaju i građani koji koriste drva, ali samo oni koji ih nabavljaju po ceni od 7.650 dinara po kubnom metru i ako njihova domaćinstva imaju novije peći koštaće 63.000 dinara. Ona domaćinstva pak koja koriste ogrevno drvo po ceni od 10.700 kubnih metara moraće da izdvoje više od 104.000 dinara.

Troškovi grejanja na ugalj će iznositi od 71.900 do 77.700 dinara dok će najveće troškove energije za grejanje imati domaćinstva koja koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, propan butan gas i lož-ulje. Domaćinstva koja koriste pelet moraće da izdvoje oko 96.200 dinara ako se sagoreva u efikasnijim pećima.

Za nabavku energenata ili energije, koja je potrebna za grejanje prosečnog stana tokom cele sezone, ona moraju izdvojiti 155.800 dinara za električnu energiju, 167.000 za propan butan gas, odnosno 188.500 dinara za lož-ulje.

U odnosu na prethodnu godinu najviše su porasle cena uglja Banovići (58 odsto), cene ogrevnog drveta (50 odsto) i peleta (34 odsto).

Cena propan butan gasa je viša za 25 odsto, dok je cena lož-ulja viša za 45 odsto. Najmanje su povećane cene prirodnog gasa za oko osam odsto, dok je grejanje na struju, zavisno od načina grejanja, skuplje za 10 do 15 odsto.

Kada je pak reč o ceni daljinskog grejanja ono se u Srbiji naplaćuje tokom cele godine i primera radi u Beogradu za prosečan stan od 60 kvadratnih metara košta oko 86.000 dinara.

Struka u Srbiji smatra da je nemoguće govoriti o tome šta je najpovoljniji način zagrevanja stanova u situaciji kada niska cena električne energije svim ostalim energentima čini “nelojalnu konkurenciju”.

Činjenica da je cena koštanja struje u našoj zemlji socijalna kategorija nije odraz želje nadležnih da obezbede građanima što nižu cenu već posledica lošeg materijalnog položaja stanovništva koji se ogleda kroz to da su plate u Srbiji među najnižim u Evropi a broj stopa nezaposlenosti među najvišim.

– Teško je preporučiti građanima kako da se greju tokom zimske sezone u uslovima kada se struja koristi za te svrhe, dostupna je i obezbeđuje nisku cenu koštanja. U takvoj situaciji je bespredmetno pričati na tu temu. Ono što je evidentno jeste da je najkomforniji način ostvariv kroz sistem daljinskog grejanja. Manji stan možete da zagrejete sa TA peći noću ali učiniti u većem stanu to nije moguće. Kada imate centralno grejanje, sva vrata u stanu se mogu držati otvorena jer nijedna soba nije hladna. Centralno grejanje ima svojih prednosti nad nekim drugim vidovima zagrevanja domaćinstava. Po meni je u redu da se plaća tokom cele godine jer bi teret na domaćinstvima bio mnogo veći u slučaju da celokupnu sumu moraju da isplate tokom šest meseci umesto 12 kako je sada slučaj – navodi Vuletić.

Na pitanje zbog čega je grejanje na gas najeftinije objašnjava da je razlog niska nabavna cena gasa koja omogućava da takva bude i za potrošače u maloprodaji.