Kolekcionari gramofonskih ploča „kolateralna šteta“ rigoroznih provera

Naime, Uprava carina ima zakonska ovlašćenja da zaustavi slanje svake poštanske pošiljke za koju proceni da je „komercijalni sadržaj“.

Našoj redakciji su se javljali čitaoci koji su želeli da pošalju ploče u inostranstvo kao poklon ali su im se pošiljke koje su uredno platili vraćale na kućnu adresu, sa obrazloženjem da je reč o „komercijalnom sadržaju“.

Čitaoci koji su nam se javili tvrde da nisu trgovci pločama, koji žele da izbegnu plaćanje zakonski predviđenih dažbina, već kolekcionari koji hoće da poklone ploče iz svoje kolekcije prijateljima a neki od njih i da se razmene što je u potpunosti legalno.

U želji da suzbije nelegalnu trgovinu pločama i muzičkim diskovima, nadležni su pokrenuli rigoroznu kontrolu čija su „kolateralna šteta“ građani koji šalju ploče na poklon i kolekcionari.

Sa druge strane, u Upravi carina za Danas kažu da se „ploče i diskovi nesmetano mogu slati u inostranstvo u poštanskim pošiljkama i ne postoji nijedna odluka koja govori suprotno“.

Međutim, ono što carinska služba u saradnji sa Poštom Srbije kontroliše je da li su pošiljke toliko učestale pa bude sumnju da se radi o komercijalnim aktivnostima, a to fizičkim licima propisi ne dozvoljavaju.

Napominjemo da se to odnosi na bilo koju robu kojom pojedinac pokušava da trguje koristeći poštanske pošiljke, a ne samo na ploče i diskove.

– Lako se može razumeti razlika između nekoga ko povremeno pošalje ploču ili disk, ili bilo šta drugo, svojim prijateljima ili rođacima u inostranstvo i onih primera kada pojedinac tokom samo jednog meseca to uradi i do trideset puta. Kada je drugi slučaj u pitanju, jasno je da se radi o komercijalnom sadržaju i u nadležnosti je carinske službe da na takve slučajeve pravovremeno odreaguje – ističu u Upravi carina.

Nadležni u toj instituciji poručuju da neko ko želi da trguje pločama i šalje ih poštom, mora biti registrovan kao pravno lice i sa Poštom treba da zaključi ugovor o slanju takvih pošiljaka.

– Kolekcionari takođe treba da se identifikuju, odnosno da prilože dokumentaciju da su članovi nekog udruženja, to jest pravnog lica, što će objasniti učestalo slanje pošiljaka. Podsećamo da carinska služba raspolaže bazom podataka o pošiljaocima, tako da su informacije o broju poslatih pošiljaka od strane pojedinaca proverive – navode u Upravi carina.

Iz odgovora Uprave carina se jasno vidi da su ovim merama posebno pogođeni kolekcionari koji razmenjuju legalno stečen muzički materijal sa svojim kolegama iz inostranstva.

Drugim rečima, ako ne pripadaju registrovanom udruženju zbog toga što često šalju pošiljke mogu biti potpuno pogrešno ocenjeni kao „trgovci“ te im na taj način pravo na zakonski dozvoljenu razmenu može biti uskraćeno.

Ono što je interesantno je i to da provera pošiljki zbog „komercijalnog sadržaja“ važi samo kada je reč o slanju u inostranstvo.

Kako nam tvrde kolekcionari, ploče i muzički diskovi mogu u malim paketima da se šalju na adrese u Srbiju, odnosno u tom slučaju pošiljaoci ne moraju da sklapaju poseban ugovor sa Poštom.