Koliki je rast BDP-a Srbije u poslednjoj deceniji i da li je to dovoljno za sustizanje EU?

Inflacija pada brže nego što se očekivalo i prema rečima ministra finansija Siniše Malog, u oktobru je 8,5 odsto, mada će Republički zavod za statistiku tek u ponedeljak objaviti zvaničan indeks potrošačkih cena kojim se meri inflacija.

Osim toga, tih 8,5 odsto je među najvećim stopama inflacije u Evropi.

Mali je gostujući na TV Hepi istakao i da je zabeležen privredni rast od 3,5 odsto po fleš proceni RZS za treći kvartal 2023. godine, kao i da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) ove godine imati rast od 2,5 odsto i da će iznositi 69 milijardi evra.

„Veoma visoka stopa rasta. Kriza je nikada veća, veliki broj zemalja EU je u recesiji. Jedina mala Srbija i dalje raste. Ne odustajemo od povećanja plata, povećanja penzija, minimalnih zarada i pune zaposlenosti“, rekao je Mali.

Međunarodni monetarni fond koji je pre nekoliko dana završio misiju povodom revizije stendbaj arnžmana sa Srbijom uz pozitivne ocene saradnje prognozira privredni rast za ovu godinu od dva odsto. Istu ocenu ima i Svetska banka.

Prema jesenjoj proceni Svetske banke, privredni rast Srbije biće ispod proseka šest zemalja Zapadnog Balkana koji će iznositi 2,5 odsto.
I u 2022. godini rast BDP-a Srbije bio je manji od proseka regiona. Iznosio je 2,3 odsto, a prosek Zapadnog Balkana bio je 3,3 odsto.

Iako je u 2021. godini Srbija zabeležila privredni rast od čak 7,5 odsto, nakon pandemijske 2020. godine, ipak je i to bilo ispod proseka regiona od 7,8 odsto.

Tek u toj kriznoj 2020. godini domaća ekonomija je zabeležila znatno bolji, ili najmanje loš rezultat u okruženju i smanjila se svega za 0,9 odsto, naspram prosečnog pada Zapadnog Balkana od tri odsto.

Ako pogledamo unazad, osim 2021. godine u kojoj se ekonomija oporavljala od recesije izazvane pandemijom, jedine dve godine, u poslednjih 10, kada smo imali solidne stope privrednog rasta su 2018. i 2019. godina.

Tada je naš BDP porastao za 4,2 odsto (2019) i 4,4 odsto (2018), što je bilo iznad proseka regiona.

Prema nekim procenama, upravo je četiri do 4,5 odsto, pa čak i pet odsto prema oceni Fiskalnog saveta iz 2019. godine, dugoročni privredni rast koji je potreban Srbiji da bi se približila standardu EU.

Oni su tu ocenili da godišnji privredni rast zemlje u razvoju treba da bude bar dva odsto iznad stope rasta razvijenih zemalja kako bi ih ekonomski sustizali.

U odnosu na zemlje Centralne i Istočne Evrope trebalo bi da rastemo svake godine brže za oko jednog procentnog poena.

Na nedavno održanoj 10. BIZIT konferenciji Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta je istakao da bismo počeli da dostižemo životni standard pre svega zemalja u Istočnoj Evropi, pa onda i u evrozoni, važan dugoročni rast.

„Važno je da imamo dugoročne stope privrednog rasta od četiri ili preko četiri odsto, i to ne u jednoj godini, nego u dužem nizu od nekoliko godina ili decenija. Ali, ključne su i institucije, odnosno one moraju da budu jake i da omoguće vladavinu prava, kao i kvalitet obrazovanja i javne uprave, i to je najveći izazov u Srbiji“, poručio je Altiparmakov.

Ako pogledamo još unazad, videćemo da je u 2017. godini privredni rast iznosio 2,1 odsto, a u 2016. 3,3 odsto. U 2015. je bio svega 1,8 odsto, dok je 2014. privreda bila u recesiji i smanjila se za 1,6 odsto.

Dakle u poslednjih 10 pa i više godina samo u tri smo imali veću stopu rasta od četiri odsto.

Prosečna stopa privrednog rasta u poslednjih 10 godina iznosila je manje od tri odsto, tačnije, oko 2,7 odsto otprilike slično koliko i globalna godišnja stopa rasta u periodu 2013-2022. godini.

Petar Đukić, profesor na TMF ističe da se ove godine može očekivati rast od 1,9 do 2,5 odsto, ali „da je to za nas malo“.

„Mi od 2000. do 2022. godine imamo tek nešto malo veći privedni rast od globalnog proseka. Od 2012. do 2022. imamo privredni rast manji od svetskog proseka. Ministar finansija se poziva na to da imamo veću stopu rasta BDP-a od zemalja EU, ali njihov BDP je na daleko višem nivou. Ako uzmemo u obzir gde smo ekonomski bili 1980-ih, recimo da možemo biti nezadovoljni gde smo sada u odnosu na to gde smo nekada bili“, napominje Đukić.

Ukoliko ove godine BDP Srbije zaista dostigne 69 milijardi evra koliko je najvio ministar finansija, to će značiti da je BDP u odnosu na kraj 2012. godine udvostručen, pošto je tada iznosio 33,7 milijardi evra.

Međutim, inflacija u periodu 2013. do 2023. godine iznosila je skoro 65 odsto.