privatna arhivaNa pitanje koliki je dug države prema poljoprivrednicima na ime subvencija i podsticaja i da li je tačan podatak da je reč o 250 miliona evra, u Skupštini Srbije vodile su se polemike prethodnih dana a ministarka poljoprivrede opovrgavala je da uopšte ima duga.
Ipak, zvanično niko ne može da potvrdi o kojoj sumi je reč jer nema zvanične evidencije o toku državnog novca, a na ovu činjecu ukazao je i državni revizor misleći na Uprvu za agrarna plaćanja
Činjenica da subvencije kasne a da su po nekim osnovama dugovanja države u poljoprivredi na ime podsticaja zakasnela i po dve godine, nije nešto novo, kaže profesor poljoprivrede dr Miladin Šervalić.
„To koliko para država duguje poljoprivrednicima niko ne zna. Ne postoji sistem evidencije, koji može eksterno da se kontroliše kako od strane podnosilaca zahteva za isplatu podsticaja i subvencija, tako i od svih drugih zaitereosvanih lica. To je i jedna od zamerki državnog revizora, koja je upućena ministarstvu poljoprivrede a na konto Uprave za agrarna plaćanja. Znam samo da se svake godine, što je i razumljivo, četvrti kvartal isplate premija za mleko prebacije za narednu godinu, jer fizički ne može da se obračuna“, objašnjava profesor dr Miladin Šervalić.
Kako kaže, proteklih godina svedoci smo da je bilo stalnog prenošenja obaveza iz prethodnih godina u narednu godinu i van sektora mlekarstva, a pogotovo je to značajna suma kada se radi o povraćaju sredstava za nabavku mehanizacije.
„Čak u pojeidnim godinama, kao na primer u prošloj, u 2021. gdini uopšte nije raspisan poziv za podnošenje zahteva za nabavku mehanizacije, nego raspisan u januaru 2022. godine pa su na teret budžeta za tu godinu isplaćeni i podsticaji za nehanizaciju nabavljenu 2021. godine, što ukazuje na to da je nemoguće vršiti analizu pojeidnih budžetskih stavki koje su u nadležnosti Uprave za agrrna plaćanja“, navodi primer dr Šervalić.
To da se u naisplativijoj privrednoj grani kakva je poljoprivreda ne zna tok državnog novca i ne zna dug države prema gazdinstvima, ukazuje da agrar nije prioritet i da nema strategije. Da je drugačije, uvažavala bi se činjenica da veliki broj poljoprivrednika preživljava u ovom teškim vremenima iako je njihov doprinos prehrambenoj sigurnosti zemlje nemerljiv, smatraju agragni stručnjaci.
„Ako i ove godine, uz dobro popunjenu državnu kasu, Ministarstvo poljoprivrede prenese stare isplate, onda se mnogim gazdinstvima ne piše dobro. Novi budžet u novoj godini pokreće i novu proceduru. Isplate preko Trezora i Uprave za agrarna plaćanja moguće je obaviti u idućoj godini kada se usvoji krovna uredba, a ako se želi uneti nove mere ili da se stare izmene, potrebno je menjati i zakon u kome su regulisani podsticaji. Kada se ovome doda i, pre deset godina najavljena, elektronska prijava za podsticaje, a ta novina se očekuje u februaru, onda je jasno da i dugovi neće biti isplaćeni pre marta iduće godine“, smatra agrarni analitičar i novinar Čedomir Keco.
Proteklih dana, kako je iz Ministarstva poljoprivrede obećano, ipak su ubrzane isplate premija proizvođačima mleka, ali sa kašnjenjem od tri meseca i 21 dan i to bez zaterznih kamata. Da su toliko kasnile plate za zaposlene u ovom ministarstvu i Upravi za agrarna plaćanja, smatraju sagovornici Danasa, bolje bi razumeli muku poljoprivrednika i zašto treba poštovati rokove.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
