Koliko će EPS i Srbijagas koštati budžet Srbije: Trošak premašio sva očekivanja

Praktično sav trošak energetske krize za budžet potiče od EPS-a i Srbijagasa, dok EMS i Transportgas beleže dobit.

Nakon dobiti EPS-a u 2020. godini od 110 miliona evra, od trećeg tromesečja 2021. godine usledilo je pogoršanje poslovanja koje je dovelo do gubitka u toj godini od 127 miliona i u prvih devet meseci ove godine čak 678 miliona evra.

Razlozi posrtanja EPS-a već su dobro poznati, nedostatak kvalitetnog uglja, loša hidrologija usled suše i ekstremno visoke cene struje u uvozu.

Obaveze Elektroprivrede Srbije u prvih devet meseci ove godine, kako se navodi u analizi MAT-a, dostigle su čak 3,7 milijarde evra (porasle su za 12 odsto), a kumulirani gubitak je dostigao 2,6 milijarde evra (povećan je za 22 odsto). Za toliko je smanjen i kapital preduzeća u ovoj godini.

Poslovni prihodi kompanije imaju stabilnu putanju rasta, sa 2,4 milijarde evra u 2020. godini na 2,7 milijardi u 2021. i 2,2 milijarde evra od januara do oktobra ove godine.

Međutim, poslovni rashodi su eksplodirali sa 2,2 milijarde u 2020. godini na 2,7 milijardi evra za devet meseci ove godine.

„Strukturni problemi EPS-a su eskalirali 2021-2020, o čemu direktno ukazuje analiza EBIT-a (dobit iz poslovanja) i EBITDA (razlika poslovnih prihoda i rashoda uvećana za amortizaciju).

U periodu 2021-2022. godine EBIT i EBITDA se nalaze u negativnoj zoni: u 2021. je EBIT pao sa 191 miliona evra na minus 93 miliona evra, da bi za prvih devet meseci dostigao negativan saldo od čak 513 miliona evra.

Dug EPS-a je samo u 2022. povećan za 50 odsto i posle tri kvartala 2022. premašio je 1,5 milijardu evra. Da se poslovanje EPS-a sve više finansira iz pozajmljenih izvora pokazuje rast koeficijenta zaduženosti koji je povećan sa 15 na 19.

Uvoz električne energije je skoro isključivo finansiran zaduživanjem, a nelikvidnost se prevazilazila dodatnim zaduživanjem i uzimanjem kredita za likvidnost, navode autori analize.

Uobičajeni prosečni godišnji troškovi materijala, goriva i energije EPS-a su sve do poslednjeg kvartala 2021. godine bili oko jedne milijarde evra. Usled smanjenja proizvodnje električne energije u poslednjem kvartalu prošle i devet meseci ove godine, EPS je morao da nadoknadi uvozom po rekordno visokim tržišnim cenama u tom periodu.

Za uvoz struje u poslednjem kvartalu 2021. plaćeno je 290 miliona evra, a u 2022. do oktobra 740 miliona evra.
Troškovi nabavke električne energije su prosečno godišnje u 2019. i 2020. iznosili oko 165 miliona evra.

Istovremeno, kupljenu električnu energiju EPS je prodavao po četiri, pet puta manjoj ceni na domaćem tržištu, kažu u MAT-u.
Tokom šest meseci grejne sezone 2021/2022 EPS je bio na gubitku oko 470 miliona evra po osnovu razlike u nabavnoj i prodajnoj ceni struje.
„Ukoliko bi EPS u poslednjem kvartalu uvezao 1.100 gigavatsati po prosečnoj ceni za prva tri kvartala 2022. od 232 evra za megavatsat i istu količinu prodao po prosečnoj ceni od 70 evra po megavatsatu bio bi na gubitku oko 200 miliona evra“, procenjuju autori ove analize.

Poskupljenje struje trebalo bi da poveća prihode EPS-a za 350 do 400 miliona evra što otprilike odgovara procenjenim gubicima ove kompanije u grejnoj sezoni 2022/2023.

Prodaja gasa ispod nabavne cene koštala je budžet u 2021. i 2022. godini oko 500 miliona evra ili jedan odsto BDP-a.

Komparativna analiza pokazuje da su evropske zemlje prošle bolje, udari gasne krize na njihove budžete su se kretali od 0,5 do jedan odsto BDP-a.
„Budžetski trošak je mogao biti manji da se zaštiti potrošača od rasta berzanskih cena pristupilo selektivno, odnosno materijalno ugroženim domaćinstvima ili posebno pogođenim sektorima privrede, a na kraju su ceh platili svi građani“, navodi se u ovoj analizi.

Snažni berzanski skokovi cene gasa započeli su u poslednjem tromesečju 2021. godine kada je cena skočila na 1.000 evra za 1.000 kubnih metara, a napovoljni trendovi su nastavljeni tokom 2022.

Novonastale okolnosti uključujući i novi ugovor sa Gaspromom o dugoročnom snabdevanju jasno ukazuju da će se za iste dogovorene količine (2,2 milijarde kubnih metara) nabavna cena gasa povećati za 50 odsto.
Prethodna cena gasa Gasproma od oko 240 evra za 1.000 kubika korigovana je naftnom formulom (rastom cena nafte i derivata), tako da dobijamo novu cenu od oko 350 evra za hiljadu kubika.

Međutim, ovo nije dovoljno da zadovolji naše potrebe za gasom. Prema analizi, kalkulacija pokazuje da je potrebno obezbediti još najmanje 600 miliona kubika gasa godišnje iz alternativnih izvora i to po berzanskim cenama od oko 1.000 evra za hiljadu kubika.

„Ukupno ćemo gas plaćati po ceni od oko 500 evra za hiljadu kubika, odnosno dvostruko skuplje u odnosu na period pre gasne krize“.

Ukupne obaveze Srbijagasa su krajem 2021. porasle za 72 odsto i dostigle 1,3 milijarde evra.
Neto dug je u 2021. godini udvostručen na 712 miliona evra, a više od polovine su kratkoročni krediti bez državne garancije.

Glavni razlog je to što je u grejnoj sezoni 2021/2022 nabavljen gas u vrednosti 1,09 milijardi evra, a prodat za 604 miliona.
Tih 486 miliona evra razlike je direktan budžetski trošak.

„Pod pretpostavkom istih nabavnih cena gasa kao i u poslednjem kvartalu 2021. za nabavku gasa u 2022. biće potrebno 1,4 milijarde evra, dok bi prihod od prodaje bio dvostruko niži – 720 miliona evra. Budžetski trošak rasta cene gasa u celoj 2022. godini iznosio bi 557 miliona evra“, zaključuju autori analize poslovanja energetskih kompanija.