Foto: Pixabay/Geralt„Gledaćemo da poskupljenje struje ne ide više od 10 odsto“, poručio je prekjuče predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nekoliko sati nakon što je ministarka energetike Zorana Mihajlović rekla da analiza Fiskalnog saveta prema kojoj struja mora da poskupi 15-20 odsto pokazuje pravo stanje u EPS-u.
Za sada vlasti drže inflaciju pod kakvom takvom kontrolom ograničavanjem cena osnovnih životnih namirnica i energije, doduše za sada samo struje i gasa, dok cene drveta, uglja i peleta divljaju.
Prema rečima ekonomiste Ivana Nikolića, u indeksu potrošačkih cena kojim se meri inflacija, struja učestvuje sa 5,05 odsto.
„To znači da poskupljenje struje za domaćinstva od 10 odsto utiče na rast inflacije sa oko 0,5 odsto“, objašnjava on.
To je direktan uticaj na inflaciju, a postoji i indirektan, prema njegovim rečima, kada se koristi prilika da se cene povećaju više nego što bi trebalo.
Najavu da će cena struje za građane biti povećana do 10 odsto nije iznenađenje za Željka Markovića, stručnjaka za energetiku iz konsultanske kuće Dilojt.
„To nije dovoljno da se nadoknade svi troškovi proizvodnje EPS-a, ali je jedan od ciljeva i socijalna politika. To se odnosi na domaćinstva, ali za privredu očekujem da će biti veće poskupljenje, videćemo koliko. Moja procena je da bi cena za privredu mogla biti povećana sa 75 evra po megavatsatu na oko 95 do 100 evra po megavatsatu“, napominje Marković dodajući da bi to moglo smanjiti gubitke EPS-a u narednoj zimskoj sezoni.
Prema njegovim rečima, EPS već sprovodi neke mere da jeftinije prođe na zimu, i da je u junu određenu količinu struje kupio unapred po nižim cenama nego što su već sada.
U izveštaju Fiskalnog saveta navodi se da bi poskupljenje struje za 15-20 odsto značilo veće prihode EPS-a za 350 do 400 miliona evra, što bi obezbedilo da ne bude gubitaka sledeće godine, s obzirom da je za 2022. već kasno.
U prošloj zimskoj sezoni EPS je već napravio gubitke od pola milijarde evra, najviše na razlici u ceni između one po kojoj je uvozio i po kojoj je prodavao struju.
U izveštaju Saveta se navodi da proizvodnja kilovatsata struje EPS košta 4,7 dinara, a stanovništvu ga prodaje za 3,6 dinara. Jedino što je držalo EPS u životu je prodaja struje privredi po oko 40 odsto višoj ceni, mada je i ona krajem prošle godine zamrznuta.
Prema zakonu, poskupljenje struje može nastupiti najranije mesec dana nakon što Agencija za energetiku da saglasnost EPS-u na povećanje cene.
Dakle pre jeseni poskupljenje se neće desiti.
Koliko je povećanje cene struje i nije toliko važno, koliko da njega mora da prati transformacija ovog preduzeća, smatra Milorad Filipović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
„Može poskupljenje da bude i manje od 10 odsto sve dok ima para. Ali na kraju to mora neko da plati. Pitanje je da li će to platiti potrošači struje kroz cenu, a svi smo potrošači ili država iz budžeta, a to znači poreski obveznici, pošto država svojih para nema. Ja mislim da je bolje povećanje cena u više koraka, ali tako da više uvažava troškove proizvodnje. Ali nikakvo povećanje cene neće spasiti EPS ako se ne transformiše u efikasno preduzeće koje stvara vrednost, a ne gubitke. To je kao šupalj lonac, koliko god vode da sipate ona će oteći. Tako i ako povećamo cene za 50 odsto, već sutra će EPS početi da stvara nove gubitke, ako se ne postavi stručno rukovodstvo i ne transformiše kompanija, a to nije posao od jednog dana“, napominje Filipović dodajući da je ta kompanija dugo zanemarivana, godinama nisu otkriveni novi kopovi, dešavale se katastrofe kao kada je izgoreo nov bager…
Međutim, niska cena struje ima za posledicu ne samo gubitke EPS-a koje će eventualno pokriti poreski obveznici, već i utiče na strukturu potrošnje.
Marković ukazuje da već veliki broj ljudi koji se grejao na pelet, a koji je veoma poskupeo, planira da se greje na struju na zimu.
„Mora da se ispravlja paritet cena jer će EPS biti pod još većim opterećenjem. On može da se dotira iz budžeta, ali godinu, dve, a šta posle kada nestane para. Socijalna politika bi trebalo da se vodi na drugi način“, smatra Marković.
I Filipović ističe da je struja najplemenitiji oblik energije i da je korišćenje za grejanje čisto rasipanje najdragocenijeg resursa.
„Ako je socijalna politika da ne dižete cenu struje i tako privučete korisnike koji su se do sada grejali na gas, naftu, drva onda sistem ide ka pucanju. A time štitite i onog što greje svojih 20 kvadrata i nema izbora, ali i onog što greje bazen na Dedinju“, ističe on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
