Budžetski bankomat ponovo radi: Koliko novca je vlast za četiri godine podelila starima, mladima i ostalima?

Od pandemije 2020. godine ovaj pojam se premetnuo u nešto malo drugačije. Države su počele da sipaju novac iz budžeta građanima i privredi kako bi pregurali zatvaranja zbog širenja pandemije virusa.

Većina zemalja, koje su to radile, već krajem 2020. godine napustile su deljenje novca šakom i kapom kao instrument ekonomske politike, ali ne i Srbija.

U novembru će penzioneri dobiti po 20.000 dinara, a krajem godine i korisnici socijalne pomoći po 10.000 dinara. Pre toga su po 10.000 dinara dobili mladi do 16 godina. Ako se vratimo unazad, videćemo da su razne grupe stanovništva u čak 15 navrata za četiri godine dobijala neki novac iz budžeta.

Računica pokazuje da je na taj način država iz budžeta podelila više od 2,2 milijarde evra ili 3,7 odsto BDP-a iz 2022. godine.

Od samog početka u javnosti, uglavnoj stručnoj, pošto je šira javnost obično oduševljena kada dobija novac, na prvi pogled, bez razloga, javio se skepticizam prema ovim merama. Prvo, njihov ekonomski efekat je upitan, a drugo, deluje da je deljenje novca često bilo u službi predizborne kampanje.

Tako je prvo i najveće od tih davanja bilo čuvenih 100 evra za svakog punoletnog građanina za koji je iz budžeta isplaćeno oko 610 miliona evra.

Ova antikrizna mera u vreme korone najavljena je tokom aprila 2020. godine, a sa isplatom je započeto 25. maja. Koincidencija je da su parlamentarni izbori održani 21. juna, taman dve, tri nedelje nakon okončanja isplate „Vučićevih 100 evra“.

Pre toga, u aprilu je podeljeno penzionerima po 4.000 dinara, a onda su najstariji sugrađani dobili još po 5.000 dinara u decembru iste godine. Ukupno je u 2020. godini građanima podeljeno oko 730 miliona evra. Te godine doduše, država je u velikoj meri pomagala i privredi i preduzetnicima i posebno određenim grupama poslova kao što su ugostiteljski koje pandemija praktično zaustavila.

Naredne godine pandemija je popustila, ali ne i državna davanja. U maju je svim ponoletnim građanima isplaćeno po 30 evra, a odmah je zakazana i druga rata od 30 evra za novembar. U decembru je tome dodato još po 20 evra.

U međuvremenu, u junu su nezaposleni dobili po 60 evra, a svi koji su se vakcinisali i prijavili dobili su po 3.000 dinara. U septembru penzionerima stiže još jedna vanredna pomoć od 50 evra.

Tokom 2021. godine dato je stanovništvu oko 600 miliona evra iz budžeta.

U 2022. godini je nastavljeno sa ovom politikom, pa su mladi, od 16. do 29. godina dobili dva puta, u januaru i junu, po 100 evra, pa onda u decembru još po 5.000 dinara.

Početkom godine, u februaru, penzionerima je isplaćena pomoć po 20.000 dinara. Ove mere koštale su budžet 535 miliona dinara.

Dolazimo do 2023. godine i država i dalje nastavlja da isplaćuje pomoć.

Glavna tema u septembru je bila kako se prijaviti za 10.000 dinara pomoći deci do 16 godina.

Onda se krenulo ubrzano sa obećanjima, pored vanrednih povišica plata u zdravstvu i penzija, penzionerima je obećano po 20.000 dinara krajem novembra, a onda i još 10.000 korisnicima socijalne pomoći. Takođe, ovoj grupi će biti umanjeni računi za struju za 1.000 dinara do kraja grejne sezone.

Ne računajući račune za struju, iz budžeta će i ove godine biti isplaćeno građanima oko 390 miliona evra.

Parlamentarni i lokalni izbori su raspisani za 17. decembar ove godine.

Od prvih 100 evra ekonomisti upozoravaju da neselektivna davanja puno koštaju, a ne daju takav efekat kao kada bi novac bio isplaćen ciljano onima kojima je potreban. Drugim rečima, sa manje bi se moglo uraditi više.
Posebno zato što je sve vreme budžet u deficitu, odnosno ovaj novac je deljen iz zaduživanja na koja se plaća kamata.

Analiza Fiskalnog saveta je pokazala da je tih 100 evra po punoletnom stanovniku, odnosno 610 miliona evra doprinelo ubrzanju rasta BDP-a 2020. godine sa 0,2 procentna poena, ali i povećanju javnog duga od 1,3 procentna poena BDP-a, a da se tek 10 odsto potrošnje ovog novca vratilo u budžet kroz poreze.

Njihova ocena efekta davanja po 60 evra svim punoletnim građanima plus 50 evra penzionerima u 2021. je da je to doprinelo rastu BDP-a sa 0,15 procentnih poena, dok je javni dug povećalo za 0,9 procentnih poena BDP-a.

Mihailo Gajić, ekonomista Libeka, ističe da je u početku država želela da merama anulira efekte pandemije i rasta cena hrane i da podstakne potrošnju. Međutim, on ocenjuje da je efekat na rast BDP prilično slab.

„Povećanje državne potrošnje na malu otvorenu privredu ima mali efekat. Mnogo veći je efekat na uvoz nego na potrošnju domaće robe. Drugim rečima nama ostaje javni dug, a podsticaji idu nemačkim i italijanskim firmama“, napominje Gajić.

On ističe da se država okrenula tim neselektivnim davanjima jer ima slabu administraciju, ali i zbog političkih motiva.

„Mi imamo podizanje političke popularnosti davanjima iz budžeta pred svake izbore. To je i jedan od razloga zašto se nije išlo na ciljane mere pomoći onima kojima je pomoć bila najpotrebnija. Prosto radi se o kupovini političke podrške među raznim grupama stanovništva“, navodi Gajić dodajući da je više od dve milijarde evra u nekoliko talasa doprinelo rastu potrošnje koja je opet potpirivala inflaciju i jedan je od faktora zašto je kod nas viša inflacija nego u evrozoni.

I Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, smatra da je „svima jasno da se radi o predizbornoj kupovini glasova“.

„Budžet služi kao bankomat. Ranije se pred izbore obećavalo, a sada se daje direktno iz budžeta. A sada je budžetska rezerva najbolji bankomat. U budžetu su opredeljena namenski sredstva i moraju da se opravdaju. Sredstva u budžetskoj rezervi ne podležu toj proceduri“, primećuje Dugalić.

On se osvrnuo i na pozitivnu ocenu MMF-a sprovođenja stend-baj aranžmana.

„Nekada su pregovori s njima bili mučni. Sada im je važno samo da im se vrate pare. Na primer, pre 20 godina su insistirali da se privatizuje Dunav osiguranje, a sada se to ni ne pominje“, napominje Dugalić.