Koliko košta da Srbija blješti?

Apsolutni rekorder je Beograd, koji je budžet za prazničnu dekoraciju povećao tri i po puta u odnosu na 2015, pa je za tu namenu ove godine izdvojeno oko 195,4 miliona dinara sa PDV-om. Nišlije imaju svečano osvetljenje koje je koštalo isto tri i po puta više nego prošlogodišnje, dok je Novi Sad prema informacijama iz medija planirao duplo veću sumu novca u odnosu na pre godinu dana. Istovremeno, pojedini manji gradovi se ugledaju na centre pa je tako JKP Rasina iz Brusa, koji ima 16.317 stanovnika, odlučila da plati ukupno oko šest miliona dinara u poslednje dve godine za „nabavku i ugradnju dekorativne rasvete“. Komentarišući ove podatke, ekonomista Ljubomir Madžar kaže za Danas da ne razume zbog čega se „naši zvaničnici razbacuju novcem“.

– Posebno ne razumem zašto je ta rasveta u Beogradu instalirana dva meseca pre Nove godine i mesec i po pre katoličkog Božića. To je pitanje za njih, a nama koji smo izvan struktura vlasti ostaje samo da se čudimo i da prevrćemo očima u tom čudu – kaže Madžar.

Prošle godine za novogodišnju dekoraciju Beograd je platio ukupno 57,03 miliona dinara sa PDV-om firmi „Keep Light“ – prvo je izdvojena suma od 33,09 miliona (jun 2015), a potom od 23,9 miliona (novembar 2015). Praznično osvetljenje uključeno je krajem novembra, a gradski menadžer i tada predsednik Komisije za organizaciju Nove godine Goran Vesić rekao je tom prilikom da će u 2016. za istu namenu biti izdvojeno 20 miliona dinara.

Za jelke 40.000 evra

Od pomenute cifre se odustalo pa je ove godine JKP „Javno osvetljenje“ Beograd dodelilo posao ukrašavanja grada istoj firmi, ali za skoro 190,6 miliona sa PDV-om (prvo je u maju zaključen ugovor vrednosti 46,7 miliona sa PDV-om, a potom je u septembru donet ugovor od 143,9 miliona). Ugovor veće vrednost nije dostupan trenutno na sajtu JKP „Javno osvetljenje“, u kome su nam objasnili da je druga nabavka bila predviđena rebalansom. Pored ovih suma, Beograd je platio i 4,8 miliona za „novogodišnje jelke sa dekoracijom“. Odgovor na pitanje zbog čega je izdvajanje za svečano ukrašavanje prestonice povećano i da li je suma za 2016. velika, juče nismo mogli da dobijemo od Gorana Vesića.

Gradonačelnik Siniša Mali rekao je prethodno da rasveta nije trošak, već investicija koja treba da privuče turiste. Ljubomir Madžar pak smatra da „turisti nisu noćne leptirice da se skupljaju na tu svetlost“.

– Ne znam odakle vlasti to saznanje da takvo osvetljenje privlači turiste. Ostaje da se to pitanje postavi vlasti da to malo detaljnije objasni nama koji ne razumemo – dodaje Madžar.

Aleksandar Seničić, direktor Nacionalnog udruženja turističkih agencija JUTA, kaže za Danas da ne veruje da postoji veza između rasvete i turističkih poseta, ali i dodaje da će broj turista u Beogradu tokom novogodišnjih praznika porasti 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

– Ove godine očekuje se oko 50.000 stranaca. Postoji veće interesovanje za Beograd i tu nema dileme. Ali Beograd je „city break“ destinacija u kojoj stranci borave najduže tri dana. Zanimljiv je mladim ljudima, koji traže relativno jeftinu ponudu, dobar provod i da mogu da vide nešto od kulturno-istorijskih sadržaja, tako je Muzej istorije Jugoslavije najpopularniji i među gostima iz regiona i među onima koji dolaze iz Azije – kaže Seničić, objašnjavajući da ozbiljna statistika o turističkim posetama ne postoji jer je dosta smeštajnih kapaciteta u polusivoj zoni, dok agencije i hoteli često podatke o posetama popunjavaju paušalno.

Niš dao četiri puta više

Pored Beograda i Niš je povećao budžet za novogodišnje ukrašavanje. U 2015. grad nije kupovao nove ukrase, pa je sve koštalo oko tri miliona dok je ove godine izdvojeno nešto više od 11 miliona dinara, preneli su mediji pre nekoliko dana. Portparolka „Parking servisa“ Jelena Nešić objasnila je da taj iznos pokriva „nabavku novih ukrasa i reparaciju postojećih, nabavku pratećih elemenata i montažu novogodišnje dekoracije“.

Novosađani su 2015. godinu ispratili sa „svetiljkama za novogodišnje jelke“ vrednim 5,6 miliona dinara, koliko je iznosila javna nabavka Zavoda za izgradnju grada. U novembru ove godine, pomenuta gradska institucija ušla je u proces likvidacije zbog čega je tender za „svečano novogodišnje osvetljenje“ odlagan šest puta, a poslednji rok za odluku bio je juče. U Zavodu nismo mogli da dobijemo nikoga ko bi nam rekao kakav je epilog dobila nabavka rasvete. Ipak, novosadski mediji početkom decembra tvrdili su da je Zavod za izgradnju grada za ovu namenu izdvojio deset miliona dinara.

Mali gradovi puno troše

Pored velikih gradova, „široke ruke“ bila su i manja mesta. Tako JKP „Rasina“ iz Brusa dve godine zaredom izdvaja oko tri miliona dinara za dekorativnu rasvetu. Ove javne nabavke nisu postavljenje na sajtu preduzeća, već ih je moguće pronaći na portalu Ekapija. Direktor Rasine Ivan Jeličić kaže za Danas da izdvojena suma nije velika.

– S obzirom na to da su neki gradovi plaćali po deset, 12 miliona, mi mislimo da to nije velika suma – kaže Jeličić. Na konstataciju da je Brus manje mesto, direktor Rasine odgovora da veličina grada nije bitna.

– Ne znam da li ste videli kako sad Brus izgleda sa tom rasvetom. U pitanju je zadnja reč tehnike, na tenderu je izabrana firma koja radi ukrašavanje Beograda, Beča, Niša, možda najozbiljnije preduzeće koje se time bavi kod nas – dodaje Jeličić, a firma koju pominje je „Keep Light“.

Među manjim mestima, a velikim trošadžijama izdvaja se i Užice, s tim da u ovom gradu plaćaju privatnoj firmi da „postavi i održava svetleće elemente“ – u 2015. Direkcija za izgradnju izdvojila je za ovu namenu 3,9 miliona dinara, a ove godine nešto manje – 2,3 miliona sa PDV-om. Kada je Blic o trošku za postavljanje svetiljki za ovu godinu pisao, Nikola Maksimović, direktor užičke Direkcije za izgradnju, imao je komentar: „Tako se pokazalo na tenderu. Ove godine troškove ćemo svesti na najmanju moguću meru.“

Neće da budu „građani drugog reda“

Praksu da se privatnoj firmi plaća montaža ukrasa ove godine primenilo je i Smederevo, koje je platilo dva miliona dinara za ovu namenu. Uz to grad je ove godine odlučio da izdvoji i 10,1 milion dinara sa PDV-om za nabavku opreme za svečano osvetljenje preduzeću „Keep Light“. Nakon što je pokrenuta peticija protiv trošenja tolikog novca na dekoraciju, gradonačelnica Jasna Avramović rekla je „Ne znam zašto bi Smederevci bili građani drugog reda“.

– To me je fasciniralo, ta netrpeljivost prema svemu što je bolje i lepše. Prvo, kad neko hoće da pokrene nešto, onda treba da zna celu priču, raspita se o detaljima. Evo o čemu je reč: mi ćemo sada, po prvi put, grad ukrasiti u mnogo širem potesu, jer nije Smederevo samo trg, i glavne ulice – dodala je Avramovićeva.

Ostali gradovi za koje je bilo moguće naći podatke o novogodišnjem ukrašavanju opredeljuju između jednog i dva miliona za ovu namenu. Kraljevo je izdvojilo milion dinara, Požarevac 2,1 miliona, Jagodina 819.000. Da novogodišnja dekoracija može da košta i manje, pokazuju primeri nekoliko mesta u Srbiji. Kragujevac i Subotica, četvrti i peti grad po veličini u državi, ove godine izdvojili su 1,5 miliona odnosno 715.200 (sa PDV-om), dok se Vranje svelo na pola miliona. 

I „Nikola Tesla“ ukrašen

Strance koje dolaze u Srbiju na aerodromu „Nikola Tesla“ sačekaće dekoracija vredna 1,4 miliona dinara koliko je izdvojio za unutrašnju i spoljnu dekoraciju aerodroma. Unutrašnje ukrašavanje dobilo je preduzeće Gardenia Decoration za 729.327 dinara (bez PDV-a), a spoljnu StarsLtd za 649.925 dinara (bez PDV-a).