Koliko košta jedno nošenje svakog komada garderobe?

On u tabeli navodi 200 artikala – osim donjeg veša i čarapa, i pedantno navodi cenu koju je platio za svaki od njih, kao i koliko mnogo puta ga je nosio. On u svom računaru svake večeri ažurira tabelu da bi utvrdio da li su komadi njegove odeće bili vredni kupovine ili ne.

Kada je Velč to počeo da radi pre 12 godina, odlučivši da ne gleda šta je najjeftinije u radnjama, nego da izračunava odnos cene i trajanja svakog komada odeće, mnogi su mislili da je „uvrnut“. Ali inflacija je uticala da se sve više kupaca okreće njegovom načinu razmišljanja kojeg je Velč iz Erde, u državi Juta, predstavio prošlog meseca na sastanku svoje kompanije.

I prodavci uzimaju u obzir ovaj način razmišljanja i menjaju marketinšku strategiju.

„Old Navy“ firme GAP nudi kupcima puni povraćaj novca za školske uniforme kupljene za predstojeću školsku godinu ako uniforma ne izdrži godinu dana.

Prodavci kao što su „Kohl’s“ i onlajn prodavac košulja „Untuckit“ nedavno su obnovili svoje marketinške kampanje, posebno za jesen, da bi se fokusirali na izdržljivost i svestranost.

„American Eeagle“ reklamira „dugovečnost vaših najomiljenijih farmerki“ od recikliranog pamuka i poliestera.

Računica pokazuje da bi klasični džemper od 200 dolara mogao biti bolja investicija ako se planira da se nosi svake nedelje, nego sada hit roze haljina koja se kupuje za 40 dolara, a može se nositi samo jednom mesečno.

„Cena jednog nošenja je način na koji razmišljaju oni koji imaju posla s posledicama inflacije“, rekla je Kristi Rejmond, glavna direktorka marketinga firme „Kohl“. „Da li će ovaj predmet trajati? Da li će zaista biti svestran? Na primer: može li moje dete da ovo nosi u školi na više načina?“ – ilustruje ona razmišljanje o tome.

Neki kupci takođe žele da budu ekološki savesni kupujući odeću koja ne završi na deponiji pošto bude nošena nekoliko puta.

Ipak, kalkulacija koliko košta jedno nošenje može imati smisla samo za one potrošače koji sebi mogu priuštiti da daju prednost kvalitetu i svestranosti, a ne ceni.

Nil Sonders, generalni direktor „GlobalData Retaila“, napominje da će kupci s manjim budžetom gledati na cenu i možda ih neće biti briga koliko će trajati nešto što izgleda dobro.

Zaista, dobavljači „brze mode“ i dalje dobro prolaze suočeni sa inflacijom.

Kineski trgovac e-trgovinom „Temu“, poznat po velikim popustima, nastavio je svoj meteorski uspon u SAD, dodajući skoro 10 miliona novih korisnika dnevno od početka godine, kaže kompanija za tržište GVS. U međuvremenu, „Shein“, „brza moda“ ultra-niske cene, osnovana u Kini, povećala je svoje dnevne korisnike sa 3,1 miliona na 4,9 miliona prošle godine, prema GVS-u.

Ali sve je veća reakcija na jeftine stvari.

Roan Dojsker, osnivač i izvršni direktor „Stilitics“, maloprodajne tehnološke firme koja daje predloge za personalizovani stil, opremanje i pakete za 150 trgovaca na internetu, rekao je da je počeo da uočava taj trend prošle sezone. On je primetio da je prosečna vrednost porudžbina u porastu, posebno za praznične haljine, a da kupci kupuju po manje artikala. Kupci su takođe provodili više vremena razgledajući virtuelne manekene koji prikazuju različite načine nošenja istog predmeta.

„Kupci su pažljiviji pri svakoj kupovini i spremni da troše samo ako dobiju vrednost, a to više ne znači samo jeftino“, rekao je Dojsker. „Došlo je do prezasićenosti kupovinom gomile stvari“, smatra on.

Po kompaniji za istraživanje tržišta „Circana’s Retail Tracking Service“, više cene po jednoj prodaji nadmašuju niže cene u poslednjih 12 meseci. Ženske haljine po ceni od 200 dolara i više rasle su oko dva puta brže od haljina koje su koštale manje od 50 dolara. Prodaja muških farmerki koje su koštale manje od 30 dolara je opala, dok su brendovi s višim cenama pokrenuli rast. Prodaja ženskih farmerki po ceni od 150 dolara i više porasla je za sedam odsto. I dok je tržište ženskih sporstkih pantalona opalo za 20 odsto, prodaja tih pantalona po ceni između 125 i 150 dolara porasla je 19 pdsto, po „Circani“.

Sonders napominje da „cena i kvalitet nisu uvek povezani“. Ustvari, neki prodavci možda koriste bilo koji izgovor da prodaju skuplju robu. Takođe treba uzeti u obzir pravovremenost modnog predmeta. Kupci mogu razmišljati o dugovečnosti kada traže kaput, ali ne i kada kupuju suknju ili top.

„Ljudi vole da se osveže ili se menjaju ukus“, rekao je on.

A proračuni cene po jednom nošenju ne uzimaju u obzir to koliko neko dobije ili izgubi težine, dodao je Sonders.

Velč je rekao da se njegova garderoba sastoji uglavnom od crne, sive i plave boje i predmeta koji mogu da se nose u nekoliko godišnjih doba. Veća inflacija mu je pomogla da bolje odvoji svoje potrebe od želja.

„Postavljam sebi teže pitanje: ‘Da li mi je ovo apsolutno potrebno?’ i pogledam svoju tabelu da vidim koliko šortseva već imam“.

Velč je primetio da su njegova svečana odeća i odela, zajedno s košuljama, među predmetima koji su najviše rangirani po ceni po jednom nošenju. Za svoje venčanje 2018. odabrao je odelo boje uglja koje je kupio za 480 dolara u „Bonobosu“. Nosio ga je 44 puta, što znači da je cena po jednom nošenju 10,91 dolar. Smatra da to nije loše, ali u idealnom slučaju voli da ta cena bude svega pola dolara po jednom nošenju, kao što je sa sportskim šortsem kojeg je kupio u „Outdoor Voices-u“ za 20 dolara i nosio 434 puta, piše u njegovoj tabeli koju je objavio.

Frima „Kohl’s“ kaže da njene marketinške kampanje pokazuju različite načine na koje se stvari mogu nositi. Na primer, na Instagram nalogu kombinuje belu majicu i teksas košulje na razne načine, uključujući za plažu i elegantniji pristup s minđušama. „Untuckitova“ jesenja kampanja „Napravljeno za sledeće putovanje“ fokusira se na različite načine na koje kupci mogu da nose košulju ili jaknu – i za kancelariju i za večernji izlazak.

Što se Velča tiče, rekao je da se njegova supruga sada drži podalje od „brze mode“ i fokusira se na kvalitet, iako ne prihvata njegove tabele. I oduševljen je što uspevaju da i njihove male kćerke uklope u novu matematiku, tim više jer mlađa nosi ono što je starija izgustirala.