Koliko košta mesto na polici u marketu

Primera radi, samo za „ulaznicu“, za ulistavanje kako to kažu, a zapravo da bi u cenovnik ubacili jedan artikal, trgovine naplaćuju od 50.000 do 300.000 dinara godišnje. Iznos se uvećava ukoliko fabrika ima proizvod u više različitih pakovanja, jer svaki od njih ima drugu cenu, koja se takođe „ulistava“. Posebno se naplaćuje i mesto na policama, a tu cena zavisi od površine i pozicije. Svoju vrednost ima i ako trgovina proizvod ponudi na „ostrvu“, posebno izdvojenom prostoru koji košta, zavisno od lanca, od 1.000 do 2.000 evra, a slična je cena i za takozvanu „paletnu poziciju“, postavljenu ispred kase.

– Posebna priča su akcije, u kojima smo obavezni da učestvujemo, a one podrazumevaju da mimo ugovorene cene, dodatnih troškova i odobrenog rabata, spustimo cenu za još pet do deset odsto. Pritom, u većim lancima obično se za proizvode na akciji spusti i trgovačka marža, ali u manjim sistemima popust se svede samo na sniženje koje je morao da da proizvođač – kaže za Danas direktor jedne fabrike.

Spisak stavki „za reketiranje“ ne završava se time, jer trgovci naplaćuju u proseku 50.000 dinara kada proizvod oglase u štampanom rifletu ili nekoj drugoj publikaciji trgovine. Obično je to dodatni pritisak na robu koja će se tog meseca naći na akciji, a cena je jednokratna i važi samo za period na koji se odnosi sniženje.

Na sve to, kada se ugovor sklopi i počnu da šalju fakture, trgovac će zatražiti i da se dodatno spusti cena za jedan do dva odsto ako robu plaća na vreme.

– Iako je uredbom ograničen rok plaćanja na 60 dana od momenta uspostavljanja fakture, u praksi su retki lanci koji to poštuju. Obaveze obično izmiruju za 75 do 90 dana, a ako je reč o manjim trgovinama, proizvođači su spremni da sačekaju i do 120 dana. To probijanje roka je prećutno, jer trgovci znaju da fabrike imaju pravo da ih tuže odmah po isteku dva meseca, ali da to neće učiniti jer će time zatvoriti svoj put do tržišta – kaže naš izvor i dodaje da iako se od proizvođača očekuju tolika ulaganja u prodajni lanac, niko im iz trgovina ne garantuje dobar plasman niti snosi deo rizika ukoliko tržište ne prihvati dobro neki proizvod.

Rabat

– U nekim lancima postoji cenovnik za robu koju će pustiti u prodaju, a nakon prvih šest meseci vrše analizu i obaveštavaju proizvođača da li će je zadržati i pod kojim uslovima. Pritom, nije dostupan podatak koliko su u tom periodu prodali, niti je moguće meriti promet u odnosu na konkurente. Ali, ako prodavci tvrde da je u jednom kvartalu prodato više nego što je bilansirano, to po pravilu znači da će tražiti veći rabat – objašnjava sagovornik Danasa.