Lako je doći do para, ali i skupo: Koliko koštaju keš krediti u Srbiji, a koliko u okruženju?

Visoka inflacija prethodne dve, tri godine udarila je na standard građana i da bi dopunili budžet ljudi se okreću zajmovima koje je najlakše dobiti-keš kreditima.

Prema kreditnom izveštaju Udruženja banaka Srbije na kraju februara, građani su dugovali bankama po osnovu gotovinskih kredita skoro šest milijardi evra.

Istovremeno su stambeni krediti stigli do 5,6 milijardi evra.

U poslednjih godinu dana iznos keš kredita povećan je za 5,8 odsto, dok su stambeni povećani za pet odsto, ali ako uzmemo u obzir rast cena nekretnina može se zaključiti da je zapravo broj odobrenih kredita za kupovinu stanova čak i smanjen.

Istovremeno sa rastom inflacije, centralne banke, kako Narodna banka tako i većina ostalih svetskih centralnih banaka povećavali su ključne kamatne stope koje su e onda prelivale na kamatne stope na kredite.

U Srbiji u poslednje dve godine cena keš kredita povećana je skoro za 50 odsto. Naime, prema podacima Narodne banke Srbije, prosečna kamatna stopa na keš kredit u dinarima u januaru iznosila je 13,05 odsto. Pozajmljivanje novca od banaka po osnovu ovih kredita nikada nije bilo preterano povoljno, ali se pre dve godine kamatna stopa u proseku kretala oko 8,6 do devet odsto.

Ipak, poslednjih nekoliko meseci, kako pada inflacija, a Narodna banka prestala da povećava kamatnu stopu, tako je zaustavljen rast cnea keš kredita, pa se čak i smanjuje sa visokih skoro 15 odsto u proseku u maju prošle godine.

Zanimljivo je da je prosečna kamtna topa na keš kredite indeksirane u evrima svega 3,5 odsto, ali obim novodobrenih gotovinskih zajmova u evrima se meri u promilima.

Nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić, pojašnjava za Danas da broj keš kredita raste jer postoji potreba građana za gotovinom.

„To je uvek dopuna postojećeg budžeta, i oni su se kod nas uvek kretali oko 45 odsto ukupnog plasmana banaka“, kaže Vasić.

On kaže da do nagle potražnje za keš kreditima dolazi u određenim periodima godine i to obično budu iznosi od par stotina hiljada dinara.

„Ljudi se zadužuju u septembru pred novu školsku godinu, nakon Nove godine pred slave, ili za zimski raspust i zimovanje. Takođe i u aprilu, maju i junu kada na red stiže letovanje. Sve to povećava volumen keš kredita“, predočava Vasić.

Ipak, govoreći o prognozama kada bi kamate mogle početi da padaju kada je reč o kreditima u evrima, Vasić podvlači da to zavisi od Evropske centralne banke, ali da bi se moglo očekivati da će biti u bližem periodu.

„Po najavama ECB to bi moglo da se desi u junu ili julu, pa bi se uzročno-posledično moglo osetiti i na domaće stanovništvo koje ima stambene kredite već krajem ili početkom sledeće godine. Ipak, sve zavisi od inflacije, koja se sada smiruje. Zato bismo verovatno u toku 2025. mogli očekivati smanjenje kamatne stope“, priča Danasov sagovornik.

Ipak, govoreći o dinarskim keš kreditima, naš sagovornik kaže da će pad kamatne stope na njih zavisiti od Narodne banke Srbije.

“Za sada je dobro što treći put uzastopno ne podiže referentnu kamatnu stopu, što znači da bi sledeći talas bio spuštanje. Kada će to biti ne možemo znati, ali se prati više signala uključujući i signal Evropske centralne banke zbog inflacije tamo. To ima veze jer sve što se tamo dešava pre ili kasnije se prelije i kod nas. Stoga će Narodna banka u skladu sa raznim parametrima menjati referentnu kamatnu stopu, što će uticati na cenu dinarskih kredita“, zaključuje on.

To su proseci i statistika, ali ako pogledamo ponude najvećih banaka u Srbiji, kamatne stope na dinarske keš kredite kreću se od 13 pa do 17 odsto. Naravno, ima i manjih banaka koje pokušavaju da osvoje veći kolač na tržištu, pa se mogu naći ponude kredita od 10 odsto pa naviše.

Građani, posebno oni manje vični finansijama, prilikom odabira kredita imaju nekoliko stvari o kojima treba da vode računa.

Prvo, u svim bankama jeftiniji su krediti ukoliko u toj banci imate otvoren račun preko kog primate platu ili penziju. Razlike u kamatnim stopama su i po dva procentna poena, a razlike su i u pratećim troškovima. Na kraju otplatnog perioda, a kod nas se uglavnom uzimaju krediti sa rokom dužim od pet godina, ta razlika se meri hiljadama, pa i desetinama hiljada dinara.

Upravo prateći troškovi, kao što su naknada za obradu kredita koja se naplaćuje jednokratno, ali u procentu od 0,5 do čak dva odsto iznosa kredita. Ima i banaka koje ne naplaćuju trošak obrade kredita, ali onda naplaćuju mesečno održavanje kredita ili premije osiguranja od nezaposlenosti itd. U svakom slučaju banke su se potrudile da sav rizik prebace na klijenta.

Zato, da bi se uporedila prava cena koja se plaća kod podizanja zajma, treba gledati efektivnu kamatnu stopu (EKS). U njoj su pored nominalne kamtne stope (NKS) sadržani i svi ostali troškovi.

Kod nas je teže naći keš kredit sa efektivnom kamatnom stopom ispod 15 odsto, posebno u velikim bankama.

Takođe, dilema nastaje i kod odabira da li uzeti keš kredit sa fiksnom ili promenljivom kamatnom stopom. Fiksna kamatna stopa obezbeđuje istu ratu tokom celog otplatnog perioda. Međutim, stručnjaci očekuju do kraja ove, a sigurno sledeće godine da Evropska centralna banka, a onda i Narodna banka Srbije, krenu sa smanjenjme referentnih kamatnih stopa.

Ovo znači da će i promenljivi deo kamatne stope krenuti da se smanjuje, pa je onda pričično upitno da li se sada isplati uzeti fksnu kamatu, ako se očekuje pad kamatnih stopa u narednom periodu.

Poslednjih godina banke se utrkuju da klijentima što je više olakšaju i automatizuju dobijanje kredita, ali naravno da to i naplate. Onlajn keš krediti su u ponudi skoro svih banaka, ali su po pravilu skuplji od standardnih kredita, a osim toga i maksimalni iznos koji se odobrava je manji.

Na kraju, Srbija je po mnogim parametrima skuplja od okruženja, pa ni visina kamatnih stopa nije izuzetak.

U zemljama regiona, kamatne stope na keš kredite su uglavnom jednocifrene. Pretragom internet prezentacija banaka koje rade regionu i u Srbiji može se videti da su kamatne stope dvostruko veće. Doduše, Hrvatska se nalazi u zoni evra, a Crna Gora takođe koristi evro kao valutu. Kediti u evrima su po pravilu jeftiniji od onih u lokalnim valutama, a li to ne menja na činjenici da prosečan Hrvat može da uzme keš kredit sa efektivnom kamatnom stopom od šest do sedam odsto, a da u Srbiji one idu preko 15 odsto.

U Crnoj Gori su od osam do devet odsto, a u BiH koja ima konvertibilnu marku sa fiksnim kursom prema evru, efektivne kamatne stope su od šest do sedam odsto u najvećim bankama.

I Bugarska koja ima, kao i BiH, dvizni odbor, odnosno fikni kurs leva prema evru, ima znatno niže kamatne stope nego Srbija. Efektivne kamatne stope na keš kredite u levima se kreću od šest do sedam odsto godišnje.

Jedina uteha su nam Mađari. U skladu sa najvećom inflacijom u Evropi, naši severni susedi imaju i ogromne kamatne stope na kredite u forintama. Efektivne kamatne stope idu od 13 pa do 20 odsto godišnje.