foto: Stefana Savić U jednom danu država je donela odluku da hleb „sava“ poskupi za 3,5 dinara, ali i da cene mesa u prodavnici više ne budu ograničene.
To će uticati na potrošače, ali ne mnogo, smatraju sagovornici Danasa, jer „sava“ će se kao najjeftiniji hleb na tržištu svakako prodavati, dok će kupci birati da kupuju meso kom cena nije bila ograničena.
Hleb „sava“ će tako ubuduće koštati 57 dinara umesto 53,5 dinara, dok će maksimalna proizvođačka cena biti 48,88 dinara. Uredba kojom je ovo odlučeno važiće do kraja juna ove godine.
“Do poskupljenja je došlo jer je od Nove godine poskupeo gas, poskupela je struja, kvasac 100 odsto, a imali smo poslednjih meseci povećanje plata, jer nemate sada prodavačicu koja zarađuje ispod 60.000 do 70.000 dinara i taj skok plata od 70 do 100 odsto u zavisnosti od mesta na kojima rade je doprineo poskupljenju hleba”, objašnjava Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije.
Ovom cenom, 3,5 dinara skupljim „sava“ hlebom, smatra on, svi mogu da budu zadovoljni, jer u pekarskoj industriji su uspeli da povećaju plate, ali i da cenu hleba ostave najjeftinijom u okruženju. Pralica kaže da ispod 120 do 130 vekna hleba ne može nigde da se nađe, a da je kod nas cena duplo niža.
Možda najbolji pokazatelj stvarne kupovne moći jeste podatak Unije pekara da se „sava“ sada prodaje više nego pre. Pralica kaže da mu je proizvodnja i prodaja od letos otišla za 30 odsto, ali i da to nije kraj.
“Smanjena je proizvodnja nekih drugih vrsta hleba, ali je povećana proizvodnja „save“ i to za nekih 30 odsto u odnosu na raniji period. Sada kada krenu prolećni poljoprivredni radovi očekujemo da će dodatnih 12 odsto biti povećana proizvodnja hleba”, kaže Pralica.
I dok je Uredbom povećala cenu hleba, država je, s druge strane, posle godinu dana ukinula Uredbu kojom su bile ograničene cene svinjskog buta bez kostiju, svinjske plećke, svinjskog vrata sa kostima i svinjske krmenadle sa kostima, ali i celog pileta.
Maksimalna maloprodajna cena za svinjski but bez kostiju bila je do sada 750,20 dinara po kilogramu, svinjska plećka bez kostiju 738,10 dinara, svinjski vrat sa kostima 689,70 dinara po kilogramu, dok krmenadla sa kostima nije smela da u prodavnicama bude skuplja od 659,45 dinara po kilogramu.
Maloprodajna cena svežeg pilećeg trupa nije smela da prelazi 319 dinara po kilogramu.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže da je Vlada ovim godinu dana štitila potrošače, da je to bio period socijalne politike koji je ostavio posledice po proizvodnju, preradu i trgovini i da sada pokušava da to malo ispravi.
Cene će na svetskom nivou, smatra on, rasti i dalje, a visoki troškovi ulaganja, cene energenata i kapitala uticali su i uticaće i dalje na rast cena hrane.
“Ograničenje cena mesa odnosilo se na klaničnu industriju i zbog marži na trgovačke lance, indirektno se odražavalo i na cenu finalnog proizvoda. Ako zamrznete cenu na nekom nivou kod nekoliko kategorija mesa vi ste tako toj klaničnoj industriji dali pravo da obara cenu žive svinje, piletine. S obzirom na to da je ograničenje trajalo godinu dana, sigurno je da će oni na koje je to uticalo da ispipaju puls potrošača i krenu u poskupljenja”, napominje Prostran.
To, smatra on, nije dobar potez, jer se narod istrošio za praznike, ali i snabdeo se mesom, tako da će najveća kočnica biće potrošač, koji će bežati od one vrste mesa koja je bila pod kontrolom.
“Ako imate but, plećku, kare, kojima je cena bila ograničena potrošači neće to kupovati, nego će kupiti rebro, glavu, uši, noge, ono što je najjeftinije. To je potrošačka logika”, ističe Prostran.
On očekuje u prvom naletu da će doći do rasta cene, ali da to neće imati veliki efekat na dohodak tih koji cenu budu dizali.
“Biće pokušaja da se cena poveća za nekih 10 odsto, ali da neće imati ko da plati”, kaže Prostran.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
