Foto: M.P.Prema podacima Uprave za poljoprivredno zemljište, Srbija raspolaže sa pola miliona hektara državnog poljoprivrednog zemljišta. Procena je da je pod pašnjacima oko 90.000 hektara, koji su vraćeni selima na upravljanje, dok sa nešto više od 400.000 hektara upravlja država i to najčešće preko zakupa.
Na godišnjem nivou ukupni prihodi države, od republike, preko pokrajine, do lokalnih samouprava, po osnovu izdavanja poljoprivrednog zemljišta su 5 milijardi dinara. Ovo je izjavio direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Branko Lakić na nedavnoj konferenciji pod nazivom „Kako se troši budžetski novac u poljoprivredi“. On je potvrdio da se manje ulaže u poljoprivredno zemljište u odnosu na to koliko ono prihoduje.
-Uprava za poljoprivredno zemljište manje novca izdvaja iz budžeta za mere zaštite i uređenja poljoprivrednog zemljišta od iznosa koji se ostvaruje od zakupa zemljišta, a uzrok tome je zastareo Zakon o zakupu poljoprivrednog zemljišta iz 2006. godine po kome se do skora nije znalo šta je precizno u vlasništvu države – objasnio je disproporciju između većeg priliva novca od zakupa zemlje u odnosu na ono što se vraća u njeno održavanje direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Branko Lakić, uz napomenu da se ipak ulaže u brojne druge projekte u poljoprivredi.
Trošenje novca od zakupa poljoprivrednog zemljišta predmet je oprečnih stavova. U Ekološkom centru “Stanište” iz Vršca, koje godinama analizira ulaganje u poljoprivredno zemljište, smatraju da se iz godine u godinu sve manje novca troši na zaštitu i uređenje poljoprivredne zemlje i da se time ovaj neprocenjivi resurs degradira.
-Iako od zemljišta republički budžet godinama prihoduje slične iznose, a to je između 1,7 i 2,5 milijardi dinara godišnje, sve manje novca se planira, još manje troši na zaštitu i uređenje zemljišta, a sve više ide u druge svrhe. Možemo slobodno reći da u poslednjih sedam godina 160 miliona evra nije završilo u poljoprivredi, odnosno toliko iznosi razlika između ostvarenih prihoda od zakupa i onoga što je zvanično potrošeno prema programima zaštite i uređenja zemljišta – objašnjava Dejan Maksimović, istraživač EC “Stanište” iz Vršca.
Kako objašnjava, trend sve manjeg ulaganja u poljoprivredno zemljište primetan je od 2016. godine kada je počela primena izmenjenog Zakona o budžetskom sistemu.
-Republičke vlasti odmah su iskoristile priliku koju su izmenama Zakona o budžetskom sistemu dobile, jer je on omogućio da prihodi od naknada više nisu namenski i da se mogu koristiti u bilo koju drugu svrhu. Tako smo došlo dotle da je u prošloj, 2020. godini bilo i planirano i potrošeno najmanje do sada. Ostvareni su prihodi od zakupa zemlje u iznosu od 1,7 milijardi dinara. Planirano je da se za uređenje zemljišta potroši 235 miliona a na kraju je potrošeno samo 156 miliona dinara. Smatramo da je na delu sistematsko zanemarivanje i odsustvo ulaganja u poljoprivredno zemljište – objašnjava Maksimović.
Novac od zakupa zemljišta raspoređuje se u iznosu od 40 odsto u državnu kasu, dok 60 odsto ostaje jedinicama lokalne samouprave ali samo na teritoriji centralne Srbije. Na području Vojvodine, gde je poljoprivredna proizvodnja najrazvijenija a zakupi zemlje atsronomski, prihod se deli na tri dela, pa pored republičke i opštinske kase, deo ide i u pokrajinski budžet, što u EC “Stanište” smatraju non-sensom koji treba što pre izmeniti.
-Iako se između 86 i 90 odsto prihoda republičkog budžeta od zakupa i promene namene zemljišta prikupi u Vojvodini, program koji donosi Vlada Srbije sprovodi se na teritoriji Republike Srbije, osim na teritoriji autonomnih pokrajina. Tako da zakupci iz Vojvodine manjim delom finansiraju uređenje zemljišta u centralnoj Srbiji, a većim delom druge potrebe republičkog budžeta, ali ne mogu da koriste republička sredstva, što je poražavajuće. Zato se zalažemo za izmenu Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koja bi omogućila racionalniju raspodelu novca od zakupa, sa iznosima 10 odsto republici, 50 odsto pokrajini i 40 odsto lokalnoj samoupravi za zakupce u Vojvodini – pojašnjava Dejan Maksimović i ističe da je teško ući u trag nenamenskom trošenju novca.
Iako ih zakon obavezuje, većina opština ne objavljuje izveštaje o utrošku budžeta ostvarenog zakupom poljoprivrednog zemljišta, pa je teško steći pravi uvid o tome gde završava novac namenjen poljoprivredi. Tako od 45 opština u Vojvodini, samo njih 17 je dostavilo ove izveštaje na zahtev EC “Stanište”, zbog čega je ovaj centar zatražio od Uprave za poljoprivredno zeljište da uvede obavezu da te izveštaje objavljuje na svojoj internet stranici, kao što objavljuje godišnje Programe zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta.
-Sva je prilika da se nenamensko trošenje novca za poljoprivredu nastavilo i ove godine. Država je planirala da potroši malo više od 334 miliona dinara. Ako prihodi budu slični kao što su bili poslednjih godina, očekujemo da će se, iz republičkog budžeta, najmanje novih 1,5 milijardi dinara od zakupa zemljišta potrošiti u druge svrhe – kaže istraživač Dejan Maksimović.
5,6 milijardi dinara nenamenski potrošeno u Vojvodini
Samo na području Vojvodine, prema podacima EC “Stanište”, u periodu od 2015. do 2020. godine je na području 45 opština nenamenski potrošeno od naknada za zakup poljoprivrednog zemljišta 5,6 milijardi dinara, odnosno, toliko iznosi razlika između prihoda i rashoda. Za šest godina u Pančevu je nenamenski potrošeno 558 miliona dinara, Plandištu 566 miliona, Somboru 545, Vrbasu 476 miliona a u Zrenjaninu 280 miliona dinara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
