Kina je dramatično povećala upotrebu juana za kupovinu ruskih roba tokom prošle godine, pri čemu su skoro sve njene kupovine nafte i gasa bile u kineskoj valuti umesto u dolarima, prenosi magazin “Nedelja”, Nacionalnog naftnog komiteta Srbije pozivajući se agenciju Rojters.
Kineski uvoz glavnih roba od svog severnog suseda iznosio je 88,3 milijarde dolara u 2022., što je 52 odsto više u odnosu na 2021 godinu.
Više od polovine kineskog uvoza nafte iz Rusije u prošloj godini od 1,73 miliona barela dnevno (mbd) bile su pošiljke morskim putem. Oni uključuju ESPO mešavinu koja se ukrcava iz ruskih luka na Dalekom istoku i Ural koji se ukrcava iz ruskih evropskih luka.
U prvom tromesečju 2023. Rusija je zamenila Saudijsku Arabiju kao najveći dobavljač u Kini, s količinama poraslim za trećinu na rekordnih 2,05 mbd, vrednih 13,7 milijardi dolara tokom kvartala.
Odvojeno, kineska vodeća državna naftna kompanija CNPC kupuje oko 800.000 bd ESPO mešavine od Rosnjefta preko naftovoda Istočni Sibir-Tihi okean u okviru međuvladinih ugovora, uključujući zajmove od procenjenih 50 milijardi dolara i avanse Moskvi.
CNPC je isporuke u potpunosti plaćao u juanima od sredine 2022. godine.
Kina je prešla na plaćanje u juanima za uvoz gasa putem gasovoda Snaga Sibira koji je počeo sa radom krajem 2019. Uvoz je prošle godine iznosio 16 milijardi kubnih metara (bcm), vredan skoro četiri milijarde dolara, a količina bi 2025. trebalo da dostigne 38 bcm 2025.
Kina je prošle godine zasebno uvezla 6,5 miliona tona ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) u vrednosti od 6,7 milijardi dolara, koji se plaća u dolarima jer proizvod nije pod sankcijama.
Osim toga, očekuje se novo snabdevanje gasom sa ruskog dalekoistočnog ostrva Sahalin u iznosu od 10 bcm u 2026. godini.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.