Država se zadužuje kao da niko nikada neće morati da vraća: Koliko nas stvarno koštaju Vučićevi projekti?

Javni dug Srbije 1. jula dostigao je rekordnih 4.469,4 milijarde dinara ili 38,2 milijarde evra, zvanični su, doduše preliminarni podaci Uprave za javni dug Ministarstva finansija, piše Radar.

Za samo dva poslednja meseca državni dug uvećan je za skoro dve milijarde evra, jer je poslednjeg dana aprila iznosio 36,3 milijarde evra. Pre 12 godina, kada je u julu formirana prva vlada SNS-a i SPS-a premijera Ivice Dačića, država je dugovala 15,47 milijardi evra, tako da je u međuvremenu dug uvećan skoro dva i po puta, tačnije za 146,9 procenata.

To znači da je, prema zvaničnim podacima Uprave za javni dug i Ministarstva finansija, javni dug države rastao mnogo brže od bruto domaćeg proizvoda, koji je u poslednjih 12 godina nominalno povećan 106 odsto, sa 33,7 na 69,5 milijardi evra. Sporije od obaveza države rasle su i prosečne plate, koje su u međuvremenu povećane 131 odsto, a još više za njim kaskaju prosečne penzije, koje su za 12 godina nominalno povećane 98,6 odsto. Drugim rečima, obaveze po osnovu novih kredita, koje je država ugovorila, rastu mnogo brže od standarda zaposlenih i penzionera, koji će te nagomilane dugove jednog dana, kad-tad, morati i da vrate.

Za 12 godina javni dug po zaposlenom udvostručen, sa manje od 8.300 na više od 16.600 evra

Uprkos svim računovodstvenim i knjigovodstvenim marifetlucima kojima aktuelna vlast često pribegava u nastojanju da neprijatnu temu nezadrživog rasta javnog duga nekako gurne pod tepih, ne može se poreći činjenica da je trenutno dug neuporedivo veći nego u vreme, za koje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i ministar finansija Siniša Mali, i doskorašnja premijerka, sada predsednica parlamenta Ana Brnabić, kao i većina ostalih visokih zvaničnika uporno tvrde da je zemlja bila na ivici provalije, na rubu bankrota.

Iako aktuelna vlast u prvi plan ističe činjenicu da je za njenog vakta javni dug smanjen sa 53 na 47,6 odsto BDP-a i da je otvoreno pola miliona novih radnih mesta, dok je za vreme bivše bez posla ostalo 400.000 ljudi, računica Radara pokazuje da su u leto 2012, po osnovu državnih dugova, obaveze svakog od oko 1,8 miliona zaposlenih bile nešto manje od 8.300 evra, a danas svako od 2,3 miliona formalno zaposlenih duguje duplo više, oko 16.600 evra.

Ako se, pak, dug države rasporedi na sve punoletne građane, onda je on u eri naprednjaka i socijalista rastao još brže, jer je u međuvremenu i broj stanovnika u Srbiji, prema rezultatima poslednjeg popisa, smanjen sa skoro 7,2 na 6,64 miliona. Zbog toga je svaki punoletni građanin po osnovu zaduživanja države 2012. dugovao nešto manje od 2.150 evra, a sada duguje skoro tri puta više ili oko 5.750 evra.

Trošak kamata ove godine za 52 odsto veći nego 2020.

Poseban problem je što troškovi otplate javnog duga, odnosno kamata na uzete kredite, poslednjih godina rastu kao kvasac. O tome Vučić, Mali i drugi zvaničnici ćute kao zaliveni. S razlogom. Samo u prva četiri meseca ove godine po tom osnovu srpski budžet olakšan je za 76,2 milijarde dinara ili više od 650 miliona evra. Toliko je, naime, iz državne kase plaćeno poveriocima i to ne za otplatu glavnice, već samo za dospele kamate na ranije pozajmice države.

Poređenja radi, u prva četiri meseca prošle godine trošak za kamate bio je mnogo niži, oko 515 miliona evra, pretprošle 480 miliona, a pre tri godine manji od 428 miliona evra. Za samo tri godine, dakle, trošak za kamate na javni dug povećan je za više od 220 miliona evra ili 52 odsto. I to nije ništa u poređenju sa procenom da će na kraju ove godine ukupan trošak za kamate dostići rekordnih 1,56 milijardi evra i biće za čak 74 odsto veći nego pre samo dve godine, kada je ta stavka u budžetu bila oko 890 miliona evra (105,4 milijarde dinara).

To je logična posledica rasta kamatnih stopa na svetskom i domaćem finansijskom tržištu, ali i nivoa javnog duga, koji je za samo tri i po godine, od kraja 2020. do 1. jula ove godine povećan čak 11,5 milijardi, sa 26,7 na 38,2 milijarde evra. Da bi se lakše shvatile razmere tog ubrzanog zaduživanja valja podsetiti da je punih pet godina, od 2004. do 2009. i svetske finansijske krize, ukupan javni dug Srbije bio manji od 10 milijardi evra.

Bivša vlast je nizom pogrešnih odluka dozvolila da dug za relativno kratko vreme, od kraja 2008. do sredine 2012. poraste sa 8,8 na 15,5 milijardi evra. Verovatno bi ga povećala i više da nije izgubila izbore u maju 2012, a tom porazu je dobrim delom i sama kumovala, lošom ekonomskom politikom u jeku svetske finansijske krize.

No, tamo gde je stala bivša, nastavila je aktuelna vlast, koja je od tada dug povećala za čak 22,7 milijardi evra. S obzirom da je, počev od 2013. do aprila ove godine, nešto manje od toga, oko 17,5 milijardi evra (2.055,6 milijardi dinara) usmerila iz budžeta u kapitalne investicije – autoputeve, pruge i druge infrastrukturne projekte – moglo bi se zaključiti da je lavovski deo od skoro 80 odsto tih javnih investicija „balkanski tigar“ finansirao novim zaduženjima.

Istine radi, to je mnogo bolje od onoga što je od 2008. do 2012. radila vlada Mirka Cvetkovića, koja je javni dug povećala za skoro sedam milijardi, a u kapitalne investicije iz budžeta usmerila manje od milijardu i po evra. Mnogi, a među njima i predstavnici aktuelne vlasti, kao da su u međuvremenu zaboravili da su u toj Cvetkovićevoj vladi ministri bili i Ivica Dačić, Mlađan Dinkić, Jovan Krkobabić, Rasim Ljajić, Milutin Mrkonjić, Verica Kalanović i Žarko Obradović, kasnije ministri i koalicioni partneri SNS-a i SPS-a u prvoj, Dačićevoj vladi, formiranoj u leto 2012.

Srbiju ovih dana zapljuskuje novi talas zaduživanja

Predsedniku Vučiću i ministru Malom u tvrdnjama da će u okviru projekta „Skok u budućnost – Srbija 2027“ i priprema za specijalizovanu izložbu Ekspo 2027 biti uloženo 18 milijardi evra, od skora su se pridružili i premijer Miloš Vučević i ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović. Ako i ubuduće, kao do sada, četiri petine infrastrukturnih projekata bude finansirala novim zaduživanjem, vlast bi javni dug za tri i po godine mogla da pogura na 52 milijarde evra i da na pleća svakog punoletnog građanina natovari obavezu od 7.890 evra, a svakom zaposlenom od čak 23.600 evra.

Da je takav scenario moguć ukazuju i poslednji raspoloživi podaci, koji nedvosmisleno ukazuju da se pojedini troškovi značajno ubrzavaju. U prva četiri meseca iz budžeta Srbije za finansiranje Ekspa isplaćene su 2,4 milijarde dinara, od čega 1,8 milijardi samo u aprilu, saznaje Radar. Slično je i sa nacionalnim stadionom, za koji je do početka maja isplaćena 1,1 milijarda dinara, od čega milijarda samo u aprilu. Za brzu prugu od Novog Sada do mađarske granice izdvojeno je 18,9 milijardi, a samo u aprilu 14 milijardi dinara ili skoro 120 miliona evra… Sve je to, međutim, sitnica u odnosu na maj, jer izvori Radara otkrivaju da je tog meseca država samo za Ekspo iz budžeta isplatila čak 22,9 milijardi dinara ili skoro 196 miliona evra.

Ovih dana sledi i novi talas zaduživanja, jer je krajem juna Vlada dostavila Skupštini Srbije nekoliko zakona kojim se potvrđuju ranije zaključeni ugovori o kreditima. Nakon što ih poslanici vladajuće većine izglasaju, javni dug porašće za oko 640 miliona evra ili skoro jedan procenat BDP-a.

Samo za finansiranje nastavka radova na auto-putu od Rume, preko Šapca do Loznice, država će se kod dve domaće banke zadužiti za novih 228 miliona evra. I ne bi to bilo toliko čudno da država, kako saznaje Radar, upravo za radove na toj deonici od 2020. do kraja maja ove godine iz budžeta već nije platila više od pola milijarde evra ili 60,1 milijardu dinara. U svakom slučaju, sa Unikredit bankom dogovoren je kredit od 11,7 milijardi dinara, uz kamatu od 8,45 odsto (šestomesečni Belibor uvećan za 2,9 odsto), a kod Inteze je država pozajmila 15 milijardi dinara, uz kamatu od 8,35 odsto (tromesečni Belibor plus 2,9 odsto), s tim što poslednja rata za plaćanje dospeva tek krajem juna 2034.

Država garantuje i za novi kredit EPS-a od 100 miliona evra

Za još 100 miliona evra ili 12 milijardi dinara Srbija će se zadužiti ikod OTP banke za finansiranje obilaznice oko Kragujevca i na ovu pozajmicu iz budžeta će se narednih deset godina plaćati kamata po stopi od 8,5 odsto (tromesečni belbor plus 3,05 odsto).

Na rok od čak 15 godina država će 183,9 miliona evra pozajmiti od ovdašnje „ćerke“ Bank of China Srbija, kao ovlašćenog glavnog aranžera luksemburškog ogranka Bank of China limited, Luxembourg branch, sa kojim je prvobitno zajam i ugovoren. Na taj kredit država će deceniju i po, uz poček od pet i po godina, plaćati kamatu od 5,4 odsto (šestomesečni euribor plus 1,75 odsto), s tim to će na startu kineskoj banci platiti i proviziju od 1,8 miliona evra (jedan odsto od vrednosti pozajmice), a na neiskorišćeni deo kredita će plaćati naknadu od 0,45 odsto godišnje.

Uz to, država je preuzela garanciju da će umesto EPS-a, ako ta kompanija to ne bude u stanju, narednih pet godina vraćati pozajmicu od 100 miliona evra italijanskoj banci Cassa Depositi e Prestiti S.p.A, po varijabilnoj kamatnoj stopi od 4,7 odsto (šestomesečni euribor uvećan za jedan procentni poen), s tim što banka za korišćenje ovog kredita naplaćuje i proviziju od milion evra ili jedan odsto od vrednosti pozajmice, a obračunava i proviziju od 0,5 odsto za neiskorišćeni deo zajma. Slične odredbe postoje i u svim ostalim ugovorima, kao i kazneni penali za eventualnu prevremenu otplatu, tako da je na kraju ukupni trošak kredita uvek veći od nivoa ugovorene kamatne stope.

Dodatnih 20 miliona evra Srbija će pozajmiti od nemačkog KfW-a, za drugu fazu projekta „Razvoj tržišta biomase u Srbiji“. Ovo je ujedno i jedina nova pozajmica sa fiksnom, a ne promenljivom kamatnom stopom, uz jednu malu „sitnicu“, jer se u ugovoru ne navodi kolika će ona biti. U sporazumu doslovno piše da će „zajmoprimac (država Srbija) platiti kamatu na svaki isplaćeni iznos zajma po stopi koju odredi KfW u roku od dva bankarska dana pre isplate odgovarajućeg iznosa zajma“. Istine radi, piše i da će je KfW utvrđivati na osnovu podataka koje objavljuju agencije Rojters i Blumberg, a ako, slučajno, tih dana ne budu objavljeni aktuelni podaci KfW će odrediti kamatu „na osnovu svojih efektivnih troškova finansiranja na tržištu kapitala u evrima za rokove koji odgovaraju odgovarajućim periodima fiksne kamate, što je bliže moguće“.

Možda će ovakvi prilično fleksibilni delovi ugovora biti malo razumljiviji ako se ima u vidu da prva rata ovog kredita dospeva tek 30. decembra 2028, a poslednja krajem 2038. Samim tim, to više neće ni biti briga aktuelne, već neke druge vlasti.

Kupcima srpskih obveznica na svakih milion evra garantovana zarada od 550.000 evra

Bilo bi zanimljivo videti šta bi većina građana odgovorila kada bi im neka ovdašnja banka ponudila keš kredit od 1.300 evra na osam godina, s tim da na kraju otplate banci vrate ukupno 2.000 evra. Da li biste, dakle, danas uzeli 1.300 evra, a da do 2032. banci samo za kamate platite 700 evra? Svako ko bi bez razmišljanja prihvatio tu ponudu, ispunjava prvi uslov da postane ministar u Vladi Srbije, jer upravo je ona prihvatila sličnu ponudu. Samo što se ne radi o 1.300, već o milion puta većoj sumi. Toliko je, naime, država pozajmila samo za prvu fazu projekta Ekspo 2027, emitujući obveznice vredne 1,3 milijarde evra, uz godišnju kamatu od sedam odsto.

A inicijalna vest, koju je posle te emisije, plasirala vlast delovala je sasvim drugačije. U javnosti je stvoren utisak da je država postigla veliki uspeh. Posebno su ministar Mali i guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković u prvi plan isticali da je tražnja za srpskim obveznicama bila četiri i po puta veća od ponude. To je, navodno, bar su tako oni tvrdili, znak poverenja u srpsku državu. Istina je, međutim, da je jagmu za srpskim dužničkim hartijama pre izazvala računica da se na svaki uloženi milion evra na njima može zaraditi 550.000 evra.

Tako visokog prinosa teško da ima još negde na finansijskom tržištu. Otuda razumljiva i tolika glad za srpskim dužničkim papirima. Posebno što je kurs evra već deceniju stabilan i ako tako ostane i ubuduće, svaki investitor koji je u srpske obveznice uložio 100 miliona do kraja njihove otplate inkasiraće 155 miliona. I to je mnogo veći razlog tolike jagma od njihovog poverenja u zdravlje srpskih javnih finansija.

Posebno je bitan i trenutak u kome se Srbija zadužila za finansiranje Ekspa. Uradila je to nakon što su američke Federalne rezerve i Evropska centralna banka, prvi put posle više godina, smanjile svoje osnovne kamatne stope. Za očekivati je da će to pogurati naniže i cenu novca na finansijskim tržištima, pa je logično što su investitori požurili da Srbiji višak slobodnog novca pozajme pre nego što kamate skliznu naniže.

Ceo tekst čitajte na Radar.rs.