Koliko su obespravljeni vlasnici imanja na kojima se grade kapitalni infrastrukturni projekti

Da li će tako i biti, ne zavisi od težine dela, već od toga ko ga je počinio. Ako to čini država, šanse vlasnika da bezbedno koristi svoju imovinu ili da za nju dobije pravičnu naknadu – gotovo da su nikakve.

Upravo to se desilo Radivoju Jovanoviću, vlasniku parcele na kojoj su pre obavljene eksproprijacije i pre bilo kakvog kontakta sa njim, izvođač Power Construction Corporation of China i angažovane domaće firme kao podizvođači, započeli u martu ove godine radove na izgradnji obilaznice kod Bubanj potoka.

Osim što je označena trasa, skinut površinski sloj humusa a potom nasut tucanik, kroz deo parcele prokopan je kanal u koji je spušten pa zatrpan visokonaponski strujni kabl kako bi se obezbedilo napajanje privatne kompanije sa druge strane planirane saobraćajnice, gde su bandere skinute sa mreže.

Jovanović se u dva navrata obraćao policijskoj ispostavi Beli Potok, koja je izašla na teren, utvrdila da je na parceli bilo radova, a da su izvođači tvrdili da to obavljaju po nalogu investitora i glavnog izvođača.

Podnosiocu prijave nisu dostavili zapisnik, već su na njegov zahtev odgovorili prepričanom verzijom koja potvrđuje navode iz prijave.

Naveli su i da se policija konsultovala sa dežurnim zamenikom u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu, koji se izjasnio se da u navedenim radnjama „ne stiču elementi krivičnog dela za koje je gonjenje propisano po službenoj dužnosti“.

U tužilaštvu su potvrdili za Danas da je konsultacija bilo, kao i da je potrebno stranku uputiti na ostvarivanje svojih prava u građansko-pravnom postupku, odnosno uputiti stranku na podnošenje parnične tužbe.

– Meni nije jasno kako je tužilaštvo zaključilo da nema dela koje bi trebalo da goni. Ja ću ovih dana da im uputim dopis i pitam kako nema dela kad neko bez mog znanja, na mom imanju postavi visokonaponski kabl? Ni vlasnici susednih parcela nisu obavešteni da kroz njihov deo prolazi kabl i pitam se šta bi bilo da je neko od nas krenuo da obrađuje tu zemlju i da zakači kabl, pogine od strujnog udara? Da li bi tada bilo krivičnog dela i koga bi tužilaštvo pozvalo? Zaprepašćen sam tim odgovorom, i jedino mogu da verujem kako im policija prilikom konsultacija nije dala dovoljno podataka – kaže Jovanović.

Podseća da su i radovi na tih nekoliko parcela krivično delo jer se odvijaju bez građevinskih dozvola, a za to može biti izrečena zatvorska kazna i do osam godina.

Kaže da je još u maju, kada je prvi put primetio da je na njegovoj parceli porušena ograda, da se trasira saobraćajnica, skida humusni sloj i nasipa šljunak, prijavio sve građevinskoj inspekciji ali su ga oni tek tri meseca kasnije obavestili da je predmet predat republičkim inspektorima.

Oni su mu potvrdili da građevinska dozvola nije izdata, niti je mogla pre nego što se izvrši eksproprijacija potrebnog zemljišta, ali da će se radovi nastaviti jer je reč o državnom projektu.

– Niko ne želi ni da spreči ni da uspori državni projekat, ali imali su dovoljno vremena da izvrše normalnu eksproprijaciju. Mene su tek u septembru prošle godine pozvali iz opštinske uprave Voždovac i rekli da od parcele koja ima blizu 47 ari žele da otkupe 12,75 a potom je postupak prenet na Koridore Srbije. Međutim, to preduzeće tvrdi kako nije nadležno da reši pitanje pristupnog puta, jer bi otkupom zemljišta koje im je potrebno, ostatak parcele ostao bez ikakve mogućnosti prilaza – objašnjava Jovanović.

Tajni izveštaj

Po zahtevu da mu se izda zapisnik sa policijskog uviđaja, Jovanović je od policije dobio prepričani sadržaj ali i uputstvo kako može tu informaciju da koristi. „Ovaj dokument namenjen je primaocu i to u svrhu koja je naznačena. Primalac dokumenta je dužan da vodi računa o zaštiti tajnosti podataka. Dokument i njegov sadržaj ne smeju se bez odobrenja davaoca informacije i subjekta koji je informaciju dostavio davaocu objavljivati i davati na korišćenje trećoj strani, a sve u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti“, navodi se u odgovoru Policijske ispostave Voždovac. Pri tom, u dokumentu nigde nije navedeno u koju se to svrhu izdaje, nema oznake službene ili bilo koje druge tajne, dok je potpuno besmisleno pozivanje na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, jer se nikakva ličnost niti bilo čiji personalni podaci navode u dokumentu. Na pitanje Danasa da nam razjasne tu situaciju i razloge za pozivanje na zakon, iz PR službe Ministarstva unutrašnjih poslova najpre su nas zamolili za malo više vremena, da ispitaju stvar, rekli su da će nam se proteklog ponedeljka neko javiti, ali niti je odgovor stigao, niti se iko javio.