Koliko su očekivanja realna: Mladi u Srbiji sanjaju 100.000 dinara, u stvarnosti ih čeka mnogo manje

Najveći broj ispitanika iz kategorije mladih sugrađana smatra da je za pristojan život dovoljna plata od 80.000 do 100.000 dinara, njih oko 41 odsto, dok 34 procenata misli da je za to potrebno do 150.000. Međutim želje, pa čak i one razumne su jedno dok je stvarnost brutalno drugačija.

Novac koji smatraju dovoljnim oštro je u sukobu sa onim što mladi zaista mogu da zarade. Tako je, prema godišnjim podacima Republičkog zavoda za statistiku iz septembra 2021. prosečna neto zarada za početnike, u najmalobrojnijoj radno angažovanoj starosnoj grupi, od 15 do 19 godina, tek 41.896 dinara (57.013 bruto). Sa godinama ili obrazovanjem, raste i zarada, ali opet nedovoljno brzo da se dostigne nivo potreban za pristojan, ne luksuzan život.

Na primer, zaposleni do 25 godina u proseku primaju 49.346 (ili 67.641 bruto), ali se prosek značajnije podiže već pet godina kasnije, kada u statistiku ulaze i visokoškolci – prosečna zarada im je 62.466 dinara neto (bruto 86.357). Primanja onih do 35 godina čak nešto malo premašuju prosek za sve zaposlene – iznosi 67.412 dinara, dok je republički nivo na 65.218.

Kada smo već kod proseka, nije nevažan ni pol, jer su kao i na nivou svih zaposlenih, muškarci bolje plaćeni nego osobe ženskog pola. Uz to, što se starosna granica pomera na više i razlike su sve veće i to sve do nekog “srednjeg” doba kada se kriva zaustavlja.

Naprimer, muškarac do 19 godina primiće u proseku za 4.000 dinara veću platu, do 29. će se razlika popeti na 8.000, do 34. godine na 16.000, a pet godina kasnije, sa oko 18.000 razlike dostići će vrhunac.

Interesantno je da se ta razlika smanjuje u kasnim godinama, odnosno, u starosnoj kategoriji od 55. a naročito 65. i naviše, žene koje su zaposlene zarađuju u proseku više, pa je za ovu poslednju starosnu kategoriju razlika preko 6.000 dinara.

Pravo da budu nezadovoljni, mladi imaju ne samo zbog niskih plata nego i nesigurnosti primanja. Čak 19 odsto njih radi na crno, 11 odsto samo preko omladinske zadruge, što je neredovan i varirajući prihod, 35 procenta ima zaposlenje na određeno vreme a šest odsto radi povremene i privremene poslove. Tek svaka četvrta mlada osoba koja se smatra zaposlenom, dobila je ugovor na neodređeno, odnosno stalni radni odnos.

Školovanje i rad? Zaboravite

Ako mladi žele da uz rad nastave školovanje, od plate koju mogu da prime neće uspevati da pokriju troškove obrazovanja. Prosečna školarina na fakultetima u Srbiji iznosi oko 120.000 dinara, jer se godina kreće od 50.000 do 300.000 dinara u zavisnosti od fakulteta. To znači da je samofinansirajućim studentima potrebno da izdvoje najmanje tri plate kako bi izmirili troškove školovanja. Kada se tome dodaju ‘podstanarske muke’, za garsonjeru ili jednoiposoban stan najmanje 300 evra, bez računa za vodu i infostan, dobija se računica da mladi do 25 godina maltene nemaju novca za više od osnovnih životnih potreba, a bez finansijske pomoći roditelja verovatno ni za to. Situacija je znatno povoljnija za studente koji se školuju na teret budžeta i stanuju u studentskim domovima, čak i posle najavljenog poskupljenja domskih smeštaja i menzi i to gotovo duplo u odnosu na trenutne cene.