Koliko su poskupela jaja i može li da dođe do nestašice u Srbiji?

Deset jaja M klase danas u radnjama velikih trgovačkih lanaca košta od 144 kada su na akciji do 230 dinara, dok su pre godinu dana jaja iz iste ove klase i istog proizvođača koštala od 130 do 190 dinara.

S druge strane, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najniža cena po kojoj su jaja mogla da se nađu krajem decembra bila je 18 dinara za komad, a najviša 30 dinara.

U tu statisitku ulaze i cene po prodavnicama, ali i na pijacama širom Srbije.

Ono što se posebno ne izdvaja u statistici jeste vrsta jaja, tako da ne postoje precizni podaci o tome koliko su, na primer, poskupela organska jaja, ali ona ovih dana mogu da se nađu i po 450 dinara za šest komada, ali i deset komada za 370 dinara, koliko su na jednoj farmi u okolini Beograda.

Hrana je generalno najviše poskupela, a nestašica mleka dovela je do toga da ova namirnica poskupi i do 90 odsto.

Poljoprivrednici su Danasu objasnili da to nije novost i da sa poskupljenjem stočne hrane i svega ostalog, ali i malih cena koje dobijaju od mlekara, stočari više ne mogu da izdrže, zbog čega je sve manje i krava na farmama i samih farmi.

Situacija možda nije preslikana u sektoru živinarstva i proizvodnje jaja, ali je prilično slična toj.

Pojedini mali proizvođači sa kojima smo razgovarali sada, a koji su se pre dve godine ili tri godine kada je kriza krenula na razne načine dovijali da prodaju jaja koja imaju – sada se više i ne bave time. Kokoške uzgajaju za svoje potrebe jer nisu uspeli da pronađu računicu.

Ima onih koji su drugačijim pristupom uspeli da opstanu i krizu ne osete mnogo.

Vlasnik Farma Naša Mala iz Aradca Strahinja Katić kaže za Danas da se njima ne isplati da prodaju konzumna jaja i da uglavnom prodaju sezonski jaja za nasad, koja se kreću od 50 do 120 dinara.

“Cena im je u tom rasponu, a mi ih obično prodajemo za 80 dinara i ta sezona prodaje traje do aprila, eventualno maja. Osim toga, ležemo piliće i prodajemo odraslu živinu. Konzumna jaja imamo za nas i rodbinu jer ispod 30 dinara ne bi trebalo da košta jaje, a tu pričamo o domaćoj živini koja nije u kavezu, koja jede zrnevlje i travu i gde kvalitet ne može da se poredi sa jajetom iz marketa”, ističe Katić.

On kaže da bi svi hteli da cena domaćeg jajeta bude niže nego jajeta iz marketa i da se zato ne isplati prodavati ga zbog čega su se oni usmerili na druge stvari.

“Nismo toliko osetili krizu jer smo mi domaćinstvo koje nema hiljade kokošaka, imamo po malo rasne živine, ali i japanskih prepelica, morki i guski”, ističe on.

Strahinja Katić kaže da cena hrane diktira sve i veruje da će i ove godine situacija na tržištu biti slična prošlogodišnjoj.

“Vidi se osetna razlika u odnosu na pre dve ili tri godine kada je pile moglo da se nađe za 80 dinara, a sada je 150 dinara. Bukvalno duplo, hrana je otišla duplo, samim tim i ostalo ide tako”, napominje on.

Katić kaže da će Farma Naša Mala uskoro da poveća broj japanskih prepalica, jer su prepeličja jaja tražena. Guščija, s druge strane, ne prodaju.

“Guščije jaje je od 80 do 100 dinara, a prepeličja prodajemo po 15 dinara.

Ona su za godinu poskupela nekih pet do 10 odsto”, ističe Strahinja Katić.

Direktor Zajednice živinara Rade Škorić kaže da su jaja u prethodne dve godine bila u izuzetnoj depresiji, odnosno da im je cena pala daleko ispod cene koštanja, a taj problem je počeo sa rastom cene hrane, ali i pandemijom, tokom koje je dosta toga bilo ograničeno.

“Jaja se sada dobro prodaju, proizvođači sada mogu da izdrže sa trenutnom cenom, izvoz je dobar, u S. Makedoniju, BiH, Crnu Goru, od maja u Albaniju, a od Nove godine čak je i u Afriku otišlo 720.000 komada”, ističe Škorić za Danas.

Iako je trenutno prezasićeno tržište, cena jaja još nije pala, ali čim počnu akcije po trgovinama, onda bi i to moglo da se desi.

“Potrošnja jaja je možda i porasla, jer ako uzmemo u obzir koliko je sve drugo poskupelo, jaje je i dalje daleko najjeftiniji obrok. Vi sa dva jajeta za 40 ili 50 dinara možete da imate jedan pravi obrok, a za taj novac u pekari možete da kupite đevrek”, kaže Škorić.

Da li bi, međutim, moglo da dođe do nestašice zato što ljudi nemaju interes da rade, Škorić kaže da ja najpre mislio da to ne može da se desi i da bi jedina situacija u kojoj bi do toga moglo da dođe da potrošnja značajno poraste.

“Proizvodnja je sada samoodrživa i imamo viška, izvozi se pet do šest miliona komada mesečno, dok je ukupna godišnja proizvodnja 1,5 milijardu komada”, ističe on.

Kapaciteti su ustaljeni, napominje, tako da na tržištu ima viška jaja. Više ni Uskrs, ističe Škorić, ne donosi toliko veliku potrošnju jer se jaja sve više farbaju za ovaj praznik simbolično, “slabo ko farba po 100 jaja”.

“Pre dve godine godine smo za Uskrs imali 15 do 20 miliona jaja viška, nismo znali šta ćemo sa tim, a poslednje dve godine oko tog praznika je cena jaja čak pala”, kaže Škorić.

Na pitanje kako je kriza uticala na proizvođače Škorić kaže da je jedan deo njih, uglavnom manjih, napustio proizvodnju.

“Jedan deo njih nije mogao da izdrži, neki nisu mogli da nastave jer su znali da će ove godine biti u obavezi da zamene kaveze, a trendovi u svetu su već sada proizvodnja jaja bez kaveza. Veliki proizvođači nisu smanjili proizvodnju, čak pokušavaju da je dignu na viši nivo i to sa sistemima koji nisu kavezni, u kojima se živina drži u otvorenom prostoru”, naglašava Rade Škorić.

Taj trend se, kako kaže, povećava među proizvođačima jer je to način da se ne izgube pozicije u trgovinama.