Koliko treba vremena da se izveze patent?

Većina ovih patenata završi na nekoj od porodičnih polica ili u pokrivena u radionici.

Ali, ideja sina i oca, Vladimira i Staniše Mladenovića, podigla je na noge porodičnu proizvodnju i uskoro bi trebalo da bude izložena i na stranom tržištu. Ipak, oni koji svoju ideju za biznis kreiraju tako da žele da patent prodaju i u drugim zemljama, treba da znaju da će im najveći neprijatelj biti – papirologija.

Nakon osam godina rada Staniša, koji je ekonomista i njegov sin Vladimir, inženjer i projektant, patentirali su specifičan, a naizgled jednostavan proizvod – police tj. držače za vino. Ipak, oni su od drveta zapravo napravili umetnost, a smeštaj boca sa vinom dizajnirali tako da može da bude ukras. Ideja jeste da se od tri osnovna, ili pet modifikovanih elemenata mogu napraviti sve veličine ili oblici polica, bez upotrebe alata, lepka ili šrafova.

“Želeli smo proizvod koji je originalan, ali i da bude orijentisan na strano tržište”, priča Staniša. “Pomislili smo da ćemo se brzo obogatiti i odmah uspeti da napravimo police koje smo dizajnirali i što brže ih izvezemo, nakon što sam ja razgovarao sa nekim kolegama ekonomistima u Nemačkoj i Rusiji. Ispostavilo se da nismo o tome ništa znali”.

Iako je njihov proizvod originalna ideja, zahtevao je mnogo više posla. Prvo, u Srbiji nisu mogli da dođu do adekvatnog alata kojim bi pravili adekvatne module, pa su bili prinuđeni da alate za proizvodnju sami konstruišu, odnosno bukvalno naprave, kao i opremu za završnu obradu elemenata.

Prijava patenta

Naredna prepreka zadesila je porodičnu firmu čim su doživeli prvi veliki uspeh – pronašli stranog investitora. Mada su potpisali ugovor na stranom tržištu za prodaju veće količine svog proizvoda, imali su problem da se prijave za državnu pomoć kao start ap firma.

“Iako se radi o proizvodu koji se u celosti oslanja na domaću (suficitarnu, kvalitetnu i jeftinu) sirovinu, namenjen za izvoz, uz višu fazu prerade, sa odlikom visoke konkurentnost i profitabilnost, kao start ap firma, bez garancije nismo u mogućnosti da apliciramo za sredstva kod domaćih fondova”, objašnjava ekonomista firme. “Zato smo bili primorani da većinu početnog novca sami obezbedimo”.

Kada je u pitanju papirologija koja im je bila potrebna kako bi poslali prijavu za patent, Staniša kaže da procedura nije ni malo jednostavna, a da su morali da podnesu dve nacionalne i jednu internacionalnu prijavu za patent.

Takođe, kada su pronašli investitora za inostranstvo, neophodna je bila i celokupna papirologija potrebna za strano tržište. Sakupljanje papira u ovom slučaju je trajalo više od tri meseca, pa savetuju one koji se spremaju da bilo šta izvezu, pogotovo kao proizvod koji je patentiran – podrobno se pre toga obaveste šta im je sve neophodno jer proces može da traje i do pola godine.

Savetuje se i da oni koji izvoze specifične proizvode kontaktiraju agencije, specijaliste ili celokupne timove u zemljama na čija tržišta žele da izvezu pri Privrednoj komori Srbije.

Nema novca za ideje

U Srbiji poslednjih pet godine nije značajno promenjen broj prijavljenih patenata što može da pokazuje nedostatak želje za inovacijama Srba, ali i još jedno – manjak novca za ulaganje u ideje. Tako je pre tri godine prijavljeno oko 250 patenata, a petina ove brojke otišla je na takozvane male patente.

Ipak, beleži se porast kada su u pitanju prijave iz zamalja Evropske unije. Tako je prošle godine podneto 225 zahteva za proširenje evropskog patenta, što je značajno više nego ranijih godina.

Ukoliko i vi imate ili znate uspešnu i originalnu poslovnu priču za rubriku „Ideja za biznis“ možete pisati redakciji sajta Danasa na adresu [email protected]